Građanska odbrana kulture

Organizatori Protesta za kulturu i grupa istaknutih umetnika i književnika pozvali su sve kolege i najširu javnost da 22. juna u 18 sati na Trgu republike u Beogradu izraze građansko nezadovoljstvo stanjem u kulturi i umetnosti u Srbiji i time jasno poruče nadležnima da prestanu da uništavaju kulturu, jer od nje zavisi razvoj celog društva.

Rediteljka Milica Kralj, u ime organizatora, književnice Gordana Ćirjanić i Jelena Lengold, glumac Radoslav Milenković, balerina Smiljana Stokić i slikar Uroš Đurić, kao i glumica Svetlana Ceca Bojković, koja se na konferenciju za novinare u Medija centru uključila putem Skajpa iz Helsinkija, izneli su niz primera neodrživog stanja u kulturi i pogubnog odnosa države prema umetnicima u svim oblastima stvaralaštva.

Apostrofirajući opasne stavove da kultura i umetnost mogu da opstanu bez dotacija države i da ih treba gurnuti na tržište, kao i svođenje bavljenja umetničkim radom na hobi, učesnici su posebno ukazali i na odustvo vrednosnih kriterijuma kako u društvu uopšte, tako i u kulturi, zbog čega su potrebne sistemske promene za koje predstoji dug proces koji podrazumeva okupljanje svih i prevazilaženje pojedinačnih interesa i razlika.

Milica Kralj naglasila je da je reč o građanskoj inicijativi i apelovala na sve da se izdignu iznad svih razlika i ustanu u odbranu kulture - “nečega o čemu se ne pregovara, već se izlazi na ulicu”.

“Pozivam vas da provedemo 60 minuta između jednog izbljuvanog i ižvrljanog spomenika, jednog muzeja koji ne radi, dva pozorišta i kulturnog centra. Osmislite način na koji god hoćete da protestujete”, poručila je Milica Kralj, ističući da je osnovni zahtev “Stop uništavanju kulture!”

Navodeći da su za 22. jun već najavljeni istovremeni protesti za kulturu i u Novom Sadu i Nišu, a moguće i u još nekim gradovima, Milica Kralj rekla je da je ideja da se protest proširi i od jeseni organizuje niz raznoraznih akcija kojima će biti nastavljena borba za kulturu.

“Pitaju se mnogi da li će (protest) uspeti, da li će nešto promeniti. Ne znam, ali nemam nikakav problem i da nas bude petoro. Ja ću biti među tih petoro”, poručila je Milica Kralj u ime “mini odbora” koji organizuje protest uz logističku podršku Udruženja dramskih umetnika Srbije i grupe drugih udruženja umetnika i kulturnih radnika.

“Apelujem na sve da se više ne delimo. Nas u kulturi možda više neće ni biti ako ne iskoristimo priliku i ako ponovo sve gledamo samo kroz ličnu prizmu”, rekla je Milica Kralj, odajući posebno veliko priznanje Asocijaciji Nezavisna kulturna scena Srbije na pomoći u organizovanju protesta.

“NKSS su jedni od retkih koji ne filozofiraju i ne kukaju, nego konkretno rade”, rekla je Milica Kralj, izražavajući nadu da će i umetnička udruženja aktivirati članove i pozvati ih na protest koji, “neće biti epohalan, nezapamćen i nikad dosad viđen”, već pre svega izraz građanske odgovornosti i straha za budućnost celog društva.

“Mene je strah da živim među nepismenim huliganima, u zemlji punoj netolerancije, u kojoj se izložbe održavaju u mraku, ne rade muzeji, pozorištima se preti da će biti ugašena… Ovo je protest za kulturu u svakom obliku, kulturu ophođenja, mentalne svesti, a ne kuknjava za parama. Niko se u umetnost nije upustio da se obogatio. Građani ove zemlje su svi socijalni slučajevi i u tom smislu smo jednaki”, rekla je Milica Kralj.

Dramska umetnica Svetlana Ceca Bojković poručila je da kultura ne sme biti shvaćena kao luksuz, jer je ona “preka i nasušna potreba svakog normalnog i zdravog društva”.

“Bez obzira na krizu u kojoj se zemlja nalazi, i za koju svi imamo puno razumevanje, država mora da iznađe način da zaštiti i neguje kulturu svog naroda”, rekla je ona, ističući da je upravo u vreme krize duhovna snaga kulture potrebnija nego ikad, ma kako to paradoksalno zvučalo.

“Upravo sada kada se na sve strane kuka da nema para i da su kase prazne, mora se naći način da se zaštiti i neguje kultura, jer zapostavljanjem, a samim tim i uništavanjem kultutre, širom se otvara mogućnost da narod izgubi svoje najdragocenije duhovne i kulturne vrednosti i da se naš kulturni prostor svede na imitaciju nekih problematičnih kulturnih modela iz sveta. Toga smo danas već svedoci”, rekla je Svetlana Bojković, upozoravajući da se bez kulture urušavaju moralne vrednosti društva i otvara put za devijacije svih vrsta.

Protest za kulturu, prema njenim rečima, predstavlja alarm, upozorenje da je poslednji trenutak da se kulturi da mesto koje zaslužuje u društvu i da se pronađe način za finansiranje kulture, koja će omogućiti da se i na političkom i ekonomskom planu ostvare mnogo bolji rezultati nego do sada.

