Gavras: Živimo u diktaturi novca, Evropa je supermarket

Slavni grčko-francuski reditelj Kosta Gavras izjavio je na 48. Festu u Beogradu da danas živimo u diktaturi finansijskih sistema, pa je i Evropa, kako je naveo, postala supermarket.

“Danas postoji diktatura finansijskih sistema. Evropa je umesto da krene putem svojih osnivača krenula putem diktature banaka i novca”, rekao je Gavras 7. marta na konferenciji za novinare, predstavljajući politički triler “Ponašajte se kao odrasli” (Adults in the room) o grčkoj finansijskoj krizi, zasnovan na memoarima bivšeg grčkog ministra finansija Janusa Varufakisa.

Varufakisovi memoari su mu, kako je ispričao, poslužili da ostvari ideju da napravi film o grčkoj finansijskoj krizi i odnosu Evropske unije prema njoj, koji je pokazao, kako je ocenio, i svojevrsni rasizam prema Grcima.

“Kada je počela kriza u Grčkoj, ja sam počeo da prikupljam materijal – intervjue, dokumenta kako bih napravio film. Želeo sam da govorim o tome kako je EU tretirala Grčku i kakvi su se problemi tu dešavali. Vrlo brzo sam shvatio da mi za film nešto nedostaje, a to je ono o čemu se razgovaralo na tim sastancima. Imao sam izjave nakon sastanaka, u kojima je isticano kako žele da izbave Grčku iz problema. Nešto mi se tu nije uklapalo. Uprkos sjajnih izjava, kriza se nastavljala, trajala je pet godina. Stvari su su još pogoršale kada je na vlast došla radikalna levica. Tu se pojavio čovek koji je na početku na sve uslove pristajao, a onda sve odbacio. Bio je to Varufakis. Privukao mi je pažnju, imao je vrlo interesantne priče, njegovi intervjui su mi bili interesantni. Onda je Aleksis Cipras došao na vlast, prošlo je nekoliko meseci, održan je referendum, a Varufakis je dao ostavku. Bio sam vrlo iznenađen. Pozvao sam ga, slao mu poruke i na kraju smo se sreli. Ispričao mi je mnoge zanimljive stvari. Rekao mi je da se na pomenutuim sastancima nisu vodili zapisnici. Međutim, on ih je snimao i dao mi je ponešto da čujem. Pitao sam ga možemo li da radimo scenario od toga, a on je odgovorio da piše knjigu. Slao mi je poglavlje, po poglavlje knjige, a takođe transkript svih snimaka i ja sam video da tu praktično imam film. Imam priču o onome što se dešavalo na tim sastancima. Bilo je neverovatnih stvari. Ispoljen je svojevrsni rasizam prema Grcima”, rekao je Gavras, koji je i predsednik Francuske kinoteke, a ranije tokom dana obišao je Jugoslovensku kinoteku i dobio njeno najviše priznanje – Zlatni pečat.

Prema rečima Gavrasa, ne veruje da će snimati nastavak filma “Ponašajte se kao odrasli”.

“Želeo sam da napravim film o toj situaciji, o tom periodu. Kriza se nastavlja. Sada imamo novu vladu i nadam se da će ona promeniti stvari za Grčku i grčki narod. Predsednik Evrozone je izjavio da su se tu neke stvari događale kako ne bi trebalo, da su od Grka tražene jako teške stvari. Tako da su stvari počele da se pomeraju. S druge strane, francuski predstavnik u Evrozoni je izjavio da u njoj nema demokratije. Sav taj haos koji se vidu u filmu pao je na leđa grčkog naroda”, rekao je Gavras, čiju filmografiju (Z, Priznanje, Opsadno stanje, Nestali, Muzička kutija, Amen...) odlikuje angažovanost, hvatanje u koštac sa kontroverznim političkim temama, kao što su zakon i pravda, ugnjetavanje, nasilje, desničarski pokreti i režimi, a neretko su zasnovane na istinitim događajima.

Navodeći da je njegova generacija u političkom smislu doživela “godine diktature, a zatim neke pažljivo vođene demokratije”, Gavras je konstatovao da “danas više nema tih sistema”.

“Danas postoji diktatura finansijskih sistema. Evropa je umesto da krene putem svojih osnivača krenula putem diktature banaka i novca. Osnivači su zamišljali Evropu kulture, obrazovanja, obraćanja pažnje na socijalne teme, kao i na ekonomiju. Na kraju je ispalo nešto drugo. Evropa je postala jedan supermarket u kojem se govori različitim jezicima. Naravno, ljudi koji vode Evropu nisu neka čudovišta, to su ljudi koji jedostavno slede jednu ideologiju u koju manje ili više veruju. Nažalost. Tu postoji jedna vrsta rasizma prema mediteranskom delu Evrope. Ja to pokazujem u filmu. Za južnjake se kaže da su svinje”, rekao je Gavras, navodeci kao posledice finansijske krize u Grčkoj, između ostalog, i to što je 500-600 hiljada fakultetski obrazovanih Grka otišlo u inostranstvo. Pomenuo je i veliku stopu nezaposlenosti, pad plata i penzija, nacionalni dug od 327 milijardi evra...

