Efekat pregleda - borba za ekološku pravdu u MSUB-u
Međunarodna izložba “Efekat pregleda”, koja obuhvata radove više od 60 umetnika i umetničkih kolektiva iz celog sveta, otvorena je 19. juna u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), u nastavku istoimenog projekta koji se bavi raznorodnim ekološkim problemima, u nameri da podstiče razvijanje svesti o neophodnosti zaštite životne sredine.
Projekat “Efekat pregleda”, čiji su koordinatori i kustosi Blanka de la Tore i Zoran Erić, ističe “ekološku pravdu” kao ključan termin za način na koji bi trebalo da se govori o nizu nepravdi koje čovečanstvo nanosi planeti koju nastanjuje. Takođe, ističe nužnost promene shvatanja da je čovek u središtu sveta, jer je upravo njegovo iscrpljivanje resursa koje priroda nudi i zagađivanje životne sredine dovelo do ugrožavanja, pa i nestanka brojnih vrsta živog sveta.
Lungisva Gkunta, Travnjak, 2018- ; Branislav Nikolić, Naseljeno mesto, 2021. Foto: SEEcult
Kao odgovor na pandemiju virusa korona, projekat je podeljen u dve faze, od kojih je prva započela 2. oktobra 2020. godine realizacijom umetničkih radova u Parku skulptura MSUB i na drugim lokacijama. Usledio je niz panel diskusija sa ekspertima, aktivistima i lokalnim ekološkim inicijativama, na kojima su dotaknute neke od ključnih tema projekta, poput zagađenja vazduha, voda i zemljišta; posledica klimatskih promena; upravljanja otpadom, ali i nebrige odgovornih državnih institucija o neophodnosti sprečavanja ekoloških katastrofa koje se dešavaju pred našim očima.
Izložba u celoj zgradi MSUB-a obuhvata radove 60 umetnika, umetničkih tandema i kolektiva iz svih krajeva sveta, od kojih je većina bila prisutna na otvaranju, što je samo po sebi bio izazovan poduhvat, s obzirom na brojne peripetije u vezi sa međunarodnim putovanjima koje su još prisutne zbog pandemije.
Kustosi Zoran Erić i Blanka de la Tore predstavili su ukratko projekat "Efekat pregleda", a izložbu je proglasila otvorenom direktorka MSUB-a Marijana Kolarić.
Na izložbi učestvuju umetnici: Ravi Agarval (Agarwal), Marija Tereza Alveš (Maria Thereza Alves), Vasko Araužo (Vasco Araujo), Ejmi Balkin (Amy), Anka Benera (Anca) & Arnold Estefan, Luna Bengoečea Penja (Bengoechea Peña), Ursula Biman (Biemann), Dušan Čavić & Dušan Šaponja, Sian Dairit (Cian Dayrit), An Duk He Džordan, Ex-Artists' Collective (Aniko Lorant – Tamás Kaszás), Dirk Flajšman (Fleischmann), Nina Galić, Regina Hoze Galindo (José), Asunsion Molinos Gordo (Asunción), Kiti Gostola (Kitti Gosztola), Lungisva Gkunta (Lungiswa Gqunta), Tue Grenfort (Greenfort), Mihaela Gril (Michaela), Igor Grubić, Kristina Hemauer (Christina) & Roman Keler (Keller), Markus Hislajtner (Hiesleitner), IC-98, Ingela Irman (Ihrman), The Institute of Queer Ecology, ISUMA, Tania Kandiani, Huanli Karion, Karolina Kaisedo, Jakob Kirkegard (Jacob Kirkegaard), Kinga Kjelžinska (Kiełczyńska), Tomas Kolbengtson, Elena Laveles (Lavellés), Diana Lelonek, Ernst Logar, Tea Makipa (Mäkipää), Kevin Majkl Marfi (Michael Murphy), Meri Metingli (Mary Mattingly), Nemanja Milenković, Ana Moreno (Anna), Amor Munjos (Amor Muñoz), Mihael Nažar (Michael Najjar), Branislav Nikolić, Mirko Nikolić, Nils Norman, Fernando Palma, Marjetica Potrč, PSJM (Sintija Vijera & Pablo San Hoze), Mina Rainio & Mark Roberts, Vera Stevanović, Bet Stivens (Beth Stephens) & Ani Sprinkl (Annie Sprinkle), Robertina Šebjanič & Gjino Šutić, Škart, Tomas Tvejts (Thomas Thwaites), Adrien Ujhazi (Adrienn Újházi), Mari Velardi (Marie), Mariele Videler (Mariëlle), Tanja Vujinović, Huan Zamora (Juan) i Bo Ženg (Zheng).
