A gde je revolucija... u ZKM-u
Zagrebačka premijera provokativne predstave “A gde je revolucija, stoko?” Montažstroja, kojom taj umetnički kolektiv zaokružuje obeležavanje 25 godina postojanja, biće održana 15. januara u Zagrebačkom kazalištu mladih (ZKM), četiri meseca nakon praizvedbe na 48. Bitefu.
Predstava “A gde je revolucija, stoko?”, u režiji Boruta Šeparovića, dobila je Specijalnu nagradu 48. Bitefa, a praizvedbom u krcatom Domu omladine, Montažstroj je, kako ističe, postao i prva hrvatska trupa koja je dobila čast otvaranja kultnog beogradskog festivala.
Montažstroj već četvrt veka upire prstom u goruće probleme svakodnevnice, a obeležavanje 25-godišnjice ustrajnog delovanja započeo je u decembru višednevnim programom koji je kulminirao tribinom “A gde je revolucija, stoko?” o potencijalima za revolucionarne promene u društvu.
Predstava ispituje savremenu komodifikaciju društvenog bunta koji je iznedrio album “Paket aranžman” Šarla akrobate, Idola i Električnog orgazma i jugoslovenski novi talas iz 80-ih godina prošlog veka. Predstava je zasnovana na montiranom video snimku prvobitnog projekta “Mali čovek ide preko žice” (MČŽPC), nazvanog po pesmi Šarla akrobate, koji je u međuvremenu obustavljen, odnosno zabranjen zbog kršenja autorskih prava. Na digitalnim ostacima zabranjene predstave Montažstroj ogoljuje uverenje da pop muzika doprinosi društvenim promjenama.
Predstava “A gde je revolucija, stoko?” nastala je u napetosti i neskladu između konteksta osakaćenog cenzurom i autocenzure koja je postala kontekst. Govori o pravnim posledicama stava da muziku možemo međusobno deliti, a da pritom ništa ne izgubimo. Takođe, govori i o taštini, licemerju i nedoslednosti u društvu u kojem je osnovna vrednost novac.
“Princip vlasništva je osnova društva”, jedna je od poruka predstave, u kojoj smo svi nazvani zarobljenicima novca i poslušnicima kapitala. “Poslušajte tišinu”, poziva Montažstroj publiku, demonstrirajući “pozorišnu ćutnju razjebane radničke klase”.
Originalne stihove pesama sa “Paket aranžmana”, Šeparović je aktuelizovao i kontekstualizovao, koristeći i politički-nekorektan govor, a ti citati i parafraze se tokom predstave sve vreme emituju na video bimu. Pojedini hitovi dobili su nova imena, pa je tako “Plastika” Idola postala “Svastika”, kojom se Montažstroj osvrće na problem fašizacije u društvu u Hrvatskoj. U obradi pesme “Zlatni papagaj” Orgazma, umesto pankera i hipija, Montažstroj peva: Crnce ne podnosimo, ni Srbe, ni pedere, ni smrdljive Cigane… U obradi pesme “Radostan dan” EKV, aleluja pevaju crnci, deca, žene, starci, Srbi, Romi… a takvo društvo opisano je kao “Human Reich”, kako je i naslov albuma Damira Avdića iz 2013. Šeparović se dotiče i ratova 90-ih, pa se tokom izvođenja pesme “Nebo” Električnog orgazma, pojavljuje napis “Nož – žica – Srebrenica” sa fotografijama grobova žrtava.
Na ratove širom sveta, uključujući i Avganistan, Irak, Siriju i mnoge druge, pa i bivšu Jugoslaviju, podseća obrada pesme “Amerika” Idola. A da nema izlaza ni u socijalizmu, ni u kapitalizmu, te da je potreban novi civilizacijski sistem, Šeparović poručuje obradom pesme “Kenozoik” sa prvog albuma Idola “Odbrana i poslednji dani” (1982).
Beogradska premijera praćena je, osim nagrade 48. Bitefa, i hvalospevima pozorišne kritike koja je istakla da je to “sjajno promišljena i eksplozivno izvedena predstava” (Ana Tasić, Politika), da je “gromoglasno otvorila Bitef koji je započeo kao Veliki prasak…” (Luka Kurjački, B92), da je “predstava prštave energije, socijalnog ogorčenja i umetničkog bunta” (Bojan Munjin, Novosti).
Slogan “A gde je revolucija, stoko?”, inače, osvanuo je 1995. kao grafit anonimnog autora na zidu Studentskog doma “Stjepan Radić” u Zagrebu.
Nakon svečane premijere predstave “A gde je revolucija, stoko?”, slede reprize 16. i 17. januara.
Ulaznice za reprize mogu se kupiti na blagajni ZKM-a po ceni od 60 kuna za jednu, odnosno 50 kuna po ulaznici za kupovinu dve ili više, a poseban popust važi za penzionere, nezaposlene, studente i učenike (30 kuna).
Foto: Damir Žižić
(SEEcult.org)