Prema rečima Gavrasa, film “Ponašajte se kao odrasli” pravio je kao grčku tragediju, gde nema pozitivaca i negativaca kao obično u filmovima, već su svi u pravu i svi brane svoje gledište podjednako iskreno i snažno bez da se osvrću na posledoce. “Na drugoj strani, želim da naglasim da i pored svih tih mana, Evropa je nešto što je neophodno imajući u vidu dešavanja u svetu poslednjih godina”, dodao je Gavras, kome je 7. marta uručena i nagrada Beogradski pobednik 48. Festa.

Upitan šta ga  je vodilo kroz bogatu karijeru, Gavras je naveo da smatra da je karijera za ljude koji su u vojsci ili politici, a da je on imao svoj životni put i pravio filmove takve kakve je pravio.

“Imao sam sreću da to mogu zato što sam otišao u Francusku i iskoristio tamošnji sistem. Takvu priliku ne bih dobio da sam otišao, na primer, u Ameriku ili da sam ostao u Grčkoj”, izjavio je Gavras koji je, nakon više od 50 godina rada, prvi put snimio film u rodnoj Grčkoj, na maternjem jeziku.

Grčki glumac Kristos Lulis, koji tumači lik Janisa Varufakisa, rekao je da je bivšeg ministra, inače jednog od osnivača panevropskog pokreta za radikalnu demokratizaciju Evrope DiEM 2025, upoznao pred snimanje.

“Inače sam znao za njega, pratio sam njegove nastupe u medijima. Kada smo se lično sreli dugo smo pričali. Negde pred zoru, uz viski, otkrio mi je i dosta toga što nije bilo u medijima. Naravno, to ne mogu da vam prenesem”, rekao je uz osmeh Lulis.

Lulis je rekao da je period krize bio intenzivan i da su Grci izgubili 25 odsto nacionalnog bogatstva.

“Radim uglavnom u pozorištu, igram široki repertoar - u nacionalnom teatru i u nezavisnim trupama. Od filma ne bih mogao da preživim, jer naša kinematogafija nije razvijena. Sa Gavrasom mi je bilo divno. Zaljubio sam se u film. Ovo je prvi film u kojem sam bio zaista srećan i nadam se nastavku karijere na filmu”, rekao je Lulis.

Gavras je uzvratio da njegov film ne bi bio kakav jeste bez tako dobrog glumca kao što je Lulis.

Na pitanje portala SEEcult.org kako da se privuče mlada publika u bioskop, kada je preplavljena slikama na mobilnim uređajima, Gavras je rekao da nema rešenje, ali da je moguće uticati kroz obrazovni sistem.

“Nemam rešenje kako da privučemo mlade u bioskopske sale. Možda da se prave dobri filmovi sa tematikom koja njih zanima. Mi prolazimo koz jednu duboku audio-vizuelnu revoluciju. Ponuda sadržaja, slika i snimaka koji su na raspolaganju zahvaljujući tehnologiji je beskrajna. Imam unuke, vidim kako stalno nešto surfuju, imaju interesantne sadržaje na svakom koraku na svojim uređajima. Spremajući se pre izvesnog vremena za taj problem, koji smo nadzirali neke moje kolege i ja, predložili smo vladi da uvede audiovizulenu umetnost, odnosno film kao predmet u školi, kao što se uči književnost ili muzika. Vlada je to sprovela u delo. Sistem nije savršen, ali je krenulo i manje ili više je pozitivno”, rekao je Gavras.

“Naravno, mi ne tražimo da se mladima govori šta treba da gledaju. Ono što je bitno jeste da se oni osposobe da mogu da naprave izbor, da shvate šta postoji iza tih pokretnih slika i da to proučavaju. Ne znam da li je u pitanju direktan rezultat tih mera, ali u Francuskoj mladi itekako idu u bioskop”, dodao je Gavras.

Gavrasov novi film deo je Glavnog programa 48. Festa, van konkurencije, a svetsku premijeru imao je protekle jeseni na Mostri u Veneciji.

Gavras je bio na Festu i pre pola veka – 1970. godine prikazan je njegov film “Priznanje”.

“Sećam se da smo tada imali dug razgovor. Jugoslavija je bila pod komunističkim režimom, a film se bavio tematikom staljinizma u Češkoj. Bio je to zanimljiv razgovor. Pričali smo o kontroverznim stvarima, više o politici nego o filmu”, ispričao je Gavras.

Nagrada Beogradski pobednik je, kako je rekao, bila dobra prilika da se vrati u Beograd.

“Zvali su me više puta, ali nekako nisam stizao. Sada sam uspeo i veoma sam srećan što sam ponovo ovde. Velika mi je čast da primim ovu nagradu. Puno mi znači, tim pre što nije samo za jedan film, već za sve filmove koje sam radio”, rekao je 87-godišnji Gavras, dodajući da je ipak ne smatra nagradom za kraj karijere, jer se i dalje oseća kao na početku.

Kako je ranije najavljeno, zvezda na zatvaranju 48. Festa biće američki glumac Džon Malkovič, producent, dramski pisac i reditelj, koji će 8. marta takođe primiti priznanje Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

Beogradskog pobednika dobila je na otvaranju 48. Festa i proslavljena srpska glumica Mira Banjac.

Program 48. Festa obuhvata ukupno 96 filmova, koji će biti prikazani do 8. marta na više od 300 projekcija u Sava centru, Kombank dvorani, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine, Jugoslovenskoj kinoteci i Muzeju Kinoteke, te u bioskopima “Fontana” i “Sinepleks” na Ušću.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf).

*Foto: Fest (promo)

(SEEcult.org)