Srbija završava pripreme za učešće na 57. Bijenalu umetnosti iu Veneciji na kojem će se predstaviti projektom “Enklavia – Slikarstvo, posledica ovakvog života” kustosa Nikole Šuice sa slikama Vladislava Šćepanovića, Dragana Zdravkovića i Milene Dragičević, koje odražavaju njihove različite poetike, a objedinjene ukazuju kakvo je današnje vreme i kakve su okolnosti u kojima živimo.
Radove Šćepanovića i Zdravkovića imali su priliku da vide novinari 24. aprila u Legatu Čolaković, uoči transporta u Veneciju, dok će slike Milene Dragičević, umetnice koja živi i radi u Londonu, stići na Bijenale iz Beča. Među predstavljenim radovima su i slike koje će premijerno biti prikazane u srpskom paviljonu u Đardinima – Zdravkovićeva “Enklava” i “Plauground” Šćepanovića.
Izložba je, kako je rečeno, namenski nazvana “Enklavia”, budući da produžava tenziju opštih geopolitičkih vizura, smeštena u originalnom paviljonu, podignutom za vreme Kraljevine Jugoslavije. Kovanica je dospela sa uklesanog natpisa Jugoslavia iznad ulaza u paviljon, koji je decenijama služio za bijenalna predstavljanja umetnosti i arhitekture iz bivše Jugoslavije, a od njenog raspada iz Srbije.
Troje umetnika, kako je rečeno, ispoljavaju svako ponaosob osvešćen pristup u stvaranju zaustavljene slike unutar tesnaca postojanja, preopterećenog globalnim tranzicionim procesima ekonomije i društava, kontrolisanim ratovima i razobručenim migracijama, ugroženostima prirode, i tendencioznim upotrebama istorijskog sećanja.
Latinska izvedenica Enklavia "deluje kao nekakav recept ili možda naziv za nekakav preparat – pokušaj da se načini jedno stecište pre svega slikarske izražajnosti svakog autora ponaosob u postmedijskom svetu, u vremenu prilično jasnih i veoma izraženih turbulencija, društvenih i ekonomskih prekrajanja i preispitivanja identiteta, predstave, naše osetljivosti, što je takođe značajno”, rekao je Šuica, kustos tog projekta, odabranog među više od 35 predloga, koliko ih je stiglo bilo na konkurs Ministarstva kulture za nastup na 57. Bijenalu umetnosti.
Dragan Zdravković, Vladislav Šćepanović, Nikola Šuica, Slobodan Nakarada i Ivana Dedić, foto: SEEcult.org
Podnaslov izložbe “Slikarstvo, posledica ovakvog života”, koju organizuje Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), predstavlja parafrazu liberalnog prodora shvatanja “slikara modernog života” kao figure posmatrača (Šarl Bodler), rekao je Šuica.
Za troje umetnika, kako je rečeno, čin slikanja odaje – prema viziji i samoopredeljnosti - izrazit mentalni i senzualni argument očuvanja kojim nas medijska i potrošačka silovitost anesteziraju ka osvajanju prostora ekspresivne slobode.
Iz dvodimenzionalnosti njihovih radova, kako je naveo Šuica, isijavaju frekvencije koje uspostavljaju nasleđe našeg doba koje je obeleženo omogućenošću svih vrsta informacija. To je ujedno i sasvim specifično, i različito kod svo troje umetnika. “Svako od njih nastupa sa jednom reprezentacijom sopstvenog novog ciklusa ili proširenog ciklusa ranijih opredeljenja”, rekao je Šuica, navodeći da je kod Šćepanovića to “Plyaground”, kojim postavlja pitanje šta je naše igralište danas, odnosno šta zauzima našu mentalnu i senzitivnu pažnju. Kod Zdravkovića je to stanje hibernbacije, veoma unutrašnji proces razmatranja predmetnog sveta, dok je Milena Dragičević realizovala rad “Podizanje za trans-antlatiku”, ali ne za trans-Antlantik kao topografski termin, već kao “stanje levitacije, disbalans odnosa prema uspomeni i materijalnoj kulturi”.
Rad Vladislava Šćepanovića, foto: SEEcult.org
Šćepanović u svoje slike uključuje planove fotografije, video snimka, digitalnog uvećavanja, reklamnog natpisa, svedočeći izmaknutu kontrolu ili pojmovnu neuhvatljivost. Milena Dragičević ostvaruje energetske preplete tragova i senki, materijalne civilizacije za dela koja se već 15 godina nalaze u značajnim antologijama savremene slikarske umetnosti. Prizori Zdravkovića su pak kristalizacija unutrašnjeg sveta, tehnološki napredne enterijerske kontrole i pronicanja u tajnovite sisteme.
