Drezen: Važno je usprotiviti se zlu
Nemački reditelj Andreas Drezen, dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” 30. Festivala evropskog filma Palić, smatra da filmski autori imaju zadatak da vrate publiku u bioskope i prenesu im važne priče i poruke, kao što je potreba neodustajanja od borbe za dobro, koju pokušava da istakne i novim filmom “Od Hilde s ljubavlju”.
“Od Hilde s ljubavlju”, čija premijera još nije zakazana, priča je iz Drugog svetskog rata i nacističkog režima, a kao i njegov prethodni film “Rabije Kurnaz protiv Džordža W. Buša”, govori o jednoj jakoj ženi.
“Helen nije mnogo obrazovana, ali srce joj stoji na pravom mestu. Zaljubljuje se u člana pokreta otpora i prati ga i emotvno i politički. Nažalost, hapse ih, ona je već bila trudna i porodila se u zatvoru. Devet meseci je mogla da doji sina, a onda su ga nacisti oduzeli, a nju streljali. To je mračna strana priče, ali ima i vedrija – njen sin je i dalje živ, jedan fin, prijateljski raspoložen čovek, sada mu je 80 godina. Video je film, video je deo svog života kojeg se, naravno, nije sećao”, kazao je Drezen 20. jula na konferenciji za novinare 30. FEF Palić, na kojem će mu kasnije tokom večeri biti svečano uručena nagrada “Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.
Drezen poručuje novim filmom da ne treba odustajati od borbe za dobro.
“Ta priča, iako je mračna, pokazuje koliko je važno usprotiviti se zlu čak i kad je režim toliko mnogo jači od vas. Bitno je da pokušavamo, da ulažemo trud i napore. Ne bi trebalo da prihvatimo pravila sveta u kojem živimo do kraja, jer vidimo šta se trenutno dešava, u kom pravcu se kreće situacija u svetu. Moj stav je – treba da uradimo nešto i možemo da uradimo nešto”, istakao je Drezen.
Drezen smatra i da je film u Evropi, pa i u svetu, u teškoj situaciji, ali da je neophodno vratiti publiku u bioskope, jer je to jedinstveno iskustvo koje se ne može dobiti ispred malih ekrana ili onlajn.
“Mislim da je teška situaciju u toj (filmskoj) oblasti u Evropi, a i uopšte u svetu, jer moramo protiv mnogo toga da se borimo. Treba više da radimo zajedno i više da pomažemo jedni drugima. Takođe, moramo da se vratimo u bioskope, jer je to jedinstveno iskustvo. Bioskop je sjajno mesto ne samo za gledanje filmova nego i za druženje. Bioskop je mesto susreta, razmene iskustava i emocija sa ljudima koje ne poznajete. To je nešto zaista posebno. To je i mesto gde se filmovi gledaju skoncentrisano, u fokusiranoj atmosferi kakvu nikada nemate uz manje ekrane i onlajn gledanja.
Naš je zadatak kao filmskih stvaralaca da taj osećaj prenesemo na publiku i da je ponovo privučemo u bioskope. Za nas Evropljane je jako važno da ispričamo našu priču, koja je drugačija od američke”, rekao je Drezen 20. jula na konferenciji za novinare na 30. FEF Palić, na kojem će mu kasnije tokom večeri biti svečano uručena nagrada “Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.
Posebno se osvrćući na odnos etike i estetike, Drezen je kao dobar primer naveo filmove Kena Louča.
“Ako ste gledali sve Loučove filmove, vidite koliko se te dve stvari uklapaju. Zato sam ja njegov obožavalac. On je po mom mišljenju jedan od najvećih filmskih stvaralaca. Uvek sam imao osećaj da on voli svoje likove, čak iako nešto loše urade, ako se loše ponašaju, on je uz njih. Zato su njegovi filmovi tako emotivni”, ocenio je Drezen, koji smatra i da etika i estetika nisu u kontradikciji.
Filmski autori, bi, kako je dodao, trebalo da koriste svoje profesionalne kapacitete da bi pričali i stvarali priče o ljudima, o ljudskim životima. Jer, filmsko platno je kao “neka vrsta ogledala u kojem se svi mi vidimo kroz likove koje gledamo na filmu”.
“Zato tu za mene nema kontradikcije, to prosto treba da ide zajendo. I ako ide, onda ćete stvarati divne filmove”, dodao je Drezen, izražavajući zadovoljstvo zbog ponovnog gostovanja na Paliću.
“Divno je ponovo biti ovde. Ovo je jedan od najlepših festivala, mirno, opuštajuće mesto. Nije tipično festivalsko, ni komercijalno, ništa ne morate ovde da prodate. Ovo je mesto gde se ljudi sreću, upoznaju, gledaju filmove. Sinoć je za film Kena Louča (Stari hrast) bila puna sala. Zaista mi je drago što tu ljudi zajedno plaču, smeju se, aplaudiraju, to je najveći dar bioskopa. Hvala što ste me ponovo pozvali. To je poklon za mene”, rekao je Drezen, kome je 19. jula trebalo da bude uručena nagradqa “Lifka”, ali su projekcije na Letnjoj pozornici prebačene na Otvoreni univerzitet u Subotici zbog nevremena.
