Finalisti nagrade Zvono 2018.
Umetnici Igor Bošnjak, Nikola Kekerović, Vesna Majstorović i Saša Tatić, izabrani su u finale nagrade Zvono za mlade umetnike u Bosni i Hercegovini, koja podrazumeva dvomesečni rezidencijalni boravak u Njujorku i samostalnu izložbu po povratku iz SAD.
Dobitnik/ca nagrade Zvono, koja se dodeljuje vizuelnim umetnicima u BiH do 40. godine starosti, biće proglašen/a na otvaranju grupne izložbe finalista 12. oktobra u izložbenim prostorijama Udruženja SKLOP u Sarajevu.
Finaliste je odabrao međunarodni žiri koji su činili nezavisni kustos i umetnički savetnik Jean-Claude Freymond-Guth (Švajcarska/Belgija), umetnica Nina Komel, dobitnica nagrade Zvono 2016. iz BIH, kustoskinja i direktorka Jindřich Chalupecký Society u Pragu Karina Kottova, profesor na Tyler School of Art na Temple univerzitetu u Filadelfiji James Merle Tmomas, te direktor agencije L' Agence à u Parizu Christopher Yggdre, kokustos bosansko-hercegovačkog paviljona na 57. Bijenalu u Veneciji 2017.
Žiri je, kako je naveo u obrazloženju, uzeo prilikom utvrđivanja liste finalista u obzir više aspekata i perspektiva razmatranja, uključujući kvalitet aplikacije i dodatnih informacija o umetnicima. Takođe, žiri je uzeo u obzir i dodatne faktore kao što su aktivnosti aplikanata u prethodnim godinama unutar nagrade Zvono, frekventnost i kalibar izložbenih aktivnosti, kao i generalno pitanja diverziteta i ekvivalentnosti. Žiri je naglasio i svoj interes da sastav grupe finalista reprezentuje različitost umetničkih tema i sadržaja.
Odabrani umetnici, kako je navedeno u saopštenju, reprezentuju četiri individualne umetničke pozicije sa odličnim postignućima u različitim fazama njihovog radnog iskustva, godina, i formalnog pristupa.
Žiri je zahvalio i svim ostalim aplikantima za nagradu Zvono, navodeći da je generalni kvalitet radova bio impresivan i izvanredan, otkrivajući sofisticirani stepen samopouzdanja i talenta, sa istovremeno naglašenim interesovanjem za kulturu, politiku i istoriju. To predstavlja kvalitete koji su postali značajni i nužni u umetničkom svijetu, koji je postao sve više uniforman i komercijalan. U celokupnom procesu, koji podrazumeva i uključuje sve aplikante – bez obzira na učešće na izložbi finalista, nagrada Zvono pokazuje da “umetnost može ponuditi način i inspiraciju da spoji subjektivno iskustvo, kulturne diverziteta i formalne razlikosti u nešto više inkluzivno i egalitarno, nego što to uspeva drugim oblastima savremenog društva”, naveo je predsednik žirija Jean-Claude Freymond-Guth.
Finalista Igor Bošnjak, rođen 1981. u Sarajevu, smatra da su, sa marksističke tačke gledišta, odnosno jedne vrste utopijske perspektive, svi ljudi potencijalno umetnici.
“Moj pristup kreiranju umetnosti, uključujući video radove, je potpuno konceptualan. Ja pažljivo biram najbolji medij za inicijalnu ideju koju želim materijalizovati, ili još bolje vizualizovati. Posle izbora medija, ja kontekstualiziram ideju, prikupljam teoretsku pozadinu, pretražujem tekstove, izvore na internetu i tek tada nastavljam sa produkcijom. Jako me interesuju relacije između istorijskih činjenica i njihove naknadne interpretacije, prošlosti i budućnosti, i kako je realitet povezan sa ličnim i kolektivnim sećanjem”, naveo je Bošnjak u izjavi.
Bošnjak je završio slikarstvo 2005. na Akademiji likovnih umetnosti u Trebinju (Univerzitet u Istočnom Sarajevu), a potom 2008. MA program Interdisciplinarnih studija: teorije umetnosti i medija na Univerzitetu za umetnost u Beogradu.
