Felisite pobednik 23. FAF-a

Gran pri “Aleksandar Saša Petrović’ 23. Festivala autorskog filma (FAF) u Beogradu, koji je svečano završen 2. decembra u Domu omladine, dobio je film “Felisite” francuskog reditelјa Alena Gomeša, za režiju je nagrađena rumunsko-srpska koprodukcija “Vojnici. Priča iz Ferentarija” Ivane Mladenović, a najhrabrijim filmom na Balkanu proglašen je “Kratki izlet” Igora Bezinovića iz Hrvatske, pobednik Pulskog festivala.

Gran pri 23. FAF-a dodeljen je filmu “Felisite” o majci u Kongu koja pokušava da pronađe novac za lečenje sina kao intenzivnom i kompleksnom ostvarenju koje svedoči o predivnoj velikodušnosti i filmskoj ambiciji koja je retka.

Nagradu je primila od predsednika žirija, kirgistanskog reditelja Aktana Arima Kubata, ataše za kulturu Francuskog instituta u Beogradu An-Loren Viguru, koja je istakla da je to velika čast, da je “Felisite” važan i veliki film i zahvalila selektorima što je uvršćen u program, ističući i da je to živi dokaz da je autorski film potreban.

Reditelj Alen Gomeš, koji je za “Felisite” dobio i Gran pri žirija 67. Berlinala, istakao je u video poruci publici FAF-a da je “Felisite” kolektivno delo o teškoj borbi, dostojanstvu, slobodi i ujedno o traženju svog filmskog jezika.

“Ovakvi festivali čine da verujemo da je to još uvek moguće”, poručio je Gomeš i izrazio žaljenje što nije u Beogradu povodom nagrade, čiji novčani iznos od 5.000 evra obezbeđuje Fondacija “Aleksandar Saša Petrović”.

Obraćajući se publici FAF-a u ime Fondacije “Aleksandar Saša Petrović”, Božidar Radenković rekao je da dodela te nagrade koja nosi ime legendarnog srpskog reditelja Saše Petrovića u godini kada se obeležava pola veka od njegovog filma “Skupljači perja”.

Nagrada FAF-a za režiju dodeljena je mladoj rediteljki Ivani Mladenović iz Srbije, koja živi i radi u Rumuniji, za film “Vojnici. Priča iz Ferentarija” o marginalizovanoj grupi lјudi u konzervativnom društvu.

Reč je o filmu “izuzetno živog mizanscena koji otkriva mladu rediteljku velikog talenta”, baveo je žiri Glavnog takmičarskog programa koji su, uz Kubata, koji je za film “Usvojeni sin” osvojio Gran pri FAF-a 1998. godine, činili i selektor programa Izvestan pogled i Sinefondasion u Kanu Loren Žakob, te direktorka kanskog programa ACID Fabijen Anklo.

Ivana Mladenović, kojoj je nagradu uručio kanadski reditelj Denis Kote, uzbuđeno je zahvalila organizatorima što je deo FAF-a, a posebno i koproducentkinji svog filma Jeleni Mitrović, kao i Filmskom centru Srbije za podršku. “Nadam se da će biti tako i ubuduće”, rekla je Ivana Mladenović, dodajući da je šokirana nagradom za svoj debitantski dugometražni igrani film, snimljen u siromašnom predgrađu Bukurešta Ferentari u kojem živi romska zajednica, a sve uloge igraju naturščici.

Specijalno priznanje u Glavnom programu dodeljeno je francuskom filmu “Makala” Emanuela Grasa, pobedniku programa Nedelja kritike u Kanu, koji je zahvalio video porukom, a nagrađenim filmom, kako je istakao žiri, doveo je do toga da publika i fizički oseti rad jednog običnog čoveka.

Najboljim filmom u programu Hrabri Balkan proglašen je “Kratki izlet” Igora Bezinovića, uz obrazloženje da strogoćom režijske izvedbe, uverljivim kreiranjem karaktera, atmofserom koja se spretno menja iz ugodne u preteću, te sjajnim ekvilibriranjem po užetu razapetom između dokumentarnog i igranog, pokazuje da je ono što je najapsurdnije i najneverovatnije upravo sama realnlst.

“Kratki izlet”, kako je istakao žiri, film je koji svojim kvalitetom uveliko nadilazi oskudan budžet kojim je snimljen.

Bezinović je povodom nagrade, koju mu je uručio direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić, izjavio da mu je jako drago da neko njegov film smatra hrabrim. Dodao je da mu se čini da je danas bavljenje filmom više privilegija nego nešto za šta treba imati mnogo hrabrosti.

Specijalno priznanje žirija programa Hrabri pogled, koji su činili reditelji Zvonimir Jurić iz Hrvatske i Sabolč Tolnai iz Srbije, kao i selektorka kanskog programa Cinefondation Dimitra Karija, dodelio je specijalno priznanje turskom filmu “Predgrađe” Sinana Kesove koji “minimalnim režijskim sredstvima, nerazvijene forme i nerazvijenog sadržaja, upućuje gledaoca da ga sam dovrši i zaokruži, dajući pritom dovoljno signala u kojem smeru ići i kako film doživeti”. “Potrebno je samo strpljenje”, naveo je žiri o “Predgrađu”, priči o prodaji nasleđene kuće koja postaje uzrok napetosti između para u kasnim tridesetim godinama.

Kesova je video porukom zahvalio na nagradi, ističući da mu je već to što je odabran za FAF bilo priznanje. Dodao je da je u Beogradu proveo tri lepa dana i da se nada da će doći ponovo.

Nagrada za nasinematičniju sekvencu u igranom filmu profesora Vlade Petrića, koja se dodeljuje u čast Slavka Vorkapića, dodeljena je izraelskom filmu “Fokstrot” Samjuela Maoza, kojim je 23. FAF i otvoren 24. novembra u Domu omladine.

