Građani u razvoju grada
Kolektiv Ministarstvo prostora, podstaknut javnim uvidom u Nacrt izmena i dopuna Generalnog plana Beograda koji se donosi zbog projekta “Beograd na vodi”, priredio je analizu stepena uključenosti građana u urbanističko planiranje, inicirajući time raspravu o mehanizmima koji bi doprineli boljem definisanju i zaštiti javnog interesa u urbanističkim planovima.
Publikacija “Građani u razvoju grada”, predstavljena 19. juna u Medija centru, sadrži presek onoga šta je predviđeno državnim strategijama i zakonskim okvirom, kao i iskustva ljudi koji su reagovali na predložene promene u njihovim zajednicama. Primeri tih grupa građana, koje su se organizovale i uključile u proces planiranja, pokazuju sistemske probleme u procesu koji treba da zaštiti javni interes: od netransparentnosti procedure do nedostatka mehanizama kojima se pozicije građana artikulišu i zastupaju.
Najava donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji, prema mišljenju Ministarstva prostora, prilika je da se situacija delimično promeni.
Situacija je takva da urbani i prostorni razvoj Srbije nije centralna tema ni javnih rasprava, ni političkih izbora, niti je bitan u okviru pregovora o priključenju Evropskoj uniji, pa kao takav ostaje izvan važnih društvenih tokova. Čak i kada se raspravlja o velikim građevinskim poduhvatima - kakav je odnedavno “Beograd na vodi”, naglašavaju se investicije i očekivani privredni razvoj, a zanemaruju se i previđaju posledice po društvenu zajednicu. Tako se urbanizam sve češće svodi na takozvani “investitorski urbanizam” u okviru kojeg je razvoj grada prepušten tokovima kapitala i moći.
Beograd na vodi
“Beograd na vodi”, kako navodi Ministarstvo prostora, posebno slikovito dočarava odnos države prema procesu urbanog razvoja, pa tako Privremeno veće grada Beograda, bez skupštinske rasprave, donosi odluke o izradi Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda, povezanih planova i ukidanju nepovoljne studije po projekat, a javnost se ne upoznaje ni sa prirodom investicije ni sa detaljima planiranog razvoja. I dok, zbog pompeznosti tog projekta, javnost bar zna da se nešto dešava, urbanistički i prostorni planovi u celoj zemlji se donose po sličnom šablonu uz sistemsku neinformisanost i isključenost javnosti, kako stručne tako i opšte, iz procesa planiranja.
Ministarstvo prostora predstavljenim dokumentom želi da pokaže da je uključivanje građana u procese planiranja strateško opredeljenje Srbije izraženo u nizu relevantnih dokumenata, što se ne reflektuje u zakonskom okviru planiranja niti u praksama koje raspravu o javnom interesu razumevaju kao dijalog političke i ekonomske elite. S druge strane, skromno ali značajno iskustvo građana koji su se organizovali i uključili u procese urbanističkog planiranja, i na osnovu kojeg je dokument i nastao, potvrđuje da građani mogu da budu efikasan korektiv urbanog planiranja i da mogu da pomognu pri definisanju i zaštiti javnog interesa.
Ministarstvo prostora, foto: Medija centar
Dokument sadrži i nekoliko sistemskih preporuka za uključivanje javnosti u prostorni i urbanistički razvoj, uz fokus na urbanističke planove, s obzirom da su zbog većeg stepena razrade relevantniji za lokalne zajednice, kao i zato što su inicijative čije iskustvo čini primarnu građu analize radile na tom nivou planiranja.
Za razliku od današnjice, urbanizam je u vreme SFRJ imao značajno mesto u političkom sistemu. Javni interes je, u skladu sa ideološkim ciljevima, bio strogo definisan: trebalo je izgraditi i unaprediti gradove, povećati stambeni fond i učiniti gradove boljim mestom za život. Urbanizmu se pristupalo planski i o njemu se debatovalo. Literatura o urbanizmu je bila široko rasprostranjena, novi urbanistički planovi su bili opširno predstavljani na televiziji i u drugim medijima, a stručna rasprava je pratila izradu većine planova regulacije. S druge strane, bivši sistem je u osnovi bio centralizovan i interesi i potrebe građana u velikoj meri bili su inferiorni u odnosu na političku volju i planove.
Strukturalnim promenama celokupnog političkog sistema, i značaj i odnos prema urbanizmu su se radikalno promenili. Pre svega, odustalo se od razvojnih planova i stambene politike. Urbanizacija je uglavnom prepuštena slobodnoj inicijativi, bilo da je reč o porodičnoj kući ili izgradnji komercijalnih projekata. Tako se i javni interes u planskim dokumentima definiše ad hoc, po potrebi investitora i često ne uzimajući u obzir druge relevantne dokumente. Toleriše se bespravna gradnja (koja je postojala i ranije, ali u manjoj meri) kao i uzurpacija prostora. Jedina odlika urbanizma
iz prethodnog perioda koja je zadržana je prevaga političkih interesa nad građanskim, sada intezivno prožeta partikularnim interesima pojedinaca sa ekonomskim kapitalom.
