Dunav fest na Kalemegdanu
Dunavfest u Beogradu biće održan od 5. do 14. septembra na Beogradskoj tvrđavi, a posvećen je temi Prvog svetskog rata, povodom stogodišnjice njegovog početka, i posebno srpsko-francuskim odnosima i vezama koje su obeležile taj period.
Četvrti Dunavfest, koji su osmislili operska pevačica Katarina Jovanović i reditelji Goran Marković i Nebojša Bradić - članovi Umetničkog saveta tog festivala, nudi muzički, filmski i književni program.
Festival počinje 5. septembra kod Spomenika zahvalnosti Francuskoj koncertom “Priez pour paix – Molite se za mir” na kojem će biti izvedena francuska muzika nastale neposredno pre, za vreme i posle Prvog svetskog rata.
Muziku Sezara Franka, Kloda Debisija, Morisa Ravela i Fransisa Pulenka izvešće Katarina Jovanović, Dejan Sinadinović, LP duo, Simonida Jovanović i drugi.
Za 6. septembar kod Spomenika zahvalnosti Francuskoj najavljen je koncert “Tamo daleko” na kojem će studentkinje solo pevanja Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu Vanja Trajković (sopran), Mina Gligorić (sopran), Emilija Petronijević (sopran) i Zorka Milivojević (klavirska pratnja) izvesti starogradske pesme iz Albuma Jovana Frajta - Muzika beogradskih kafana, salona i klubova.
Repertoar je sačinjen od poznatih kompozicija: Kreće se lađa francuska, Tamo daleko, Adio Mare, Da zna zora, Milkina kuća, Sagradiću šajku, Što se bore misli moje, Miruj, srce moje, Tko je srce u te dirno, Na sred sela čađava mehana, Viju vetri, Venecijana, Iz lepih, sretnih dana...
Jovan Frajt (1882-1938) potiče, inače, iz češke porodice koja je živela u Plzenu i dala nekoliko generacija muzičara. U Beograd je došao početkom 20. veka i postao član orkestra Narodnog pozorišta u Beogradu, kojim je u upravljao Stanislav Binički. U prvim godinama njegovog izdavaštva objavljeno je nekoliko zbirki starogradskih pesama, a kako se muzički ukus građanskog Beograda razvijao, njegova izdanja obogaćivana su modernim igrama.
U prvoj svesci Starogradske pesme, koju je objavio Clio, nalazi se izbor od deset najlepših i najpopularnijih starogradskih pesama između dva rata, među kojima posebno mesto zauzimaju Kreće se lađa francuska, Tamo daleko i Što se bore misli moje.
Clio je izdavac i knjige “Sarajevski omnibus” Velibora Čolića, koja će biti predstavljena na Dunavfestu 9. septembra u Kuli Nebojša.
U završnici Dunavfesta, 13. septembra na platou kod Vojnog muzeja biće prikazan film “Velika iluzija” Žana Renoara i održana debata na temu “Pesnik i političar o Velikom ratu” u kojoj će učestvovati Goran Marković, Leon Koen i Momčilo Đorgović.
Renoarov film izašao je 1937. godine, kada tenzije u Evropi ponovo počinju da rastu. U njemu reditelj govori o Prvom svetskom ratu, ali bez ratnih dejstava i pušaka - skicira beskompromisni portret francuskog društva i klasnih odnosa u svetu vojnika-logoraša. U sećanju mnogih ostali su likovi neprijatelja koje igraju Žan Gaben i Erih Fon Strohajm.
Umetnički savet Dunavfesta podseća da je čovečanstvo posle rata koji je počeo pre sto godina suočeno sa devastacijom - milioni ubijenih, užasi ratovanja na frontu, dum-dum meci i gasne bombe, trauma i izgubljene generacije, ali i propast imperija, suštinska promena društva i umetnosti.
“Kroz dijalog dvojice glavnih junaka, Francuza i Nemca u svom romanu ‘Žan Kristof’, Romen Rolan je iskazao svoj stav prema ratu. Olivije kaže Kraftu: ‘Ja volim svoju zemlju. Volim je kao što ti voliš svoju. Ali, da li ću ja zbog toga da izdam svoju savest, da ubijem svoju dušu? Značilo bi to izdaju moje zemlje. Ja pripadam vojsci duha, ne pripadam vojsci snage”, podsećaju Katarina Jovanović, Goran Marković i Nebojša Bradić, ukazujući u programu Dunavfesta i da su nobelovci Romen Rolan i Herman Hese verovali da je jedino muzika u stanju da ukaže put ka ljudskim najvišim težnjama i da, shodno tome, pomogne u razrešenju moralnih dilema.
Dunavfest organizuje istoimeno udruženje iz Beograda, u saradnji sa JP Beogradska tvrđava, uz podršku francuske ambasade i Francuskog instituta u Srbiji i Beogradskog dramskog pozorišta, te Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.
Festivalski program se nalazi u Kalendaru portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.
(SEEcult.org)