Od deset filmova koje je selekciona komisija FAF-a izabrala da konkurišu za to priznanje, najsinematičniju sekvencu proglasio je reditelj Slobodan Šijan. To je sekvenca nenamernog masakra putnika na zabačenom granicnom prelazu koja, prema navodima Šijana, potvrđuje onu Vorkapićevu misao da “film pruža skoro neograničene mogucnosti za stvaranje simfonija vizuelnog kretanja, koristeći silan raspon pokreta od razornog tornada do nežnog spuštanja očnog kapka”.

“U ovom slučaju jedna potencijalno statična situacija dovedena je do sinematičnog usijanja pažljivom organizacijom kretanja glumaca, kamere, pa i očnih kapaka”, naveo je u obrazloženju Šijan koji je uručio nagradu producentu “Fokstrota” Čedomiru Kolaru.

Kolar je izrazio izuzetno zadovoljstvo nagradom za Maozev film, posebno zbog sekvence koja je nagrađena, jer je izazvala “strahovitu buru u Izraelu” i “na hiljade napada od izraelskih vlasti, Ministarstva kulture, predsednika vlade…”

“Da te sekvence nije bilo, ja bih bio mnogo manje srećan producent nego što jesam”, rekao je Kolar.

Festival je zatvorio predsednik žirija Aktan Arim Kubat, koji je ranije tokom dana ocenio da je selekcija Glavnog takmičarskog programa izuzetna i da svi filmovi zaslužuju nagrade.

“Nikada nisam zatvarao neki festival, pa mi je zato sad teško da to uradim”, rekao je Kubat, dodajući da je FAF izvaredan festival, te da je žiri radio sa zadovoljstvom. Posebno je zahvalio publici što daje podsticaj autorskim filmovima.

“Ne govori mi se da je festival zatvoren…”, rekao je Kubat, konstatujući da zatvaranje festivala znači i ponovno otvaranje, zbog čega se sa publikom oprostio sa “Doviđenja” na srpskom jeziku.

I sam Kubat učestvovao je na 23. FAF-u filmom “Kentaur”, koji je prikazan van konkurencije, ali je njegov snimatelj Hasan Kidrialijev dobio nezvaničnu nagradu “Aleksandar Petković Petko” Udruženja filmskih umetnika Srbije (UFUS) za najbolji snimateljski rad.

Žiri UFUS-a, koji su činili Đorđe Nikolić, Radoslav Vladić i Miloš Spasojević, naveo je da je Kidiralijev “snimatelјskim umećem predstavio mitsko i istorijsko u fantastičnim prizorima Kirgistana spajajući lјubav prema konjima, lјudima i slobodi”, te da je doprinos fotografije u “Kentauru” autorsko delo par ekselans, jer jezikom filmske slike govori o svemu što nije moguće izraziti ni na jedan drugi način.

Nagrada Srpskog ogranka FIPRESCI za najbolјi film u Glavnom programu dodeljena je filmu “Kad dan nije imao ime” Teone Strugar Mitevske iz Makedonije, koja je bila gošća FAF-a sa koscenaristkinjom Elmom Tataragić iz Bosne i Hercegovine.

Žiri kritike, koji su činili Tomislav Gavrić (predsednik), Vesna Perić i Dragan Jovanović, ocenio je da makedonsko-slovenačko-belgijsku koprodukciju “Kad dan nije imao ime”, zasnovanu na istinitom događaju koji je uzburkao makedonsku javnost, odlikuje “sigurna režija, odličan snimatelјski rad i kompaktna dramaturgija, koja uprkos cikličnoj strukturi u kojoj je kraj poznat na početku, uvlači gledaoca u priču”.

“Pred nama je distopijska, precizna dijagnoza etnički i socijalno raslojenog društva, koja korespondira sa nestabilnom stvarnošću Balkana”, naveo je žiri.

U okviru FAF-a, dodeljena je i nagrada “Marko Glušac” za najperspektivnijeg mladog montažera u Srbiji, a dobitnica je Jelena Maksimović, montažerka filmova “Dubina dva”, “Vetar”, “Zid smrti”.

FAF je protekao i u znaku emotivne domaće premijere dokumentarnog filma “Druga strana svega” Mile Turajlić, koji je neposredno pre toga osvojio glavnu nagradu na 30. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA), a napunio je Sava centar. Od 7. do 13. decembra moći će da se vidi u Dvorani Kulturnog centra Beograda od 21 sat, a 14. decembra, kako je ranije najavljeno, imaće televizijsku premijeru na HBO Adria i HBO Srbija - kao prva koprodukcija HBO Europe sa Srbijom i nekom od zemalja u regionu uopšte.

Festival je završen filmom "Laki" Džona Kerola Linča sa Harijem Dinom Stentonom u poslednjoj filmskoj ulozi, nakon čega je prikazano i pobedničko ostvarenje.

FAF je prikazao od 24. novembra rekordnih više od 90 filmova, a zbog velikog interesovanja, od 3. do 6. decembra najavljen je program “na bis”, u okviru kojeg će biti prikazan pobednički film i još desetak odabranih naslova.

Glavni motiv 23. FAF-a “U duhu ’67” bio je posvećen 1967. godini koja je anticipirala buntovnu 1968. godinu i nagovestila nadu da svet može da postane bolji. U okviru istoimenog programa prikazano je 11 jugoslovenskih filmova koje su 1967. snimili Aleksandar Saša Petrović, Živojin Pavlović, Dušan Makavejev, Puriša Đorđević, Vatroslav Mimica, Bato Čengić, Đorđe Kadijević, Matjaž Klopčič i Ante Babaja.

(SEEcult.org)