Glasila Narodnog pozorišta u 20. veku
Knjiga „Narodno pozorište u ogledalu vremena” (prvi i drugi deo) dr Jelice Stevanović, koja daje pregled i analizu listova i časopisa u izdanju NP u Beogradu u periodu od 1901. do 2008. godine, predstavljena je 20. novembra u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije.
Direktorka MPUS Vesna Burojević istakla je da ta dvotomna monogafija, u izdanju MPUS, sadrži dragocen materijal za buduće generacije istraživača domaće pozorišne umetnosti, ali i duha vremena. Promocije su već održane u okviru više festivala u Srbiji - od Sterijinog pozorja u Novom Sadu do Teatra na raskršću u Nišu.
Profesor Svetozar Rapajić, predsednik komisije za doktorsku disertaciju iz koje je nastala ova knjiga, ocenio je da je reč o kombinaciji arhivistike, teatrografije i teatrologije, jer Jelica Stevanović dokumenta pronalazi, obrađuje i tumači.
Prva knjiga obuhvata prve pozorišne novine koje je NP objavljivalo 1901. i 1902. godine, u vreme upravnika Branislava Nušića. Bilo je još takvih pokušaja, uglavnom kratkotrajnih, sa različitim koncepcijama, da bi se tek od 1934. godine ustalio pozorišni list Scena. Za vreme nemačke okupacije izlazila je Srpska scena.
Druga knjiga odnosi se na časopise Pozorište iz 1948. i iz 1952. godine, zatim na Pozorišnu kulturu, koja je od 1970. do 1972. godine bila deo projekta s ciljem da se umetnost približi radničkoj klasi, kao i na Pozorišne novine koje izlaze od 2005. godine, a danas imaju i elektronsku formu.
Prema rečima Rapajića, ova zanimljiva, lako čitljiva i stilski doterana studija ne beži od vrednosnih sudova o tim glasilima, uređivačkom konceptu, zacrtanoj misiji, kao i o tome koliko je ta misija realizovana, a koliko nije i zašto nije.
„Autorka je i u svojim ranijim knjigama povezala svoj rad arhivskog dokumentariste i istraživača sa određenim teatrološkim, suštinskim aspektom. Nakon skupljanja podataka i njihove arhivske sistematizacije, ona to uvek interpretira, dovodi u vezu s društvenim, političkim, ekonomskim okolnostima u kojima se izvesna materija događala, kao i u vezu s recepcijom – kritičkom i gledalačkom“, izjavio je Rapajić, koji je i pisac predgovora.
Sadržaj glasila grupisan je po temama, kao što su tekući repertoar, najave budućih predstava, pozorišni umetnici, gostovanja... Posebno su obrađeni tekstovi o istoriji NP, o srpskoj i međunarodnoj pozorišnoj prošlosti, novim pozorišnim događanjima u zemlji i svetu, a posebno prilozi koji dodiruju problemske pozorišne teme. Pojedina glasila se upuštaju i u promišljanje teorije i estetike pozorišta, ali ima i tekstova o nekim incidentima, pa i pikanterijama iz burnog pozorišnog života.
Jedan od recenzenata dr Aleksandar Pejčić, viši naučni saradnik Instituta za književnost i umetnost, primetio je da smo svedoci uobičajene situacije da ogroman posao koji treba da rade institucije obavi pojedinac.
„Problem je i što mi ne čuvamo arhivsku građu. Zato je Jelica Stevanović morala da obavi „rudarski posao“ pronalaženja svih brojeva ovih glasila. Pored toga, tekstove iz oblasti istorije i teorije pozorišta vešto je predstavila u svega nekoliko jasnih rečenica, tako da svako koga neka tema zanima može to lako da pronađe“, rekao je Pejčić, dodajući da se, nažalost, arhivsko-istraživački rad ne ceni i malo je ljudi zainteresovano za njega.
Pejčić je ocenio da su ove dve knjiga izuzetan temelj za istoriju Narodnog pozorišta, koja se još čeka, a samim tim i za istoriju srpskog pozorišta.
Jelica Stevanović je istakla da je prikupljena građa i digitalizovana, te zahvalila Muzeju pozorišne umetnosti, Narodnom pozorištu, Narodnoj biblioteci Srbije, Biblioteci Grada Beogada, kao i recenzentima, a pored dr Pejčića to su bili i Dragana Čolič Biljanoski i Milovan Zdravković, te dizajneru Jovanu Tarbuku i direktorki MPUS čijim su zalaganjem bogato ilustrovana oba toma, štampana u Ilijanumu u Šidu.
(SEEcult.org)