Samostalne izložbe imao je u Banjaluci (Image/Time, Muzej savremene umetnosti RS), Sarajevu (It is not the literal past that rules us, it is image of the past, Duplex 100m2), Beogradu (Self-management, Galerija Podroom, Kulturni centar Beograda), Bukureštu (Accumulated history, Eastwards Prospectus Gallery) i Novom Sadu (EUtopia Project, Muzej savremene umetnosti Vojvodine), a učestvovao je i na niz grupnih izložbi - u Moskvi (Inconclusive Analysis, National Center for Contemporary Art & Moscow Museum of Modern Art), Parizu (New Cinema & Contemporary Art, Rencontres Internationales, Gaîté Lyrique & Palais de Tokyo), Beogradu (55. Oktobarski salon), Beču (The Future of Memory, Kunsthalle Wien), Londonu (Artists Film International, Whitechapel Gallery).
Dobitnik je više nagrada, među kojima je Swiss Pro Helvetia Grant (Pro Helvetia, Sarajevo, 2006), prva nagrada za eksperimentalni video na 4. Video salonu u Velenju (2007) i nagrada 49. Hercegnovskog zimskog salona u Herceg Novom (2016). Bio je finalista nagrade Zvono 2010. godine, te Henkel Art Award 2011.
Nikola Kekerović, rođen 1991. u Banjaluci, naveo je za svoje umetničko delovanje da se odvija u “kritičkoj refleksiji umetnosti i društva, kao i u ličnim, individualnim, intimnim, iskustvenim situacijama koje se odnose na širi društveni kontekst”. “Umetnički radovi ne nastaju u vakumu, oni su odraz zajednice. U mojim radovima ironično kritikujem koncept establišmenta kao prestavu autoriteta i postavljam pitanja koja se tiču sistema valorizacije umetničkih radova. (…) Od mojih radova očekujem da probude kritičku svest prema društvenom licemeriju, nasuprot estetskih i ideoliških mehanizama kulture moći i dominacije”, naveo je Kekerović, koji je diplomirao 2014. na Odseku za slikarstvo Akademije umetnosti Univerziteta u Banjaluci, a pohađao je Međunarodnu letnju akademiju (program Figure.Ground.Perception) u Salcburgu 2014. i MA program Public Art and New Artistic Strategies na Bauhaus univerzitetu u Vajmaru 2017.
Izlagao je na grupnim izložbama u Edinburgu (Edinburgh Artists Moving Images Film Festival, 2015), Banjaluci (Contemporary Thesaurus, MSURS; Odlična izložba, Kamena zgrada), Grabovu (The Laughing in face of... 23. Bijenale humora i satire u umetnosti), Berlinu (3. Berliner Herbstsalon – Desintegriert Euch!, Maxim Gorki Theatre, Palais am Festungsgraben, Kronprinzenpalais).
Dobitnik je nagrade za najbolji rad u oblasti intermedijalnih istraživanja na finalnoj godišnjoj izložbi Akademije umetnosti u Banjaluci, nagrade za mladog video umetnika na šestom namaTre.ba projektu / bijenalu, u saradnji sa KulturKontaktom i Austrijskom federalnom agencijom, te nagrade Born to be Bauhaus (petogodišnji projekat BTBB-a u susret godišnjici Bauhaus izložbe 2023. “Archive der Moderne”, u saradnji sa überLand eV, Vajmar, 2018).
Vesna Majstorović, rođena 1994. godine u Gradiški, opisala je svoj rad kao konstantnu potragu za najboljim načinom da izrazi ideje koje se tiču kako njenog unutrašnjeg života, tako i sveta u kojem živi. “Ideje koje me odražavaju kao umetnicu i moju svakodnevnu potrebu za stvaranjem, izražavam kroz različite medije. Nastojim da svaki problem koji me zabrinjava kao umetnicu i kao čoveka izrazim kroz umjetnost”, navela je Vesna Majstorović, koja je takođe diplomirala (2013) na Odseku za slikarstvo Akademije umetnosti u Banjaluci.
