Fabrove smernice za izvođače XXI veka
Belgijski umetnik i koreograf Jan Fabr predstavio je 27. marta u Beogradu knjigu “Od akcije do glumačke interpretacije - Smernice Jana Fabra za izvođača XXI veka”, u izdanju Instituta za umetničku igru, a tom prilikom dobio je i specijalno priznanje za ostvarene rezultate visokog profesionalnog nivoa za doprinos u kulturi Srbije, koje mu je dodelilo Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije.
Fabr je nagradu poklonio svojoj dramaturškinji Meit Martens sa kojom sarađuje više od 40 godina.
Knjigu “Od akcije do glumačke interpretacije”, na kojoj je radio deset godina sa saradnicima i profesorom Likom Van den Drisom kao koautorom, namenio je “ljudima koje vodi strast, ozbiljnim umetnicima treba ceo životni vek da postanu umetnici, zato je knjiga namenjena glumcima, plesačima, koreografima, rediteljima”.
“Ovo je knjiga na kojoj sam radio 10 godina sa svojim saradnicima i profesorom Likom Van den Drisom i namenjena je ljudima koje vodi strast, ozbiljnim umetnicima treba ceo životni vek da postanu umetnici, zato je knjiga namenjena glumcima, plesačima, koreografima, rediteljima”- izjavio je Jan Fabr ističući:
Napominjući da je njegova knjiga prevedena na deset jezika, Fabr je istakao da mu je veoma važno da je prevedena i na srpski, jer se Srbiji i Beogradu vraćam još od davne 1985. godine, gde predstavlja svoju pozorišnu i vizualnu umetnost.
Fabru je specijalno priznanje Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije uručila osnivačica Teatra Mimart i rediteljka Nela Antonović, a obrazloženje je pročitala glumica Dah teatra Ivana Milenović Popović.
Prethodno je glumac Slobodan Beštić izveo performans iznenađenja, koji je inspirsan upravo Fabrom.
Beštić je rekao da bi njegova karijera – da je Fabrovu novu knjigu pročitao pre 30 godina - izgledala malo drugačije, a da ju je pročitao pre nego što je otišao u Antverpen, možda bi imao malo manje stresa. Beštić je publici kroz pokret i tekst objasnio kako je tekao proces rada sa Janom Fabrom i na koji način je usvajao vežbe koje su Fabr i Van den Dris objasnili u knjizi.
Dekan Falkuteta za inženjerski menadžment Vladimir Tomašević rekao je da je doprinos Fabra nemerljiva i da je Institut za umetničku igru već nekoliko godina imao veliku želju da ga ugosti, te da mu je izuzetno drago što se danas okuplilo mnogo studenata, kako sa Instituta za umetničku igru, tako i sa drugih umetničkih fakuteta iz Beograda.
Prodekanka za nastavu Instituta za umetničku igru Snežana Arnautović Stjepanović rekla je da su na tom institutu o tom projektu počeli da razmišljaju još 2020. godine.
“Tada smo studnete master i doktorskih studija odveli na izložbu Jana Fabra u Narodnom muzeju, na njegovu promociju knjige u Kulturnom centru Beograda i na premijeru ‘Noćnog pisca’ u Narodnom pozorištu. Nakon toga smo profesor Aleksnadar Ilić i ja zmisljali dugo na koji način studentima da implementiramo u svoj predmet Sinergija i transformacija, sve ono što smo doživeli na ta tri događaja. i tada se rodila ideja da pozovemo Jana Farba i organizujemo radionice, kao i da se uradi prevod knjige i konačno ova promocija”, rekla je Snežana Snežana Arnautović Stjepanović.
Fabr je više od sat vremena potpisivao primerke knjige, nakon čega je održao predavanje studentima Instituta za umetničku igru, kao i studentima drugih umetničkih fakulteta.
Studenti Instituta za umetniku igru imali su proteklih dana radionice sa Stelom Hotler i Konorom Doertijem, koji su deo Fabrove grupe za podučavanje (Jan Fabre Teaching Group).
Fabr je gostovao u Beogradu i početkom 2020. godine, povezujući Kulturni centar Beograda, Narodno pozorište i Narodni muzej, a predstavio se izložbom, monodramom i knjigom, koje odražavaju njegov mitski univerzum usredsređen na pitanja života i smrti, lepote i užasa, krhkosti i nasilja, smrtnosti i večnosti…
KCB je saradnju sa Fabrom započeo 2011. godine njegovim učešćem na 52. Oktobarskom salonu radom I let myself drain (dwarf), a tom prilikom Fabr je poklonio KCB-u svoj rad I am a one-man movement, čime je inicirao osnivanje Kolekcije Oktobarski salon, posredno utičući i na druge umetnike da slede njegov primer.
Veliku pažnju izazvao je i 2017. godine, kada je na 51. Bitefu trijumfovao maratonskom, 24-časovnom predstavom "Olimp", jedinstvenom u istoriji tog festivala i po tome što je osvojila Gran pri, nagradu “Politike” za režiju i nagradu publike.
Fabr je, inače, 2022. godine, privukao pažnju svetske javnosti i odlukom suda u Antverpenu da ga osudi na 18 meseci uslovne kazne, nakon što ga je proglasio krivim za maltretiranje i nasilje nad pet žena sa kojima je radio, kao i za napad na jednu od žena, odnosno prisilni poljubac. Fabr je tvrdio da je to učinjeno sporazumno i negirao je optužbe. Oslobođen je šest drugih optužbi, uključujući tvrdnje da je uveo pravilo “nema seksa, nema solo” izvođenja. Presuda je usledila nakon trogodišnje istrage, inicirane objavljivanjem pisma članova Fabrove trupe Troublein u kojem su ga 2018. godine optužili za seksualno uznemiravanje i nedolično ponašanje.
*Foto sa promocije: Belkisa Beka Abdulović
(SEEcult.org)
