Drezen i Mančevski na FAF-u o autorskom filmu
Za nemačkog reditelja Andreasa Drezena, gosta 22. Festivala autorskog filma (FAF) u Beogradu, autorski film je onaj koji prikazuje „individualnu perspektivu, vrstu lične vizije kako filma tako i sveta“, dok makedonski reditelj Milčo Mančevski autorski film opisuje kao delo koje „iskreno izražava srž onoga ko ga stvara“.
„U Nemačkoj se obično smatra da je autor onaj reditelj koji sam i piše scenario za svoj film, ali mislim to nije nužan uslov“, rekao je Drezen na festivalskoj konferenciji za novinare 29. novembra i naveo primer Kena Louča, čijim je filmom „Ja, Danijel Blejk“ otvoren 22. FAF.
„Upravo gledamo njegov izraziti autorski film 'Ja, Danijel Blejk'. On skoro uvek radi sa svojim fantastičnim scenaristom Polom Lavertijem, a ipak je jedan od velikih autora u Evropi, rekao bih i u svetu. Louč ima veoma posebnu tačku gledanja, iz perspektive socijalnih pitanja, ta posebnost ga čini velikim autorom“, rekao je Drezen.
S druge strane, Drezen je dodao da za sebe lično ne voli da koristi pojam autor.
„Reditelji umeju da budu tašti, smatraju film za svoje delo, ali budimo iskreni – sineasti moraju biti timski igrači. Moramo da radimo zajedno kao velika grupa ljudi. Tako da sam ja uglavnom samo reditelj, što naravno ne znači da nemam svoj ugao gledanja na svet“, izjavio je Drezen.
Voditelj konferencije Greg Dekur primetio je da kritičari u radu Drezena vide sličnosti sa Loučem, po tretiranju društvene realnosti i dokumentarističkom stilu. Drezen je napomenuo da je koren u tome što je odrastao u Istočnoj Nemačkoj „u bliskim odnosima sa takozvanim jednostavnim ljudima, koji zapravo čine društvo, koji nisu bogata klasa, nego ljudi koji rade i tako se probijaju kroz život“.
„Baviti se njima znači baviti se socijalnim problemima, životnim pitanjima. To me interesuje, ali ne znači da svi moji filmovi imaju isti estetički ugao. Neki su stvarani kroz improvizacije i zato su vrlo bliski realnosti, rekao bih u dokumentarističkom maniru, a za neke druge sam angažovao profesionalne scenariste i snimao ih više u klasičnom stilu. Smatram da nečiji pogled na svet i na sve ono što se događa nije toliko pitanje estetike koliko je vrsta političkog stava“, izjavio je Drezen, kome je FAF priredio omaž od šest filmova, od debitantskog „Tiha zemlja“ (1992) do pobednika programa Izvestan pogled u Kanu „Zaustavljen na putu“ (2011).
“Malo je čudno imati retrospektivu. Imam 53 godine i ne osećam se tako staro, tako da je tribjut bolji naziv. Lepo je videti da se ponovo prikazuju moji raniji filmovi, uključujući debi kojim se ponosim. Tema mi je bila takozvana istočno-nemačka revolucija. Kako sam ovde radi master klasa u projektu First film first, gde pomažemo mladim rediteljima na njihovom profesionalnom putu, interesantno je uporediti kako je izgledalo kada sam ja počinjao. A nije bilo lako, morao sam mnogo da se borim. To su jako uzbudljivi momenti prvih pokušaja u ovoj teškoj profesiji“, rekao je Drezen.
Drezen režira i u pozorištu, a na pitanje koji je zajednički imenitelj njegovog angažmana, naveo je da „možda deluje kako se opere i dokumentarci ne uklapaju, ali je to zapravo uvek ista stvar, samo je važno šta je u tematskom fokusu“.
„U mom slučaju je to ljudska priroda, kakvi smo kao osobe, koliko smo teški, kako život funkcioniše. Nije bitno da li koristite dokumentarni metod ili veliku operu, konačno se fokusirate na istu stvar – na ljude, bez obzira kojim sredstvom ćete to prikazati“, istakao je Drezen.
