Đorđević i Kovačević u UBSM
Mladi umetnici Nemanja Mate Đorđević i Damjan Kovačević, koji su iste godine rođeni (1983) u Beogradu i diplomirali na Fakultetu likovnih umetnosti (2008), a obojica su i dobitnici nagrade Fonda “Vladimir Veličković”, predstaviće se 10. februara zajedničkom izložbom u Umetničkom centru Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” (UBSM) u Beogradu. Đorđević svoj rad vidi kao dnevnik, lično intimno kazivanje, “u kome ne bi smeo ništa reći, ne znajući ni zašto, ni kako!”
Mladi umetnici Nemanja Mate Đorđević i Damjan Kovačević, koji su iste godine rođeni (1983) u Beogradu i diplomirali na Fakultetu likovnih umetnosti (2008), a obojica su i dobitnici nagrade Fonda “Vladimir Veličković”, predstaviće se 10. februara zajedničkom izložbom u Umetničkom centru Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” (UBSM) u Beogradu.
Đorđević svoj rad vidi kao dnevnik, lično intimno kazivanje, “u kome ne bi smeo ništa reći, ne znajući ni zašto, ni kako!”
“Nekad se misli, a katkad i kaže da postoje nepovredive zakonitosti ukaza i logike, kojima upravlja umetnost, umetnik, posmatrač. Uvek sam bio sumnjičav prema onome što se zove avangarda ili onome što se podrazumeva pod pojmom progres, uvek mi je sve to mirisalo na ideju kojoj pribegneš kao plodu neke bruke koju pravdaš, kao neko saučesništvo u formiranju veka, punom duplih i kontradiktornih nasleđa”, naveo je Đorđević povodom izložbe.
Đorđević smatra da je mogućnost da se ispita vitalnost slike revolucija sama po sebi, ali neka prefinjena, koja lebdi u vazduhu.
“Zbog toga, najfantastičnije stvari, kao i najnetolerantnije od svih koje nam trebaju, propovedaju svoju logiku u nekakvom vakumu. Cilj i jeste da se tvoj rukopis nekako oslobodi, otkine od tebe, a da nekako ostane deo tvog tkiva, kožna bolest recimo. Rad sam po sebi treba da poseduje tu teškoću postojanja, da krene, stane, sakrije se pa te natera da zapneš opet. Riljaš i riljaš dok ti ne otpadnu ruke. To jeste onaj mučenički deo ili animalni, ali je tako... i tako se godinama nadima taj tvoj dokument u obliku rada. Nema tu nekih analiza, konkretne stvari. To podnosiš ili ne”, naveo je Đorđević.
“Niko ne misli dugoročno, pa ni ja sam, a nož vremena je tu. Hteo ti da ga izbegneš ili ne suočiš se sa sobom i šta onda? Pomisliš, život je bolesniji nego što izgleda, on je nekakvo moranje, nekakva smena tvojih ličnih mikrosvetova koji se iz godine u godinu uruše i potonu, pa onda opet isplivaju. E, ta stvar koja mene deranžira je žila kucavica moga rada, ta utopija ili nekakav predznak u iščekivanju stvari koje će nam se tek dogoditi, neke olovne kiše koje isevaju po svima nama, izmene nas, potkuju nečim novim, lepim ali ne u površnom, kičastom smislu. Zato ja radim sa trzavicom, da ne doživim tu smrtnost pre fizičke smrti koja se zove zaborav! Tražiš da se nečemu što je bezimeno nadene ime. Tako treba i da ostane”, dodao je povodom izložbe Đorđević, koji je diplomirao na FLU na odseku za slikarstvo.
Dobitnik je nagrade Fonda "Vladimir Veličković" za crtež za 2009. godinu, a samostalne izložbe imao je u Srećnoj galeriji SKC-a, Galeriji FLU i Galeriji “Haos” u Beogradu.
Učestvovao je i na više grupnih izložbi u Herceg Novom i Beogradu.
Damjan Kovačević je na doktorskim studijama na FLU, a smatra da se - ako kažemo da je danas umetnost postala rekreacija, a ne primarna kreacija duha, postavlja pitanje da li je onda uopšte moguće poverovati u lepotu umetničkog dela.
“Usputna zainteresovanost i pseudodoslednost je sav ‘žar’ potreban savremenom umetniku da ispuni sve ‘norme’ potrebne za stvaranje. Savremeno delo ne zahteva dubinsko istraživanje, dovoljna je površinska estetska usklađenost ili konceptualna jednoslojnost.
Da li kupiti tiket za najbržeg konja? Šta je krajnji cilj i prava istina, pobednički konj ili nešto sasvim drugo? Pravila sigurno postoje, ali ne ona prvo-vidljiva, pravo-linijska, banalna, nego ona neuhvatljiva i uvek sa idealom kao krajnjim ciljem”, naveo je Kovačević povodom izložbe, dodajući da ne veruje u kratkotrajni pozitivizam, niti u nedogledni nihilizam. “Treptaji lepote u trenucima odvojenosti od svih klauzula” ukazuju mu na “svu beskrajnu ispunjenost praznine”.
Kovačević je takođe diplomirao na slikarskom odseku FLU, u klasi profesora Čedomira Vasića, a dobitnik je nagrade Fonda “Vladimir Veličković” za 2010. godinu.
Samostalne izložbe imao je u Beogradu (52 crteža i dva džokera, Galerija Stara kapetanija, 2010; Naked Girls Falling Down the Stairs, Remont, 2009; Bilbordi na zgradi FLU, Beograd, 2008; Hvala unapred, izvini otpozadi, galerija Blok, 2008; (Ne)ready Made, Galerija FLU, 2008; virtuelna izložba crteža, Facebook , 2008; Prostor i Vreme, kafe-galerija “Ili ili”, 2004) i Diseldorfu (instalacija, Der Aćtetag, 2009.).
Kovačević je bio rezidencijalni umetnik u Diseldorfu u julu 2009. godine, a dobitnik je i nagrade za osobenu kreativnu inovaciju FLU Beograd 2008.
Izložba “Mate Đorđević i Damjan Kovačević” biće otvorena u Umetničkom centru UBSM do 28. februara.
(SEEcult.org)