Jedan od ključnih ciljeva bio je da se napravi izložba koja će govoriti o ekologiji i sadržajem i formom. Zato su autori doneli niz smernica održivosti da bi smanjili ugljenični otisak čitave izložbe, kao što je izbegavanje upotrebe “zagađivača”, materijala od nafte i njenih derivata, kao i avio-prevoza umetničkih radova. Umesto toga, prednost je data lokalnoj proizvodnji, biorazgradivim materijalima i prenamenjenoj i recikliranoj građi.
Cilj projekta je istraživanje složenosti ekoloških problematika i njihovih neraskidivih veza s problemima poput korporativnog imperijalizma, suvereniteta starosedelaca, rodne pripadnosti, raznih vidova ekstraktivizma i značaja dekolonizovanja ne samo istorije, već i našeg poimanja prirode, radi preoblikovanja i stvaranja inkluzivnog načina mišljenja koje će odgovarati post-antropocentričnom svetu. Potrebno je, zbog toga, da iznova promislimo pitanje ekološke pravde i ponudimo određeni pristup umetnosti kao mogući put ka boljoj budućnosti i izgradnji svesti koja će omogućiti novu ekološku estetiku.
Ingela Irman, Divovski svinjski korov, 2016-2020. Foto: SEEcult
Kustoskom strategijom istražuju se alternativni izložbeni formati i odgovara se na rizomsku zamisao eco_lab-a u kojoj šest područja predstavlja zasebne podteme, koje su međusobno povezane, a to su: rod, rasa i kolonijalni trag; vodotopije; bez ivica!; pouke starosedelačkog znanja; nakon antropocentrizma i povratak u budućnost.
Termin efekat pregleda, inače, skovao je Frenk Vajt 1987. godine, za kognitivni pomak o kojem je govorilo više astronauta koji su videli Zemlju iz svemira. Pitanje je moramo li toliko da se udaljimo od planete na kojoj živimo, kao “posada svemirskog broda Zemlja”, prema metafori Bakminstera Fulera, da bismo uvideli da našem “svemirskom brodu” polako nestaje “goriva” i da je posadi potreban “kiseonik”?
Markus Hislajtner, Kontrola zemlje - u društvu glista, 2021.
Radovi na izložbi pokrivaju raznorodne teme u vezi sa ekologijom i životnom sredinom.
Tako projekat "Kontrola zemlje - u društvu glista" Markusa Hislajtnera nadovezuje se na poslednju knjigu Čarlsa Darvina "Nastajanje biljne plesni radom glista, uz posmatranje njihovog života" iz 1881. godine, koju je nastojao da završi "pre nego što im se pridruži". Skulptura Ingele Irman "Divovski svinjski korov" predstavlja uvećanu kopiju te biljke, čije su dimenzije ionako velike. Odluka umetnice da odstupi od botaničke istine pokušaj je pretvaranja biljke u telo sa kojim će posmatrač moći da se poveže. Asunsion Molinos Gordo u radu "Otimanje zemlje" ukazuje na privatizaciju resursa širom globalnog juga, o kojoj se jasna predodžba može dobiti posmatranjem geometrije doline Nila. Analiziranje stepena zagađenja vode više nije dozvoljeno. Zahvaljujući velikoj produktivnosti zemljišta, neki usevi ostvaruju i više od četiri žetve godišnje. Vlasnici njiva trpe pritom stalne pritiske, nasilje i izbacivanje. Vasko Araužo u seriji radova "Botanika" vraća se svojoj čestoj temi - kolonijalizmu, u najširem smislu - kao prilici za razmatranje i dekonstruisanje pojedinačnog i kolektivnog identiteta.
Asunsion Molinos Gordo, Otimanje zemlje, 2019.
Ex-Artists' Collective, Hrana za gladne, 2011- , foto: SEEcult
Vasko Araužo, Botanika #9, 2012-2014, foto: SEEcult
Igor Grubić učestvuje multimedijalnim projektom "Da li životinje...?", koji je nastao na osnovu istraživanja nekadašnjih klanica po severnoj Italiji, koje je preduzeo tokom učešća u rezidencijanlnom programu RAVE East Village. Kao zakleti pobornik prava životinja i aktivista, Grubić ispituje psihološko dejstvo tih fabrika smrti na svest ljudi. Svoje ispitivanje pomešanih osećanja koje čovečanstvo gaji prema životinjama izlaže javnosti koristeći komercijalne masovne medije - reklamne panoe po gradovima.
Igor Grubić, Da li životinje...? 2017- , foto: SEEcult
Ernst Logar, Mapa naftovoda (detalj), foto: SEEcult
Mariele Videler, 365 ptica, 2019-2020, foto: SEEcult
Mariele Videler je tokom 2019. godine svakog dana uradila po jedan crtež olovkom, ne posmatrajući neku pticu ili razmišljajući o njoj. Bila je to svakodnevno ponavljana radnja radi stvaranja novog značenja i jedne zamišljene postljudske stvarnosti kojom će vladati životinje.