Opisujući sebe kao sledbenika Louča, Drezen je rekao da će Louč uvek biti neka vrsta komuniste - on je klasni borac, on se bori za obične ljude.
“Za neke gledaoce to je možda vrsta propagande, ali za mene nije propaganda. Svet u kome živimo je toliko težak, ima toliko puno problema, ne možemo sve da ih rešimo. To je u strukturi i u biti kapitalističkog sistema koji uništava obične ljude i socijalnu konstrukciju društva. Zato ja mogu da razumem Louča i da ga sledim”, rekao je Drezen.
Drezen je u filmu “Rabije Kurnaz protiv Džordža W. Buša”, koji je prikazan prošlog leta na 29. Paliću, koristio gotovo dokumentaristički pristup, a povodom aktuelnog trenda dokufikcije, rekao je da danas postoji dosta novih formi i da je za generacije mlađih stvaralaca i dobro da otkrivaju nove forme, da ih mešaju međusobno.
“U mojim novijim filmovima radi se o istinitim pričama kao osnovi na kojoj smo dalje gradili priču. Tu uvek dođe do neke transformacije, vi pravite priču koja mora da odgovara platnu, velikom broju publike, pa naravno unosite dramaturške izmene. Na kraju je uvek sjajna stavr da vidite da je ono što se dešava u filmu na neki način stvarno, realno. Istovremeno, to je i zabavno, što je isto naš zadatak. Mi moramo i da zabavimo ljude, jer dođu u bioskop, plate, fokusiraju se na to što će gledati, daju nam svoje vreme. I onda – kako mi da uzvratimo? Zabava, humor, neka vrsta socijalne edukacije, a i umetničke. Sve to zajedno, kao na nekom rolerkosteru. To moramo da radimo mi kao filmski stvaraoci. I onda kad izađete iz bioskopa nešto ćete poneti u svom srcu. Mi možemo da mešamo realnost sa fantazijom, ali rezultat mora da se ogleda u srcu publike, da ljudi posle filma budu otvoreniji nego kad su ušli u bioskop”, kazao je Drezen.
Upitan kako vidi svoje mesto u savremenoj nemačkoj kinematografiji, Drezen je odgovorio uz osmeh da je očigledno već deo starije generacije kada dobija nagrade za životno delo.
“Nije to baš lako prihvatiti (osmeh). Ali kad takve nagrade krenu, znate šta to znači – treba prepustiti stvar mlađim gereracijama. S druge strane, još imam dosta toga da kažem. Želim da nastavim da radim. A mogu i da predajem, da učim druge. To je uvek zadatak za starije generacije, da prenesu nešto na mlađe, da damo mogućnost mladima da uzmu nešto od nas ako to žele, da prenesemo iskustvo, znanje. Na kraju oni to iskustvo dalje menjaju, to se razvija. To je normalan proces. Stariji se sklanjaju i puštaju mlade da budu bolji”, rekao je Drezen, koji uskoro puni 60.
Posebno se osvrćući i na rad sa glumcima, koje smatra centrom svog rada, jer “nose priču na svojim ramenima”, Drezen je rekao da zato pokušava da im veruje, i da ih ohrabri.
“Svako ko dođe na set je uzbuđen, nema se dovoljno vremena, pritisak je filmske industrije, tu je uključen novac koji je uložen u snimanje. Cifra od pet miliona evra meni zvuči neverovatno, ali to su troškovi snimanja. I to glumci znaju. Ja pokušavam da na setu radim brzo, ali ne povećavam pritisak na njih. Nikada ne kažem: ‘Danas ćemo snimati najvažniju scenu’. Svi to znaju, ne moram još i da ponovim. Pokušavam da unesem malo humora, da bi se pritisak smanjio. Nekada su i greške korisne, nasmejemo im se i to nas opusti. Dozvoljeno je praviti greške, one nas teraju napred. Ne treba da vas je sramota ako napravite grešku, to je deo posla. Kad započinjemo film, to je kao da smo ušli u neku tamnu sobu i onda moramo svi zajedno da nađemo izlaz. To je neka vrsta avanture. Ne radim pod pritiskom, ne volim pritisak. Ja sam miran i prijateljski raspoložen na setu i taj pristup pomaže”, ispričao je Drezen.
Osim Drezena, nagradu “Aleksandar Lifka” 30. Palića dobio je i srpski glumac Bogdan Diklić, kome je to priznanje uručeno na otvaranju, a regionalni laureat je makedonski glumac Nikola Ristanovski, kome će “Lifka” biti uručena 20. jula na Letnjoj pozornici.
*Foto: Damir Vujković
(SEEcult.org)