Što se tiče novog projekta, rekao je da je upravo završio snimanje bajke „Legenda o Timu Taleru“, a premijeru u Nemačkoj očekuje u februaru naredne godine.
„To je film za decu, nešto što ranije nisam radio i nešto vrlo posebno za mene. Odavno sam želeo da radim za decu, ona zaslužuju najbolje filmove. Ona su publika budućnosti. Nastojao sam da napravim neku vrstu klasične bajke za njih, ali koja se takođe bavi socijalnim i moralnim pitanjiam našeg društva“, rekao je Drezen, zahvalivsi organizatorima FAF-a na pozivu za učešće.
„Zaista mi je veliko zadovoljstvo. Bio sam već na festivalima na Paliću, u Novom Sadu, na Kustendorfu. Drago mi je da sam sada konačno prvi put i u Beogradu“, rekao je Drezen.
Makedonski reditelj Milčo Mančevski, koji već dugo živi u Americi, takođe na FAF-u radi sa mladim rediteljima u okviru programa First film first.
„Volim da prenosim iskustva na ovakvim radionicama, da sa mladima razmenjujem ideje i koncepte. To je samo još jedna forma onoga čime se bavim u svakodnevnom životu, kao predavač u Njujorku, kao i u Bostonu, Moskvi, na Kubi. U regionu, međutim, nisam imao toliko prilike da podučavam i ne mogu da uporedim mlade ovde i u svetu, mada mislim da su ljudi u suštini svuda isti, posebno ako govorimo o mladim umetnicima, koji gore od želje da se izraze, ubeđeni da će svojim delima promeniti svet“, izjavio je Mančevski.
Ipak, kao jednu razliku naveo je da se „u Njujorku studenti više nameću, deluju kao golgeteri“.
„Meni je trebalo dosta vremena do prvog filma (Pre kiše, 1994.). Ispostavio se kao vrlo uspešan, probio se do Zlatnog lava u Veneciji i nominacije za Oskara. Prethodno, pišući scenario, gotovo da nisam očekivao da će neko hteti da ga producira. Zato je moj savet mladima: ostanite uz svoj projekat, držite se ideje do koje vam je stalo, a ne one za koju pretpostavljate da će moći da prođe u produkcionim ili komercijalnom smislu. Uostalom, kada pokušavate da blefirate, to se uvek razotkrije“, rekao je Mančevski.
Posle više projekata u Evropi, Mančevski je upravo snimio svoj prvi potpuno američki film „Bikini Moon“.
„Bilo je i vreme da snimim film tamo gde živim već decenijama, u Njujorku. Reč je o drami, a naslov je ime glavnog junaka. Glumci su američki i priča je o čoveku iz Njujorka, ali mislim da je univerzalna. Očekujem da će premijera biti sredinom naredne godine“, rekao je on.
Na pitanje šta za njega znači pojam autorski film, odgovorio je da je to delo koje „iskreno izražava srž onoga ko ga stvara“.
„Autorski film je onaj u čijem nastanku nema ideoloških ili komercijalnih kalkulacija. Dok god se kroz režiju izražava osoba konkretnog umetnika, verujem da je to autorski film. Naravno, to nije uvek slučaj, naročito u produkcionom sistemu velikih studija“, izjavio je Mančevski, dodajući da je „rad u nezavisnoj produkciji zbog procesa finansiranja teži, ali utoliko stvaralački zanimljiviji“.
Obiman program 22. FAF-a obuhvata do 3. decembra ukupno 81 film, od kojih su 22 u Glavnom programu, zaključno sa “Tonijem Erdmanom” nemačke rediteljke Maren Ade, koji će biti prikazan na zatvaranju.
Glavna festivalska sala i ove godine je Dom omladine, a projekcije su i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i njenom muzeju u Kosovskoj, te u bioskopu “Fontana”, UK Parobrod, Domu kulture Studentski grad, Art bioskopu u Kolarčevoj zadužbini i UK Palilula.
Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