Nina Galić, Tropski post-Antropocen, 2018- , foto: SEEcult
Vera Stevanović projektom "Sakupljanje reka", započetim raspadom bivše Jugoslavije, ističe potrebu da se tokovi rečni, ljudski i kulturni nastavljaju i prožimaju.
Vera Stevanović, Sakupljanje reka, 1992- , foto: SEEcult
Bo Ženg, Pteridofilija III, 2018, foto: SEEcult
Tomas Kolbengston, Molimo, ne govorite eskimski, 2021, foto: SEEcult
Diana Lelonek, Centar za žive stvari, 2017-2021, foto: SEEcult
An Duk He Džordan, Zigi i morska zvezda, 2016, foto: SEEcult
Huan Zamora, Transplant, 2017-2021, foto: SEEcult
Huan Zamora u radu "Transplant" polazi od ogleda koji je izveo tim biologa sa Univerziteta Viskonsin u Medisonu, u kojem su uspešno presadili kardiovaskularne ćelije srca u decelularizovane listove spanaća. U radu "Transplant" umetnik odgaja sopstvene ćelije srca u biljnom tkivu, prikazujući rezultat opita kao živo umetničko delo,
Rad Mihaela Nažara posvećen je Evropi - Jupiterovom mesecu koji predstavlja jedno od najverovatnijih staništa života van Zemlje - njena površina prekrivena je debelim, kilometarski dubokim slojem leda, ali se pretpostavlja da na njoj ima dvostruko više vode nego na Zemlji, odnosno da ima odgovarajućih preduslova za život.
Mihael Nažar, evropa, 2016, foto: SEEcult
Branislav Nikolić učestvuje instalacijom "Naseljeno mesto" - trodimenzionalnom verzijom saobraćajnog znaka koje se može naći na ulazu u svako naselje gotovo svuda u svetu. Ona je prevod prevoda stvarnosti - trodimenzionalna interpretacija dvodimenzionalne slike koja je sama sublimacija sveukupne arhitekture jedne zemlje. Rad je izveden u dve verzije, pri čemu je jedna, urađena u čeličnom limu, postavljena u Parku skulptura MSUB-a.
"Travnjak" Lungisve Kgunte predstavlja jedan pogibeljan predeo posut srčom, sasvim suprotan asocijacijama na dokolicu i društvenu povlašćenost koja se inače vezuju za vrtove oko kuća u predgrađu. Aludirajući na zaštitne ograde od betona sa komadićima lomljenog stakla, kao i na upotyrebu boca i benzina u "Molotovljevim koktelima" na demonstracija,ma zbog lošeg rada javnih gradskih službi u rasno podeljenim predgrađima Južne Afrike, Gkuntin rad predstavlja kritiku nečinjenja u rešavanju sporova oko zemlje i društvene nejednakosti koja prati rasne podele u Južnoj Africi.
Lungisva Gkunta, Travnjak, 2018- , foto: SEEcult
Da bi se pružila globalna perspektiva, projekat obuhvata i međunarodnu mrežu partnera koji će nadalje istraživati neke od ključnih ekoloških tema, pa će se mreži priključiti više organizacija i muzeja, između ostalih i Muzej umetnosti u Poriju (Finska); Atlantski centar za modernu umetnost - CAAM (Las Palmas, Španija); MUCA-Roma i Casa del Lago UNAM, Meksiko Siti; Pilchuk, Sijetl; ARTPORT_making waves, Frankfurt; ARTSail, Majami; Institut za proučavanje društva, rada i politike Univerziteta Vitvatersranda u Johanesburgu i Galerija Božidara Jakca u Kostanjevici na Krki.
Svaka od partnerskih institucija će se baviti lokalnim problemima u vezi sa zaštitom životne sredine.
Projekat su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Fondacija Hajnrih Bel, Fondacija za otvoreno društvo Srbija, Telenor Fondacija, ERSTE Fondacija, Danski umetnički savet, AC/E, Pro Helvecija, Mondrijan Fondacija, Frame, Iaspis, Gradsko veće Madrida, Canarias Crea, Austrijski kulturni forum Beograd, Gete-institut Beograd, ambasade Švajcarske, Slovenije, Portugala, Poljske, Španije i Kanade u Beogradu, Kanadski savet za umetnost, ifa, Institut “Adam Mickjevič”, Institut Servantes u Beogradu, Collegium Hungaricum Beograd.
Izložba će biti otvorena do 20. septembra.
*Naslovna fotografija: Marielle Videler, 365 ptica, 2019-2020 (detalj)
(SEEcult.org)
