• Search form

12.07.2021 | 16:37

Don Žuan u savremenom Beogradu

Don Žuan u savremenom Beogradu

Predstava “Don Žuan”, prema tekstu Vide Davidović, koja motive čuvenog Molijerovog komada smešta u savremeni Beograd, u režiji Tihomira Stanića i Marka Misirače, biće izvedena 13. jula kao prva premijera novog pozorišta “Teatrijum” u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja.

Vida Davidović, apsolventkinja dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti i dobitnica stipendije “Dositej”, izjavila je da je inicijalnu ideju da se “Don Žuan” smesti u savremeni kontekst Beograda dao glumac Tihomir Stanić, koji je sa kolegom Vladanom Gajovićem pokrenuo “Teatrijum”.  

“Pomislila sam - dobro, ‘Don Žuan’ je večito aktuelan, kao i svaki klasik, malo je tu adaptacije potrebno. Ali kroz rad, svi zajedno, a i ja sama, došli smo do toga da to pre bude po motivima Molijera, neka vrsta mog autorskog teksta, a ne samo adpatacija prema inicijalnoj ideji”, rekla je Vida Davidović 12. jula na konferenciji za novinare. “Spojili smo to u celinu koja govori o današnjem vremenu iz pozicije jednog klasika. U principu, reč je o komediji naravi, koja je u današnjem pozorištu malo i zanemarena od strane nekih avangardnih tendencija”, dodala je ona.

Reditelj Marko Misirača istakao je da dvorište Kapetan Mišinog zdanja nosi magiju pozorišta još od 60-ih godina prošlog veka kada je tu bilo pozorište “Igralište” Radomira Stevića Rasa, zatim 70-ih i 80-ih, kada su u pozorištu “Dvorište” među mnogim sjajnim glumcima igrali i osnivači “Teatrijuma”.

“Nama mlađima je velika čast i zadovoljstvo da se zajedno sa njima, na njihov poziv, uključimo u stvaranje novog pozorišta u ovom prostoru”, rekao je Misirača.

Navodeći da je adaptacija Vide Davidović, odnosno originalni komad prema motivima Molijera, zapravo prilagođen ambijentu Kapetan Mišinog zdanja, Misirača je istakao da su radili sa zadovoljstvom, mada pod određenom vrstom pritiska zbog kratkog roka i specifičnih uslova.

“Predstava još nastaje. Čekamo publiku, jer ona je zapravo još jedan partner glumcima”, izjavio je Misirača, dodajući da su u podeli iskusni Vladan Gajović i Lepomir Ivković kao sjajna podrška velikoj mladoj ekipi studenata ili nedavno diplomiranih glumaca.

Naslovnu ulogu igra Stefan Radonjić, koji navodi da referenca za njegov lik jeste Molijerov Don Žuan, ali je to klasičan komad koji nosi univerzalne motive, pa je moguće vrlo lako i danas se referisati na njih, s tim što “ovo vreme nosi neku vrstu pojačanja, jačih sukoba, jačih ljubavnih zapleta, nekako je sve intenzivnije i brže”.

“Ono što Don Žuan sa sobom nosi jeste čulnost. On živi po svojim pravilima, vodi ga Eros, ali gde je Eros tu je i Tanatos. Meni je bilo zanimljivo da tražim motiv zašto on toliko prkosi svim opasnostima, svim osvetama koje mu prete zbog ljubavnih avantura. Jedna od zanimljivijih stvari do koje smo došli jeste da je to možda njegova potreba da se oseti živim, da se oseti bitnim, jer čim osvoji neku devojku, već mu dosadi. To je njegov motiv da oseti da i dalje ima tu moć, a i veštinu zavođenja”, rekao je Radonjić. Don Žuan, kako je dodao, vodi se slobodom koju je sam sebi dao i koju mu je dala klasa iz koje dolazi, stalež imućnih roditelja, ali ne razmišlja o posledicama. “Zato je tu i pitanje o našim ambicijama. Da li možemo toliko da hrlimo za svojim ambicijama, a da ne razmišljamo o posledicama? Da li se pitamo koji put je ispravan, a koji nije”, rekao je Radonjić, napominjući da je i Beograd značajan lik u predstavi koja pokazuje šta se sve u njemu dešava, kakav je noćni život i kakvih tu okršaja ima.

U velikom ansamblu su mladi glumci Đorđe Marković, Milica Janković, Nevena Ilić, Isidora Građanin, Ivana Dudić, Luka Potparić, Milan Bobić, Luka Sević, uz Vladana Gajovića i Lepomira Ivkovića, kao i Tihomira Stanića i Dušana Aškovića.

Scenografiju je kreirala Marica Kuzmanović, a kostime Ana Mićković. U predstavi se koriste muzički inserti iz Arhiva Ramba Amadeusa.  

Molijerov komad, inače, nastao je u Francuskoj u 17. veku i, iako referiše na kategorije morala koje su tada bile aktuelne u skladu sa opštim svetonazorom francuskog i evropskog društva, i danas je vrlo aktuelan.

U verziji Vide Davidović, umesto plemića, tu je elita, umesto arhaičnih predela francuskih šuma, tu je ovaj i ovakav, današnji Beograd. Umesto Done Elvire, tu su mnoge žene moćnika spremne da dožive pravu ljubav. Umesto viteštva, postoji klanovska lojalnost ljudi koji u formiranim grupama dolaze u Beograd spremni da ga iskoriste kao i svaku dobru šansu.

“Ako se razmaštamo kao u prethodnim primerima, dobijamo iz već postojećeg Molijera jedan Beograd (ili bar nešto što na njega liči) i kriminalnu elitu koja je osujećena nemilosrdnim libidom jednog od njenih članova. Ako Don Žuana smestimo u okrilje savremenog crnogorsko-klanovskog miljea u Beogradu, koji funkcioniše po principu strogog patrijarhata i osvete, i ako bismo stavili Don Žuana u situaciju da prekrši taj kod zbog svojih nagona i iskoristi jednu od žena unutar zajednice, bilo bi dosta zanimljivo posmatrati razrešenje ove zbrke. Ucene, pretnje, pištolji, podzemlje, krv, osveta i čast. Veze, vezice, afere i nagoni. A svime ovim se ne gubi ništa od Molijera. Kombinujući aktuelni društveni kontekst sa jednim klasičnim delom dobijamo savremenu kritiku određenog miljea, a sa klasičnim humorom i dobrim molijerovskim zapletima; savremeno društvo i humor koji opstaje već vekovima zahvaljujući svojoj nepretencioznosti. A šta je smešnije, zabavnije i potresnije od kriminalne elite koja živi po principu plemena, patrijarhata i osvete? I šta je smešnije, zabavnije i potresnije od Don Žuana? Duboko smo uvereni da je baš zato ovaj spoj klasičnog zapleta i likova koji boje našu svakodnevnicu prava scenska kombinacija”, naveli su autori predstave.

Predstava će biti igrana svake večeri do 18. jula, a zatim ponovo u avgustu.
 
(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r