Svestrani belgijski umetnik Jan Fabr (Fabre) otvorio je 13. septembra 45. BITEF, koji je i počeo njegovom predstavom “Prometej pejzaž II” o potrazi za herojem današnjice.
Prisećajući se Beograda 80-ih kada je osvojio Gran pri “Mira Trailović” predstavom “Moć pozorišnih ludosti” (1984), Fabr je otvorio 45. BITEF u holu Sava centra, u prisustvu koselektora Jovana Ćirilova i Anje Suše i direktorke Bitef teatra Jelene Kajgo.
Deo publike već je bio ušao u veliku salu, pa je propustio svečani govor Fabra, koji je čuven i kao skulptor, a veliku pažnju izazvao je ovog leta izložbom otvorenom uporedo sa 54. Bijenalom u Veneciji, na kojoj je najveću pažnju izazvala skulptura Madone sa mrtvim Isusom u naručju.
Publika 45. BITEF-a u sali Sava centra tako je, umesto govora povodom otvaranja, imala priliku da čuje festivalski repertoar za prva dva dana i bezbednosno uputustvo o izlasku iz Sava centra u slučaju opasnosti.
Fabrova predstava “Prometej pejzaž II”, u izvodjenju trupe “Trublejn” (Troubleyn/Jan Fabre) iz Antverpena, zasnovana je na poznatom mitu o pobunjeniku koji je od vrhovnog boga oteo vatru za dobrobit čoveka i zato ispašta. Tu žrtvu Fabr je predstavio kroz lik glumca koji je tokom cele predstave razapet poput Isusa Hrista na scenografiji u vazduhu dok se iza njega smenjuju video snimci užarenog Sunca, hladnog Meseca, mora... a ispod se odigrava život i dijalog s bogovima. Danas, medjutim, nema takvog heroja, a zašto je tako ne može da objasni, kako sugeriše Fabr, ni psihologija.
Fabrova predstava gostuje posle BITEF-a i 16. i 17. septembra na Festivalu svetskog kazališta u Zagrebu.
BITEF u glavnom programu, pod sloganom “Na usijanom limenom krovu”, nudi još još 14 predstava, od kojih je devet iz regiona.
Osim Fabra, publika 45. BITEF-a videće i predstave etabliranih internacionanih umetnika kao Frank Kastrof ili Hajner Gebels, kao i radove nekih od najprovokativnijih umetnika iz Slovenije, Hrvatske i Srbije, među kojima su i Oliver Frljić, Ivica Buljan, Ivana Sajko, Boris Liješević, Jožef Nađ, Selma Spahić, Snježana Abramović...
Novo ime na BITEF-u je pariska rediteljka Žizel Vjen (Gisèle Vienne), koja se predstavom “I apologize“ (Izvinjavam se), koja će biti izvedenea 14. i 15. septembra u Pozorištu na Terazijama, bavi omiljenom temom maštarija, i to kako erotskih, tako umetničkih - u odnosu na stvarnost koja je okružuje.
Regionalni deo glavnog programa 45. BITEF-a počinje 15. septembra u Ateljeu 212 premijerom festivalske koprodukcije s Bitef teatrom i njegovom plesnom trupom - komadom “Ako bismo svi malo utihnuli” hrvatske koreografkinje Snježane Abramović. Predstava ukazuje na sve veću usamljenost ljudi u današnjem bučnom svetu medija, u kojem nemaju snage čak ni sami sebe da čuju. U nedostatku komunikacije, voajerizmu u tuđu intimnost i sebičnosti samaštva, ostaje samo pitanje koje na kraju svog filma “Glas meseca” (1990) postavlja slavni Fellini: “Ako bismo svi malo utihnuli, možda bismo nešto i razumeli”...
Potom sledi 16. septembra dvostruko predstavljanje Zagrebačkog kazališta mladih - predstavama “Izlog” Nataše Rajković i Boba Jelčića i “Rose is a rose is a rose is a rose” Ivane Sajko.
