Filmom protiv novih granica

Film “Granice kiše“ Nikole Mijovića i Vlastimira Sudara naišao je na odličan prijem publike 24. Festivala autorskog filma (FAF) u Beogradu, kako zbog priče o opusteloj tromeđi Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore i nadi da bi veze među ljudima na tom prostoru ipak mogle da ožive, tako i zbog same lepote tog područja uhvaćene kamerom, ali i zbog muzike koja podseća na neka srećnija vremena.

Filmska priča o ljubavi i nadi prati urbanu devojku koja tokom leta dolazi u posetu rodbini u planinama iznad Jadranskog mora i kao neka dobra vila ponovo stvara veze među ljudima podeljenim nedavno formiranim granicama. Film “Granice kiše” prikazuje na realističan, ali istovremeno i na emotivan način stanje na tom prostoru koji s jedne strane propada, a s druge strane svedoči da postoji nada u mogućnost ponovnih kontakata.

Autori su zamislili “Granice kiše” kao “ljubavno pismo ovim prostorima”, kako je izjavio Sudar 25. novembra uoči beogradske premijere u takmičarskom programu 24. FAF-a.

“Nikola je iz Crne Gore, ja iz Bosne, a našli smo se u Londonu, gde smo studirali dok su se ovde događale dramatične promene. Tamo smo živeli sa nekim slikama ovog prostora koje su nama bile malo strane. Prva ideja za ovaj film bila je da se uradi nešto zajedničko, kao neko ljubavno pismo ovim prostorima, kao nekakav pokušaj da se te slike s kojima smo tamo bili suočeni okrenu naopačke, da se da humana crta ovim prostorima”, rekao je Sudar na konferenciji za novinare u Kombank dvorani.

Prostor na kojem se dešava radnja filma poznat je Sudaru još iz detinjstva - iz doba kada se išlo na školske ekskurzije u Dubrovnik ili Herceg Novi.

“Za vreme socijalizma postojalo je čak slavljenje tromeđe. Taj sistem je pokušao da nekako nauči taj narod da živi zajedno. Onda se desilo sve što se desilo, pa je bilo interesantno videti kroz film kako ta granica funkcioniše danas”, izjavio je Sudar.

Napominjući da je, nažalost, tema granica postala univerzalna, Sudar je ispričao da mu je posle projekcije u Londonu prišla jedna engleska humanitarna aktivistkinja koja je prepoznala situacije sa tromeđe Jordana, Libana i Sirije, gde svi govore sličnu varijantu arapskog jezika, ali su podeljeni čvrstim granicama.

“Naš film o ljubavi je pokušaj da se granice prevaziđu. One će na neki način uvek postojati, ali ne treba da nas spreče da budemo ljudi i da budemo dobri jedni prema drugima”, naglasio je Sudar.

Proces nastanka filma, prikazanog do sada u Montrealu, Rejndensu u Londonu, te u Sarajevu, Leskovcu, Nišu i Somboru, bio je veoma komplikovan i trajao je deset godina.

Kao projekat u razvoju, dobio je nagradu na Sarajevo film festivalu još 2008, snimanje je počelo 2011, ali je prekinuto, pa nastavljeno 2015. godine.

Foto: Krsto Mandušić

Jedan od producenata Predrag Karlo Kalezić priznao je da je već pomišljao da nikada neće završiti projekat, ali da je srećom ekipa izgurala. “Krenuli smo na festivale, svetska premijera je bila u Montrealu, a regionalna u Sarajevu. Svuda smo dobro prošli, glavna glumica Kristina Stevović je i nagrađena. Srećan sam da se sada predstavljamo i u Beogradu”, rekao je Kalezić.

Glumac Vahidin Prelić, koji igra glavnu mušku ulogu, izjavio je da je lik Zdravka dijametralno suprotan njemu privatno, a da mu je velika pauza u snimanju nešto i doprinela.

“Moj pristup i ljubav prema njemu se nije promenio. Mislim da je u međuvremenu nešto i sazrelo, pa je ispalo još bolje. Gledao sam film pet puta, ulovio sam neke greške, ali sam uveren da publika neće primetiti koje su scene snimane 2011, a koje 2015. godine”, kazao je Prelić.

U filmu učestvuje i operska pevačica Dušica Bijelić, koja je pevala u Kraljevskoj operi u Londonu.

“Sudaru se svidelo moj nastup u ‘Figarovoj ženidbi’ i rodila se ideja o saradnji. Oduvek me privlači gluma, što je i vrlo povezano sa operom. U filmu je druga vrsta muzike. Imala sam samo jedan dan snimanja i ponela vrlo lepo iskustvo”, rekla je ona.

Sudar je i autor knjige o reditelju Aleksandru Saši Petroviću “Portret umjetnika kao političkog disidenta: život i delo Aleksandra Petrovića”, zasnovane na doktorskoj tezi koju je odbranio na Univerzitetu u Sent Andreji u Škotskoj. Budući da su i Mijović i on filmski istoričari i teoretičari, i dobro poznaju jugoslovensku kinematografiju i redovno prate savremenu produkciju, Sudar je naveo da je teško reći ko je i šta je sve uticalo na njihov debitantski film. “Uticaji su različiti – od fragmentarne naracije do načina da se postigne atmosfera vrućine. Od Saše Petrovića smo možda najviše preuzeli dokumentaristički odnos i želju za autentičnošću. Zato u filmu imamo puno naturščika, uz nekoliko strateški raspoređenih profesionalnih glumaca”, rekao je Sudar.

U filmu igraju i Robert Budak, Nedjeljko Neno Milović, Ognjen Ogi Vujović, Nada Pavićević, Momo Pićurić, Marta Pićurić… kojima je Sudar zahvalio na lojalnosti i spremnosti da se posle duge pauze ponovo koncentrišu na likove.

Posebnost filmu “Granice kiše” daje fotografija za koju je zaslužan Miloš Jaćimović. Naročito znakovita je i muzika, što iz bivše Jugoslavije, što iz novijeg perioda, koja pojačava poruke filma, ali ne u smislu nostalgije, već kao činjenica jednog vremena bez današnjih granica.

Film “Granice kiše”, koprodukcija BiH, Crne Gore, Srbije, Švedske i Velike Britanije, deo je takmičarskog programa 24. FAF-a sa još devet ostvarenja koja su u konkurenciji za Gran pri "Aleksandar Saša Petrović".

Pored Glavnog programa, koji ukupno nudi 26 filmova, 24. FAF prikazuje i selekcije Hrabri Balkan, Bande à part i ACID. Posebni programi su Cinéfondation, retrospektive Želimira Žilnika i Žaka Riveta, omaž Živojinu Pavloviću, In Focus – Filip Grandrije i Priča i autorski film.

Glavna lokacija 24. FAF-a je Kombank dvorana, a održava se do 30. novembra i u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, bioskopima “Fontana” i “Vlada Divljan”, Domu kulture Studentski grad, Art bioskopu u Kolarčevoj zadužbini i u Jugoslovenskoj kinoteci.

Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)