Samostalne izložbe imala je u Banjaluci (Percepcije stvarnosti, Narodna skupština RS, 2017; Individualne mitologije, Galerija Plus, MSURS, 2018), a učestvovala je na niz grupnih izložbi u Banjaluci (Izložba slika u galeriji Koraci, 2012, Završna izložba Akademije umetnosti; Happening Renault 25, Art klub Prostor; ContemLorary, Art klub Prostor; Završna izložba Akademije umetnosti), Gradiški (Izložba slika Udruženja umetnika Gradiška), Tuzli (Izložba video radova ArtZ Fest, Atelje Ismet Mujezinović), te Širokom Brijegu (Izložba slika Eko kolonija Blidinje, Franjevačka galerija).
Dobitnica je nagrade za najbolje radove na završnoj izložbi Akademije umetnosti u Banjaluci i nagrade za intermedijalnu umetnost banjalučke Akademije umetnosti.
Saša Tatić, rođena 1991. godine u Banjaluci, navodi da tendencije savremenog tranzicionog društva, koje se ispoljajavaju kroz neformalno usvojene društvene prakse, formiraju nekolicinu masovno rasprostranjenih individualnih funkcionalnih obrazaca ponašanja društvene zajednice kojoj i sama pripada. “Smeštajući ih u kontekst umetnosti, kroz svoje radove adresiram poznato značenje u poznatm okruženju baveći se temama koje se vezuju za još uvek tradicionalno negovanu svest o materijalnim i nematerijalnim vrednostima, pripadnosti, poreklu i nasleđu, dodajući im elemente koji otvaraju mogućnosti novih načina interpretacije vrednosti, evocirajući istovremeno kritičku svest”, navela je Saša Tatić, koja je takođe diplomirala na Akademiji umetnosti Univerziteta u Banjaluci (2014), na Odseku za grafiku. Pohađala je 2017. MA program Public Art and New Artistic Strategies na Bauhaus univerzitetu u Vajmaru.
Samostalne izložbe imala je u Kragujevcu (Homewards, Galerija SKC-a) i Užicu u Srbiji (Homewards, Galerija Reflektor).
Učestvovala je na grupnim izložbama u Drezdenu (The Trouble with Grandparents, Kunsthaus Dresden), Londonu (Heterotopia: The Spaces of Otherness, Srpska kuća), Banjaluci (Contemporary Thesaurus, MSURS), Kaselu (32. Festival dokumentarnog filma i videa) i Vroclavu (16. Međunarodno bijenale medijske umetnosti).
Dobitnica je nagrada žirija za najbolji kratki film na 60seconds Film Festival u Kopenhagenu 2015. i 2018, nagrade žirija i specijalne pohvale za najbolji vizuelni rad na CTL 59 seconds European audiovisual creation competition u Pamploni 2015, te nagrade publike na Euro Videographies Festivalu 2015. u Liježu.
Nagradu Zvono za mlade vizuelne umetnike i umetnice u BiH osnovao je Centar za savremenu umetnost (SCCA) u Sarajevu. Od 2017. godine novi zvanični partner za organizaciju nagrade Zvono u BiH je Udruženje za istraživanje, dokumentovanje i prezentovanje umetnosti SKLOP, u saradnji sa Residency Unlimited i The Trust for Mutual Understanding u Njujorku.
Kao i ostale nagrade u okviru međunarodne mreže Young Visual Artist Award (YVAA), koja obuhvata 12 evropskih članica (Češka, Slovačka, Hrvatska, Kosovo, Srbija, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Albanija, Bugarska, Mađarska i Crna Gora), nagrada Zvono sastoji se od dvomesečne umetničke rezidencije u Residency Unlimited u Njujorku i samostalne izložbe po povratku.
Cilj nagrade Zvono je da pruži podršku mladim stvaraocima i olakša im dalju delatnost, smeštajući ih sa položaja marginalne prema središnjoj ulozi u društvu, putem stvaranja pozitivnog konteksta za mlado stvaralaštvo, kreativnost i inovativnost, sa kojima bi društvo moglo i trebalo da se identifikuje.
Nagrada je zamišljena kao novo i prestižno mesto okupljanja najkreativnijih snaga savremene umetničke scene - lokalno, gde se nagrada održava, ali i internacionalno među državama YVVA mreže.
Ngrada za mlade umetnike u BiH dobila je ime po likovnoj grupi Zvono, koja je delovala u Sarajevu od 1982. do 1992. godine.
(SEEcult.org)