Predstava “Izlog” autorskog dvojca Nataše Rajković i Boba Jelčića, koji već godinama menja sliku hrvatskog teatra projektima kojima istražuje odnos stvarnosti i teatra, biće izvedena u bivšoj zgradi robne kuće “Kluz”, dok će komad “Rose is a rose is a rose is a rose” Ivane Sajko bioti izveden u Bitef teatru, a koprodukcija je ZKM-a sa Istarskim narodnim kazalištem iz Pule.
Naslov predstave slavna je rečenica pesme “Sacred Emily” američke pesnikinje i književnice Gertrude Štajn (Stein), a prvobitno zamišljena kao muzička partitura, ta drama dobila je i koncertnu verziju.
Dvostruko učešće na BITEF-u ima i provokativni i odavno već etablirani hrvatski reditelj Oliver Frljić, koji potpisuje predstavu “Otac na službenom putu” Abdulaha Sidrana, u izvođenju Ateljea 212 iz Beograda, te “Proklet bio izdajica svoje domovine!” Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane, koja će biti igrana 18. septembra u Bitef teatru. Tom predstavom, koja je već vidjena na festivalima širom regiona, Frljić radikalno pristupa ljubavi i mržnji prema teatru, izlažući kako glumce, tako i publiku ispreplitanju ludila i bola.
Publika BITEF-a videće 17. septembra i predstavu Hartefakt fonda i Bitef teatra “Hipermnezija”, u režiji Selme Spahić, koja analizira prećutano u procesu odrastanja i porodičnim odnosima osmoro mladih ljudi koji su rođeni u istoj državi, a danas na istoj teritoriji žive u tri različite.
Među domaćim učesnicima je i Jugoslovensko dramsko pozorište koje će 17. septembra izvesti “Elijahovu stolicu” Igora Štiksa, u režiji Borisa Liješevića, dok će dan kasnije program biti u znaku ovogodišnjeg slogana - predstave “Mačka na usijanom limenom krovu” Tenesija Vilijamsa, u režiji Ivice Buljana, koju će u Ateljeu 212 izvesti ansambl Mestnog gledališča ljubljanskog.
Publika će 19. i 20. septembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju videti i najnoviju predstavu proslavljenog koreografa i svestranog umetnika Jožefa Nađa i njegovog Regionalnog kreativnog atelja u Kanjiži, koju je izveo i na nedavnom Praškom kvadrijenalu. Igrači, Jožef Nađ i An Sofi Lanselin, bave se u predstavi “Bez naziva” istraživanjem sopstvene intimnosti - odnosa intimnosti i spektakla, relacijom publike prema intimnosti, prostorima i izvorima intimnosti.
Publika 45. BITEF-a videće i švajcarsku vizuelnu predstavu “Došao sam do kuće, ali nisam ušao” Teatra Vidi-Lozan E.T.E, prema koncepciji i u režiji Hajnera Gebelsa (Heiner Goebbels), koji je oduševio publiku 39. BITEF-a 2005. godine predstavom “Eraritjaritjaka”.
Ovoga puta, uz slavni Hillard Ensemble, Gebels će 21. i 22. septembra u JDP-u prikazati uprizoreni koncert u tri slike, na tekstove Eliotove poznate pesme “Ljubavna pesama Alfreda Prafroka”, Morisa Blanšoa “Ludilo dana”, Kafkin “Izlet u planinu” i neobični kratki tekst Samjuela Beketa “Worstward Ho”.
U glavnom programu je i predstava “U Moskvu! U Moskvu!” berlinskog teatra Folksbine am Roza-Luksemburg plac koju je, prema Čehovljevim dramama “Tri sestre” i “Seljaci” režirao Frank Kastorf, jedan od vodećih reditelja današnjeg nemačkog teatra koji je bio i 30. BITEF-u 1996. predstavom “Pansion Šeler”.
Za razliku od boljševika, pobednika u Oktobarskoj revoluciji, koji su smatali da je Čehov bio građanski pisac na strani buržoazije, te ga prvih godina potiskivali, Kastorf smatra da je Čehov - posetom Sahalinu u dalekom Sibiru i utiscima s tog puta, pokazao koliko je bio svestan sudbine proletarijata i proletarizovanog ruskog seljaka. Predstava “U Moskvu, u Moskvu” na programu je 20. i 21. septembra u Narodnom pozorištu.
