Novo pozicioniranje srpske savremene umetnosti kroz galerijsko učešće na sajmovima umetnosti u svetu bila je tema panela koji je Savet za kreativne industrije, osnovan na inicijativu premijerke Ane Brnabić, organizovao 1. decembra u Galeriji SANU u Beogradu, a iskustva u tom pogledu izneli su predstavnici nekoliko privatnih galerija koji smatraju da bi država trebalo da im finansijski pomogne u predstavljanju domaćih umetnika u inostranstvu.
Na panelu “Srpska savremena umetnost u svetu”, organizovanom u cilju kreiranja strategije predstavljanja domaćih savremenih umetnika na globalnoj sceni, ocenjeno je da Oktobarski salon u Beogradu i učešće na Bijenalu u Veneciji nisu dovoljni za pozicioniranje domaće umetničke scene na međunarodnom nivou, te da je stoga potrebno udruživanje galerista i zvanična platforma koja bi omogućila aktivnije prisustvo na sajmovima umetnosti.
“Vreme je da se pokrene inicijativa koja bi na državnom nivou podržala učešće galerija na sajmovima umetnosti”, rekla je umetnička direktorka Galerije Drina i članica Saveta za kreativne industrije Aleksandra Lazar, koja je moderirala dvočasovni razgovor, u kojem su učestvovali i galeristi Vesna Latinović (Bel art) i Aleksandar Milojević (Rima), te umetnik Vuk Vidor, direktor kompanije VR All Art Vitomir Jevremović, te istoričar umetnosti Jerko Denegri, koji je izneo iskustva iz jugoslovenskog perioda. Video snimkom iz novootvorenog Kulturnog centra Srbije u Pekingu pridružio se i umetnik Nikola Kolja Božović.
Predstavnici galerija izneli su iskustva sa učešća na sajmovima u Briselu, Londonu, Parizu, Beču i Budimpešti, a bilo je reči i o uticaju novih tehnologija na tržište umetnosti i potrebi umrežavanja svih učesnika u tržišnom lancu - za šta su već učinjeni prvi koraci iniciranjem Asocijacije umetničkih galerista Srbije. To udruženje bi, između ostalog, trebalo da izvuče galerijsku delatnost iz, kako je rečeno, sive zone prodaje umetničkih dela, te da doprinese promeni poreskih, carinskih i drugih uslova poslovanja koji otežavaju rad galerija.
Među inicijativama galerista je i državna podrška za njihovo učešće na virtuelnoj platformi Artsy, a kako je rekla Aleksandra Lazar, već su u toku pregovori o svojevrsnom popustu za predstavljanje domaćih galerija na tom prodajnom sajtu koji je osnovan 2011. godine na sajmu Art Bazel, a danas obuhvata više od milion radova oko 100.000 umetnika iz celog sveta i ima oko 2,5 miliona posetilaca mesečno. Galerija Drina, kako je rekla, jedna je od retkih iz Srbije koja se samostalno učlanila u Artsy, čiji osnovni paket usluga košta oko 400 dolara mesečno.
Pregovorima te platforme i Vlade trebalo bi da se obezbedi paket koji bi podrazumevao povoljnije učešće domaćih galerija, sufinansirano od države.
To ne znači, kako je naglasila, da virtuelna ponuda galerija može da zameni njihovo učešće na sajmovima umetnosti, na kojima štandovi koštaju u rasponu od 5.000 do 10.000 dolara, koliko je na najjeftinijim, pa do čak oko 100.000 dolara – koliko je okvirno učešće na njujorškom sajmu Armory Show.
Aleksandar Milojević, vlasnik Galerije Rima u Kragujevcu i Beogradu, ocenio je da su sajmovi umetnosti “trenutno najbolja mesta na kojima scena jedne države može da bude vidljiva, a da sa druge strane, to državu ne košta mnogo”.
Kao rezultat učešća na septembarskom bečkom sajmu viennacontemporary, na kojem je Rima predstavila Đorđa Ivačkovića, Mihaela Milunovića i Ivana Šuletića, Milojević je naveo to što “i dan danas ima kontakte i susrete koji se tiču tih umetnika”.
Prema mišljenju Milojevića, strani kolekcionari i kustosi nemaju dovoljno znanja o ovdašnjoj sceni, a s druge strane, imaju brojne predrasude.
“Kada bismo uspeli da napravimo platformu koja bi omogućila da se naši mladi umetnici predstave u svetu, ostvarili bismo veliki uspeh”, ocenio je Milojević, navodeći i da je na bečkom sajmu, za razliku od Srbije, učestvovalo više od deset rumunskih galerija, i to zahvaljujući podršci posebnog fonda koji se finansira i iz privatnih i iz državnih izvora, a namenjen je za predstavljanje rumunske kulture u svetu. “To može da nam bude škola kako bismo napravili iskorak u predstavljanju srpske umetnosti u svetu”, rekao je Milojević, koji je izneo i utiske sa nedavnog pariskog sajma FIAC, na kojem je učestvovao kao posmatrač. Pojavio se, kako je rekao, veliki broj mladih umetnika, a bez bilo kakvog kvaliteta, ali su privukli veliku pažnju samim tim što su novi.
“Sve o čemu se malo zna izaziva veliku pažnju, što je velika šansa za Srbiju i za naše umetnike”, ocenio je Milojević.