Šćepanović je rekao da je njegov novi ciklus stilski različit od onoga što je radio ranije, a tematski sličan, a opisao ga je, suprotno od teze Teodora Adorna o umetnosti u vremenu kulturnih industrija, kao “umetničavanje svega onoga što možemo podvesti pod tezu kulturne industrije i novih medija”. “To je pokušaj da se dovede na liniju subverzije u odnosu na neku globalnu poruku svetskih softvera, a to je otvorena destrukcija koja je sve više prisutna u globalnim medijima”, dodao je Šćepanović, vanredni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, koji je diplomirao 1994. na FLU na Cetinju, magistrirao 1997. na FPU u Beogradu, a doktorirao 2009. na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Bio je v.d. direktor MSUB-a 2013/2014. i predsednik Odbora 55. Oktobarskog salona.
Vladislav Šćepanović, foto: Saša Reljić, MSUB
Zdravković predstavlja deo ciklusa na kojem radi poslednjih deset godina, posvećen stanju hibernacije, što podrazumeva, kako je naveo, preispitivanje principa čuvanja snage i potrošnje energije za neko drugo vreme.
“Neko moje izuzeće iz političkog života me je navelo da napravim taj ciklus koji je nešso što pripada vakuumu mog unutrašnjeg bića. On nije direktno politički angažovan, ali je na neki način sama činjenica da se neko povlači u stanje hibernacije dovoljna da ukaže na neku vrstu društvene angažovanosti”, rekao je Zdravković, docent na FPU, koji je diplomirao 1994. i magistrirao 1999. na FLU, a od 2000. do 2014. radio je na slikarskom odseku Akademije lepih umetnosti u Beogradu.
Dragan Zdravković, foto: Saša Reljić, MSUB
Radovi spremni za Bijenale predstavljeni su u prisustvu pomoćnice ministra kulture Ivane Dedić, zadužene za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije, kao i predsednika Programskog saveta za izbor predstavnika Srbije na 57. Bijenalu Nikole Kolje Božovića.
Minitarstvo kulture, kako je istakla Ivana Dedić, izdvojilo je ove godine značajna sredstva - 20 miliona dinara za izložbu na 57. Bijenalu, a nada se da će sve biti onako kako je i zamišljeno.
U organizaciji Muzeja savremene umetnosti Beograda, izložba “Enklavia” biće svečano otvorena 11. maja u podne, a prema rečima komesara Nakarade, v.d. direktora MSUB-a, očekuje se da će, uz predstavnike Ministarstva kulture, prisustvovati i veliki broj pozvanih gostiju.
“Očekujemo da ćemo imati i razmenu mišljenja, pošto su se mnogi već zainteresovali za ovo što će Srbija predstaviti”, rekao je Nakarada.
.jpg)
Rad Vladislava Šćepanovića, foto: SEEcult.org
Uoči otvaranja izložbe, u 9.30 sati u Rezidenciji Ka Malipjero (Rsidenza Ca'Malipiero, Castello 4852), biće održan razgovor sa umetnicima i kustosom, a među učesnicima su najavljeni i kustos i umetnički direktor galerije Drina Aleksandra Lazar, te Danijel i Gunar Kvaran, koji će biti umetnički direktori Oktobarskog salona 2018. u Beogradu.
Povodom izložbe, unutrašnjost zgrade Paviljona Srbije kompletno je renovirana, a Nakarada je izrazio zadovoljstvo načinom na koji su majstori odradili taj posao. Kako je dodao, sve je spremno i za transport radova – od dokumentacije do tehničara koji će ih postaviti.
Prema rečima predstavnika Ministarstva kulture i MSUB-a, veći deo odobrenog budžeta – oko 70 odsto odnosi se na produkciju radova, a ostatak za kupovinu materijala za umetnike, sređivanje pavoljona, razne takse koje ne neophodno platiti, kao i na osiguranje radova i PR.
Nakarada je rekao za SEEcult.org da bi budžet mogao da bude i veći, ali je u ovom trenutku dovoljan za pokrivanje osnovnih troškova učešća na 57. Bijenalu.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, u čijoj je ingerenciji Paviljon, ne učestvuje u troškovima izložbe, ali se stara o redovnom održavanju i podmiruje troškove struje i vode zgrade.
Izložba “Enklavia” biće otvorena do 26. novembra, koliko i traje 57. Bijenale u Veneciji, koje je umetnička direktorka Kristin Masel osmislila na temu “Viva Arte Viva”, ističući ulogu, glas i odgovornost umetnika, ali i kao povik, izraz strasti prema umetnosti i umetničkom pozivu.
Kristin Masel pozvala je na centralnu izložbu “Viva Arte Viva” 120 umetnika iz oko 50 zemalja, a među njima su i nagrađivani autori i neke od zvezda svetske scene, kao što su Kiki Smit, Olafur Eliason, Anri Sala i Džon Voters, ali i oko sto umetnika koji prvi put učestvuju.
(SEEcult.org)