Komad skandinavske atmosfere “Krici i šaputanja”, inspirisan istoimenim filmom Ingmara Bergmana, u režiji slavnog reditelja rumunskog porekla Andreja Šerbana, izvešće Mađarsko pozorište iz Kluža u Rumuniji, a videće je 22. i 23. septembra samo publika u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Za završnicu je odabrana belgijska predstava “Gardenija” u režiji Alena Platela (Alain Platel), jednog od retkih velikih savremenih reditelja i koreografa koji se nije našao do sada medju velikanima i na BITEF-u.
Platelov ansambl Le bale Se de la Be (Le ballet C de la B) iz Genta izvešće 23. i 24. septembra, na zatvaranju 45. BITEF-a, predstavu o ostarelim transvestitima koju je Platel režirao sa Frankom van Lekeom (Frank Van Laecke), prema koncepciji Vanese van Durne (Vanessa).
Kao i Fabrov komad, tako će i Platelovu "Gardeniju" videti i publika Festivala svetskog kazališta u Zagrebu.
Žiri 45. BITEF-a čine Artur Zonen iz Holandije, osnivač Het Theaterfestivala (Nacionalni pozorišni festival Holandije i Flandrije), profesor na Toneelacademie u Mastrihtu i viši konsultant u SICA (Fondacija međunarodnih kulturnih aktivnosti) i sekretar EUNIC-a Holandije, zatim dramaturškinja, prevodilteljka, izdavačica i teatrološkinja Alja Predan, osnivačica i umetnička direktorka PanoDrame Ana Lenđel, glumica Vladica Milosavljević i pozorišni reditelj Nikola Zavišić.
BITEF i ove godine ima i raznovrstan prateći program, uključujući razgovore sa autorima posle predstava (Susreti na raskršću), “BITEF polifoniju”, čija je urednica Ljubica Beljanski-Ristić, te “BITEF na filmu”, koji će biti održan od 19. do 21. septembra u Jugoslovenskoj kinoteci, u selekciji Vere Konjović.
U okviru pratećeg programa, 19. septembra u Domu omladine biće održana i panel diskusija “Mreža mogućih puteva”, u organizaciji Tačke kulturnog kontakta Srbije (TTK).
Izložba “Svi ekstremi BITEF-a” biće otvorena 14. septembra u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, a u Galeriji Haos 21. septembra biće predstavljeni radovi Jožefa Nađa, na izložbi “Fotogrami - crteži svetlom”.
Karte za predstave su kao i prošle godine - 1.000, 1.500 i 2.000 dinara.
Skupština Grada Beograda obezbedila je 22 miliona dinara za 45. BITEF, a Ministarstvo kulture 13 miliona i vojvođanska vlada dva miliona dinara.
Prema rečima koselektora Jovana Ćirilova, s obzirom na krizu, pravo je čudo što je ovogodišnji budžet biti malo veći od prošlogodišnjeg.
Povodom regionalnog zaokreta BITEF-a, i osnivači iz Skupštine grada Beograda i koselektori istakli su da to ne znači odustajanje od internacionalnog karaktera BITEF-a i očuvanja mesta koje ima na svetskoj sceni kao jedan od najstarijih pozorišnih festivala u Evropi.
Prošle godine Gran pri BITEF-a dobila je predstava “Ujka Vanja” Antona
Pavloviča Čehova, u izvođenju berlinskog Dojčes teatra i režiji Jirgena Goša, a taj komad proglasila je najboljim i publika.
Specijalnu nagradu dobio je mađarski “Frankenštajn projekat” Kornela Mundrucija, dok je nagrada “Politike” za najbolju režiju pripala belgijskom reditelju Janu Lauersu za predstave “Izabelina soba” i “Kuća jelena”.
Specifičnost 44. BITEF-a bila je u odsustvu slogana, čime su organizatori želeli da nametnu ideju festivala kao mesta dijaloga i diskusije. U tom smislu su organizovani i tematski razgovori o fenomenima savremenog teatra.
Sajt BITEF-a je www.bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno u OVDE
(SEEcult.org)