Nagrađivane književnice Gordana Ćirjanić i Jelena Lengold ukazale su na izuzetno težak položaj pisaca koji, kako je rekla Ćirjanićeva, svedoči da se država, a sa njim i društvo, mefiostofelovski odrekla kulture i živog stvaralaštva.

Prema rečima Gordane Ćirjanić, dobitnice NIN-ove nagrade za 2010. godinu, Srbija pravi grešku kakvu je napravila posle Drugog svetskog rata, kada je promena režima značila i odricanje od svega što je bila tradicija - religije i kralja, koji su tada bili svetinja. “Danas, promenom sistema, čini se sve da se odreknemo i onoga što je bilo dobro u poslednjih 60 godina”, a između ostalog, to je i državno dotiranje kulture.

“U jednom maloj zemlji kultura ne može da opstane ako je država ne dotira”, poručila je Ćirjanićeva, koja je osudila “burazersku raspodelu” skromnog budžeta za kulturu i tendenciju upućivanja kulture na tržište, jer to znači njeno ubistvo.

“Pozivam nadležne da se prizovu pameti ako je imaju, jer ova vrsta raspodele ničega dovodi do bujanja diletantizma. Vrhunska dela izjednačavaju se sa diletantizmom. To je u svim sferama društva. besprizorno negovanje diletantizma”, rekla je Gordana Ćirjanić.

Posebno ukazujući na težak položaj pisaca i odsustvo profesionalnih izdavača, ona je ukazala da dramatičnoj situaciji doprinosi i to što nema prostora za književnu kritiku, vrednovanje i tumačenje književnog dela.

Jelena Lengold ocenila je da je došlo vreme kada profesionalizam u kulturi nije poželjan, ni potreban.

“Kada je nastalo to uverenje da pravi umetnici ne bi ni tražili pare za svoj rad. Kad je nastalo to uverenje da bi umetnik trebalo da radi iz idela? Pa to bismo mogli da kažemo za svaku profesiju, da lekar spasava živote i da treba da radi iz ideala”, rekla je Jelena Lengold, kritikujući i pojedine novinare, “palivatre”, koji pišu tendenciozne tekstove i ljude u Srbiji, koji su siromašni, huškaju na umetnike.

Prema njenim rečima, ta sprega novinara i vlasti sa ciljem da se umetnici oblate je zastrašujuća realnost za koju je mislila da postoji samo u filmovima crnog talasa.

Ocenjujući da je kultura ušla u fazu koja je strašnija od svih dosadašnjih, ona je ocenila da sadašnja “vlast ima dva lica - jedno u Briselu, a drugo srednjovekovno, pokazuje ovde”.

Slikar Uroš Đurić, jedan od najznačajnijih predstavnika domaće savremene umetničke scene, rekao je da Protest za kulturu 22. juna predstavlja početak pobune ljudi koji se bore za svoj život i za sistemske promene, jer je neophodna potpuna revalorizacija i uspostavljanje novih vrednosnih kriterijuma na nivou celog društva.

Navodeći da je njegova struka u Srbiji nezvanično ukinuta, jer je najrelevantniji prezentacioni okvir zatvoren (Narodni i Muzej savremene umetnosti), Đurić je rekao da se savremena umetnost našla u svojevrsnom neobjavljenom ratu. "Rat je sada objavljen, jer smo napadnuti", rekao je Đurić.

Đurić je dodao da protest 22. juna ne vidi samo kao protest profesionalaca, već kao opšti protest, jer se tiče svih.

“Pozivam na protest sve koji shvataju da je bitka koja se bije na civilizacijskom nivou, bitka koja se bije za sve oblasti”, rekao je Đurić, dodajući da je položaj umetnika samo povod, jer je njihova situacija toliko ogoljeno teška da nema dvosmislenosti.

Ističući da je reč pre svega o socijalnom protestu, a ne političkom, Đurić je podsetio i da su protesti u Istanbulu krenuli od parka, a u Brazilu zbog poskupljenja prevoza.

“Možda je ovo prvi od socijalnih protesta u Srbiji, koja je u tome tanka, iako je zemlja političkih previranja”, rekao je Đurić i pozvao građane da se masovno pridruže umetnicima.

Glumac Radoslav Milenković, oštro kritikujući sve političke garniture na vlasti koje su smenjivale od početka 90-ih, rekao je da na političke stranke odlazi ogroman novac, jer su se pretvorile u firme koje su subvencionisane i pritom ne zavise od rezultata, a oni su katastrofalni.

“Šta bi oni (političari) zaradili na blagajni skupštine kada bi pustili narod da im kaze ulaznicama šta misli o njihovom radu?”, rekao je Milenković i poručio da je protest 22. juna “početak buđenja” umetnika i celokupne javnosti kako bi se zaustavila stihija primitivizma.

“Da se probudimo i da prestanemo da se stidimo. Mi nismo sa njima savremenici. Oni su se samoproglasili našim savremenicima”, rekao je Milenković i poželeo političarima “prazne sale - da nemaju publike”.

Protest za kulturu! biće održan 22. juna od 18 do 19 sati na Trgu republike u Beogradu. Neće biti govora, već će biti pročitan program i zatraženo hitno definisanje kulturne politike i strategije razvoja kulture, reforma i donošenje zakona u skladu sa potrebama različitih aktera u kulturi i umetnosti, iznalaženje načina za adekvatnije finansiranje kulture i umetnosti, uvažavanje struke i stručnosti, depolitizacija i departizacija kulture, kao i povratak umetničkog i obrazovnog programa na javni servis RTS.

(SEEcult.org)