I Aleksandra Lazar i Vuk Vidor, koji je takođe član Saveta za kreativne industrije, a godinama je živeo i radio u Parizu, smatraju da na svetskoj sceni postoje mnoge nepoznanice o umetničkoj sceni u Srbiji, ali i radoznalost koju bi trebalo iskoristiti za, kako je rekao Vidor, izlazak iz situacije periferije i egzotičnosti.
“Često još gledamo na učešće na međunarodnoj sceni na naivan način, na primer – na Bijenalu u Veneciji kao na olimpijskim igrama. Ne možemo više samo da budemo tu, nego je potrebno strateški i promišljeno delovati”, rekao je Vidor koji je, uz Uroša Đurića i Mihaela Milunovića, i jedan od autora i selektora 29. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku, osmišljenog kao fiktivni sajam umetnosti.
Prema njegovim rečima, potreban je mnogo agresivniji, organizovaniji i vidljiviji nastup na svetskoj sceni, a kao pozitivan primer u tom pogledu naveo je Kosovo i način na koji je “veoma profitiralo” od učešća na proteklih nekoliko izdanja Bijenala u Veneciji.
Direktorka novosadske Galerije Bel Art Vesna Latinović, koja je iznela iskustva međunarodne saradnje, posebno ističući festival Dunavski dijalozi, ocenila je da se saradnja privatnih galerija sa institucijama do sada svodila na pojedinačne kontakte, jer ne postoji sistem koji to omogućava, zbog čega smatra da je nova inicijativa Saveta za kreativne industrije važna jer dolazi od donosioca odluka.
Pominjući kao pozitivno iskustvo saradnju Bel art sa novosadskim i pokrajinskim vlastima, ona je ocenila i da bi bilo dobro proučiti sistem vrednosti jugoslovenske kulturne diplomatije, kreirane u saradnji sa stručnjacima i specifične zbog ugleda koji je bivša država imala na geopolitičkom planu. “Tranzicija traje već 30 godina i nikako da se završi, a kao da imamo prazan prostor u kulturnoj diplomatiji”, rekla je Vesna Latinović.
O savremenoj umetnosti u jugoslovenskom kontekstu govorio je i Ješa Denegri, napominjući da su to bile potpuno drugačije okolnosti od današnjih i da, s obzirom da više nema države koja je promovisana kroz umetnost, pa se o njoj čak i krajnje negativno govori, nije siguran da to iskustvo može da bude korisno. “Možda je interesantno… Mislim da je razlika između tog i ovog vremena veoma krupna”, ocenio je Denegri.
“Društvo koje je u transformaciji od socijalizma ka liberalnom kapitalizmu mora da uvede nov sistem promocije. Društveni mehanizmi kakvi su postojali dok sam ja radio u Muzeju savremene umetnosti više ne funkcionišu”, rekao je Denegri, podsećajući da je u vreme Jugoslavije kulturna politika vođena “strogo i pomno”.
Denegri smatra i da je tema koja je pokrenuta panelom bitna, te da je treba dalje razvijati i uključiti što širi broj učesnika, posebno s obzirom na goruće probleme egzistencijalne prirode čitavog niza aktera na sceni.
U tom smislu je naglasio da je potrebna čitava mreža koja podržava i produkciju i promociju umetnosti, uz odgovarajuće finansiranje.
Među učesnicima panela bio je i direktor platforme za predstavljanje umetnosti u virtuelnom prostoru VR All Art Vitomir Jevremović, koji je istakao važnost prisustva umetnosti na internetu kako zbog promocije, tako i zbog prodaje. Digitalne prezentacije umetnosti, kako je rekao, predstavljaju budućnost, jer prevazilaze ograničenja koja imaju galerije i muzeji u pogledu prostora i vremena.
Jevremović je istakao marketinški pristup umetnosti, navodeći da se “vidljivost u inostranstvu pre svega postiže kroz viralnost – pravljenje superstarova i influensera”.
Panelu se pridružio video snimkom iz umetničke zone 798 u Pekingu i umetnik Nikola Božović, koji je naveo nekoliko primera stranih galerista koji deluju u tom kvartu i kratko predstavio izložbu kojom je pre dva dana otvoren Kulturni centar Srbije, a na kojoj učestvuju i Brankica Žilović Šoven i Đorđe Stanojević.
U kraćoj diskusiji organizatorima je zamereno što se umetnost posmatra pre svega kao roba, a kao uspešan primer predstavljanja savremene umetnosti iz Srbije u svetu, ali i stranih umetnika u Beogradu, naveden je umetnički kolektiv i prostor U10.
Panel je organizovan kao jedan u nizu događaja u okviru platforme Srbija stvara/Serbia creates, koja je zamišljena kao nov način afirmisanja vrednosti savremene Srbije kao što su kreativnost, inovativnost i originalnost. Platforma je deo šire inicijative predsednice Vlade Ane Brnabić da, u saradnji sa kreativnim sektorom u celini, inicira mere za izmenu pravno-poslovnog i društvenog okruženja u Srbiji u cilju podrške razvoju postojećih i nastajanju novih inicijativa u oblastima inovacija, kreativnih industrija i umetničkog stvaralaštva.
(SEEcult.org)