Evropskoj uniji Nobel za mir
Nobelova nagrada za mir dodeljena je 12. oktobra Evropskoj uniji, iako se suočava sa najvećom krizom u svojoj istoriji - recesijom i socijalnim nemirima u mnogim zemljama-članicama.
Nobelov komitet nagradio je EU za 60-godišnji doprinos miru u Evropi, navodeći da je EU pomogla da se Evropa transformiše “od ratnog kontinenta u kontinent mira”.
Predsednik Nobelovog komiteta Torbjern Jagland, saopštavajući odluku o nagradi, i sam je spomenuo aktuelne probleme EU, ali je naglasio da je Nobelov komitet želeo da se koncentriše na ukupan doprinos EU u proteklih šest decenija u unapređenju “mira i pomirenja, demokratije i ljudskih prava”.
Posebno je istakao doprinos EU u postizanju pomirenja između Francuske i Nemačke u decenijama posle Drugog svetskog rata, kao i proširenje EU Španijom, Portugalom i grčkom nakon kolapsa njihovih autoritarnih režima 70-ih.
Jagland je istakao i pomak EU ka zemljama Balkana, ukazujući na skoro priključenje Hrvatske.
Norveški Nobelov komitet naveo je u zvaničnom saopštenju da je "u međuratnim godinama dodelio nekoliko nagrada ličnostima koje su se zauzimale za pomirenje Nemačke i Francuske. Od 1945. godine to pomirenje postaloje realnost, a užasna stradanja u Drugom svetskom ratu pokazala za potrebu za novom Evropom. Tokom 70-godišnjeg perioda, Nemačka i Francuska vodile su tri rata. Danas je rat između Nemačke i Francuske nezamisliv. To pokazuje kako je, velikim naporima i izgradnjom međusobnog poverenja, moguće da istorijski neprijatelji postanu bliski partneri".
Kako je navedeno, 80-ih godina Grčka, Španija i Portugal su se pridružile EU. Demokratizacija tih zemalja bila je uslov za njihovo članstvo. Pad Berlinskog zida omogućio je da članstvo u EU postane moguće i za nekoliko zemalja Centralne i Istočne Evrope, otvarajući novu eru u evropskoj istoriji. Podela na Istok i Zapad okončana je, demokratija je učvršćena, a mnogi etničko-motivisani konflikti su rešeni.
Takođe, Norveški Nobelov komitet istakao je da ulazak Hrvatske u EU sledeće godine, otvaranje pregovara o članstvu sa Crnom Gorom i davanje statusa kandidata Srbiji, jačaju proces pomirenja na Balkanu. U toku protekle decenije mogućnost članstva u EU za Tursku takođe je unapredila demokratiju i ljudska prava u toj zemlji, naveo je Nobelov komitet.
Navodeći i da je EU trenutno u teškim ekonomskim problemima, koje prate ozbiljni socijalni nemiri, Nobelov komitet istakao je, međutim, da želi da se fokusira na ono što vidi najvećim rezultatom EU: uspešnu borbu za mir i pomirenje i za demokratiju i ljudska prava.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo reagovao je najpre preko Tvitera na odluku Nobelovog komiteta, navodeći da Nobelova nagrada za mir predstavlja “velika čast za celu EU, i svih njenih 500 miliona stanovnika”.
Potom je izjavio da je to opravdano priznanje EU - kao jedinstvenom projektu koji je doneo mir na evropski kontinent.
Dodela Nobelove nagrade za mir često je praćena kontroverznim reakcijama, pa je tako i ovoga puta. Dok evropski lideri pozdravljaju odluku Nobelovog komiteta, na ulicama pojedinih zemalja-članica, ona je dočekana sa nevericom.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, trenutno najmoćniji lider EU, izjavila je da je odluka Nobelovog komiteta predivna, dok je francuski predsednik Fransoa Oland istakao da je to velika čast.
Bivši nemački kancelar Helmut Kol, koji je ujedinio Nemačku i uveo evro umesto marke, izjavio je da odluka Nobelovog komiteta pre svega priznanje za “evropski mirovni projekat”.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc poručio je preko Tvitera da je EU “jedinstveni projekat koji je zamenio rat mirom, mržnju solidarnošću”. Dodao je i da je ophrvan emocijama nakon odluke Nobelovog komiteta.
Britanska vlada, koja je manje posvećena evropskom idelu od ostalih članica EU, nije požurila da komentariše odluku Nobelovog komiteta, ali su predstavnici opozicione Laburističke partije sarkastično upitali da li će biti slavlja u Atini. Iz britanske evroskeptične Nezavisne partije saopštile su da Norvežani očigledno imaju smisao za humor.
I u Norveškoj, koja je već dva puta glasala protiv ulaska u EU - 1972. i 1994. godine, mnogi nisu oduševljeni odlukom Nobelovog komiteta, a pojedini je smatraju apsurdnom.
Bivši britanski ministar spoljnih poslova Malkolm Rifkind izjavio je da je, ako je već trebalo nagraditi nekoga za mir u Evropi, nagradu trebalo onda da podele NATO i EU. “Do kraja Hladnog rata NATO je bio taj koji je više nego bilo ko drugi čuvao mir”, naveo je Rifkind.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je, pak, da je EU imala ključnu ulogu u lečenju istorijskih rana i promociji mira, pomirenja i saradnje širom Evrope.
Bivši nemački ministar spoljnih poslova Hans Ditrih Genšer, koji je bio na funkciji u vreme početka ratova na prostoru bivše Jugoslavije, nazvao je odluku Nobelovog komiteta značajnom i jasnim signalom onima u Evropi, koji aludiraju na suprotstavljene nacionalne interese, da time ugrožavaju evropsko jedinstvo.
Pojedini građani Atine su u anketi povodom nagrade EU izjavili da je to poslednja stvar koju bi očekivali. Neki su pitali i da li je reč o šali. Slične reakcije su i u Madridu.
Nobelova nagrada za mir, vredna oko 920.000 evra, biće uručena svečano u Oslu 10. decembra.
Još nije poznato ko će primiti ček i na šta će taj novac biti potrošen.
Kontroverzne reakcije pratile su i neke ranije odluke Nobelovog komiteta.
Između ostalog, 2009. godine nagrađen je američki predsednik Barak Obama, iako su SAD vodile u to vreme dva rata. Burne reakcije, ali u Kini, izazvala je i odluka Nobelovog komiteta da 2010. godine nagradi kineskog disidenta Lija Sjaoboa (Xiaobou).
Sajt Nobelove nagrade je www.nobelprize.org
(SEEcult.org)