Ministarstvo prostora, foto: Medija centar
U kombinaciji sa netransparentnim procedurama izrade planskih i građevinskih dokumenata, sve ovo je dovelo do neprimerenih građevinskih projekata (kako urbanistički tako i bezbedonosno i estetski), opterećivanja postojeće infrastrukture i uopšte narušavanja kvaliteta života u urbanim sredinama, ukazuje Ministarstvo prostora, navodeći u prilog tezi o razmerama haosa i to što je od 2000. godine sprovedeno nekoliko legalizacije bespravnih objekata kojima je planirano uknjižavanje 1,3 miliona objekata.
Dok je u početku takvo stanje bilo pravdano ratovima u kojima Srbija zvanično nije učestvovala, pratećim velikim prilivom prislinih migranata i sveopštim društvenim haosom, promene sa početka 2000-ih godina su paradigmu urbanog razvoja u kojoj je odlučujuća sprega političke i ekonomske elite samo “normalizovale”. Specifično shvaćena “tržišna ekonomija” postala je srce te nove razvojne paradigme a princip „gradi onaj koji ima para - ono što hoće“ nesputan sa beskrajno labilnim „javnim interesom“ uz poslovični nedostatak mehanizama građanske participacije u donošenju relevantnih odluka.
Da je pritisak građana plodotvoran za zaštitu javnog interesa pokazuje i primer inicijative “Zaštitimo Zvezdarsku šumu” čije su aktivnosti dovele do toga da Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda promeni originalno stanovište i stane u zaštitu nekoliko hektara šume koji su originalnim nacrtom plana bili predviđeni za seču.
Zvezdarko
Uspešne građanske inicijative, međutim, nemaju nastavak koji bi bio poželjan: one ne uspostvaljaju nove, slične prakse, ne menjaju standarde ponašanja, ni u lokalu, a kamoli šire. Svaka nova situacija iziskuje novo organizovanje i novi pritisak na institucije, entuzijazam aktera, snalažljivost, mnogo vremena i energije.
Neodrživost takvog modela je očigledna: građani se retko organizuju u zaštiti svojih interesa, kako zbog neinformisanosti i nerazumevanja predloženih rešenja, tako i zbog toga što to iziskuje okolnosti i kapacitete kojih često nema. Dodatni problem održivosti tog aktivističkog modela u zaštiti društvenih interesa je i to što organizovana grupa građana može uspešno da štiti svoje interese ali ti interesi se ne moraju nužno poklapati sa interesom šire zajednice, tj. javnim interesom.
Takođe, uspeh svake od inicijativa je direktno povezan sa resursima kojima raspolaže (ljudstvo, vreme, znanje, kontakti), kao i time ko je “na drugoj strani” (što zbog uticaja koji može imati unutar institucija tako i zbog mogućih grešaka koje su napravljene u proceduri i predloženom rešenju).
Sve to sugeriše da se ne može očekivati da će javni interes biti odbranjen ad hoc akcijama građana, kao što se ne može ni ad hoc definisati u planskim dokumentima.
Da bi proces planiranja uvažio interese svih zainteresovanih strana i aktivno uključio građane, Ministarstvo prostora smatra da je neophodno ispuniti nekoliko strukturalnih zahteva, uključujući adekvatno i blagovremeno informisanje građana, njihovo razumevanje planiranog razvoja i njegovih posledica, te konsultovanje građana u svim fazama procesa planiranja.
Tražeći odgovore na pitanja: na koji način bi se građani mogli aktivnije uključiti u proces urbanog planiranja i samim tim pomoći artikulaciji i garanciji javnog interesa u razvoju grada, Ministarstvo prostora ima nekoliko strukturnih preporuka, pa vlastima savetuje da usklade Zakon o planiranju i izgradnji i podzakonske akte (pre svih Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata) kako bi ih uskladili i sa Prostornim planom, Nacionalnom strategijom održivog razvoja i drugim strateškim dokumentima i tako efektivno omogućili učešće građana u prostornom i urbanističkom razvoju.
Takođe, treba unaprediti proces informisanja građana o urbanom razvoju, omogućiti informisanje na licu mesta koje je obuhvaćeno planom, i to čim proces počne, te uvesti onlajn informisanje, u skladu sa strateškim principom reforme državne uprave - modernizacijom državne uprave (E-uprava). Među preporukama vlastima je i da konsultuju građane u svim fazama donošenja urbanističkih dokumenata.
Autor analize “Građani u razvoju grada” je Marko Aksentijević, u saradnji sa Dobricom Veselinovićem i Ivom Čukić.
Izdavač je Mikro Art/Ministarstvo prostora, uz podršku Slovak Aid, Pontis Foundation i Balkan Civil Society Development Network.
*Publikaciju je moguće preuzeti OVDE
(SEEcult.org)
