Goranu Markoviću nagrada Maverick Motovuna
Motovun film festival (MFF) dodelio je počasnu nagradu “Maverick” za kinematografsku hrabrost i širenje granica filmskog izraza proslavljenom srpskom i jugoslovenskom reditelju Goranu Markoviću, čiji su filmovi, kako je istaknuto, uvek išli protiv struje i dominantnog ukusa, a bili su i popularni i voljeni.
Selektor MFF-a Jurica Pavičić naveo je da je motovunska nagrada “Maverick” obično namenjena filmskim autorima koji su išli protiv struje - protiv dominantnog ukusa, protiv poželjnih formi, protiv masovne popularnosti.
Marković “naoko nije takav maverick. Filmovi Gorana Markovića su tokom najvećeg dela karijere bili i popularni i voljeni. Već od prvog filma ‘Specijalno vaspitanje’ (1977), Marković je bio prihvaćen od jugoslovenske kritike kao glas prve generacije doista odrasle na asfaltu. Njegovi filmovi iz 80-ih bili su i popularni i – zašto ne? – populistički. Filmovi poput ‘Nacionalne klase’ (1979) i ‘Variole vere’ (1982) imali su gledateljstvo koje se merilo u stotinama hiljada, utisnuli su se u široku masovnu kulturu, a scene, songovi i replike iz tih filmova postale su deo opšte urbane kulture. Marković je, pritom, rado naginjao žanrovima koji jesu bili i još jesu popularni – od omladinskog sportskog filma, preko filma katastrofe, do psihološkog horora (Već viđeno, 1987). Bio je i hvaljen i prihvaćen i popularan. Bio je naoko sve, ali ne maverick”, naveo je Pavičić, napominjući da je taj utisak, međutim, “tako pogrešan”.
Jer, kako je istakao, malo je koji režiser tako ustrajno i tako stalno išao uz dlaku srednjoj struji, uz dlaku vladajućim ideologijama i vladajućim normama filmskog ukusa kao što je to činio i još čini Marković.
Nacionalna klasa
“Njegovi popularni filmovi iz 80-ih bili su u gotovo uvek razorna vivisekcija kasnog socijalizma. U tim filmovima, taj se kasni socijalizam prikazuje kao društvo – eto, mora se to reći – tako prokleto slično našim današnjim post-jugoslovenskim: društvo floskula i parola, zlatne mladeži, koristoljubivih oportunista ispod lažnih stegova, nedostojne dece velike povesti. Nisu ti filmovi ‘disidentski’. Ne: zato što je Markoviću i tada bilo jasno, kao što mu je i posle bilo jasno, da prava priča nisu vlast i partija. Prava su priča građanski oportunisti s njihovim pragmatičnim mehanizmima suživota s vlašću. To je tema ‘Nacionalne klase’, ‘Majstora, majstora’ (1980), ‘Tajvanske kanaste’ (1985), te završnog filma Markovićevog jugoslovenskog opusa – ‘Tito i ja’”, naveo je Pavičić.
Pavičić smatra da je stoga u pravu beogradski kritičar i kolumnista Teofil Pančić kada Markovićeve likove iz 80-ih opisuje kao najavljeno proročanstvo. Uzmite junaka “Tajvanske kanaste”, piše Pančić, i videćete ljude kakvi će na ramenima izneti iduću eru.
Navodeći da je Marković snimao antikomunističke filmove dok je komunizam još postojao, Pavičić ukazuje da Marković od 90-ih na isti način analizira nacionalizam.
Snimio je film “Srbija, godine nulte” (2000), koji podvlači crtu pod Miloševićevom erom. U prvoj godini nove demokratske vlasti snimio je “Kordon” (2002) - film o buntu protiv Miloševića. Ali ni u tom filmu glavni junaci nisu buntovnici. Glavni su junaci policajci poslani da čuvaju režim.
“Marković se drži svoje najtrajnije, najdugovečnije teme. Pita se: kako ljudi kapituliraju? Kad postaju moralne gvalje? U koliko se koraka to dogodi? Moraju li to biti posebno loši ljudi da bi im se to dogodilo? Ili se - uf! – možda to može dogoditi i meni?”, naveo je Pavičić.
Specijalno vaspitanje
Navodeći i da je Marković u svim režimima bio popularan umetnik, hitmejker, Pavičić je ukazao da ga, istovremeno, “ni jedna vlast nije baš jako volela, pa ga ne voli ni današnja”.
“I danas je često meta agresivnog tabloidnog laveža. U trenutku kad dobija ovo priznanje, on je u vlastitoj sredini gotovo pa persona non grata, predmet nezapamćenih medijskih napada. To u neku ruku i nije čudno. Jer, Marković u gotovo svim svojim filmovima pincetom čačka tamo gde boli. On je hroničar građanske klase koja se prodala, korupcije koja nije nužno za novac, nego za komoditet, nemešanje, lagodnu inerciju. Marković ne napada vlast. On napada nas. A to, priznajte, više boli. Zato je Goran Marković savršeni Maverick motovunskog festivala”, istakao je Pavičić.
Nagrada će biti uručena Markoviću tokom predstojećeg MFF, koji će biti održan od 26. do 30. jula u Motovunu.
(SEEcult.org)
