Gran pri 15. Beldocsa Luki Papiću

Dokumentarni film Luke Papića “Bez”, čiji je glavni akter beogradski umetnik Aleksandar Denić, osvojio je Gran pri 15. Beldocsa u domaćem takmičarskom programu, dok je u međunarodnoj konkurenciji najboljim proglašen “Pozni avgust” italijanskih reditelja Federika Kamarate (Federico Cammarata) i Filipa Foskarinija (Filippo Foscarini).

Posebno priznanje žirija u međunarodnom takmičarskom programu 15. Beldocsa, koji je svečano zatvoren 18. maja u Domu omladine, dobila je indijska rediteljka Pajal Kapadia (Payal) za film “Noć potpunog neznanja”.

Nagrada za najbolju kameru dodeljena je Srđanu Keči za njegov film “Muzej revolucije”, kojim je 15. Beldocs svečano otvoren 11. maja, od kada je premijerno prikazao u Beogradu više od stotinu dokumentaraca iz celog sveta. Nagrada za najbolju montažu pripala Jeleni Maksimović za pobednički film “Bez”.

Nagradu za najbolji kratki film žiri je dodelio ostvarenju “Mama, zašto ovde?” tanzanijske rediteljke Nime Ngelime (Neema), a posebno priznanje dobio je film “Aralkum” ukrajinske rediteljke Mile Žluktenko (Zhluktenko) i  nemačkog reditelja Daniela Asadi Faezija.

Za najbolji film u okviru Teen selekcije mladi žiri je odabrao “Podigni lestvicu” islandskog reditelja Guđona Ragnarsona (Gudjon Ragnarsson), a posebno priznanje dobio je film “Misija” rediteljke Tanie Anderson.

Luka Papić

Pobednički Papićev film “Bez”, kako je obrazložio žiri, “hibridni je film koji dovitljivo vijuga između priča o psima i umetnosti i onome što oni znače u životu”.

“Neočekivano skreće u politiku, književnost i nadrealizam. U stvarni život stiže na mala vrata jednostavno dokumentujući stanja uma, čežnje i fantazije”, naveo je žiri, koji su činili Ivana Todorović, Eliz Žalado (Elise Jalladeau) i Džejms Latimer (James Lattimer).

Papić je počeo da snima duhoviti dokumentarno-igrani film “Bez” još 2016. godine, prateći slikara Denića u potrazi za njegovim izgubljenim psom. Iako postoji scenario, inscenirane situacije su ispunjene autentičnim likovima, prostorima i događajima. Potraga slikara za psom otkriva i predgrađa Srbije i Beograda, kao i niz neobičnih likova kojima je ispunjen svet kroz koji prolazi, a psi u njegovoj potrazi postaju neka vrsta filozofskog alata ili teme o kojoj on i njegovi i prijatelji opsesivno pričaju i preispituju odnos čoveka i psa. Denić igra neku verziju sebe, a složio se sa predlogom da se iskoriste neki autentični segmenti njegovog života, a da druge “falsifikuju”, s obzirom da on nešto slično radi sa motivima svojih slika, na kojima turbo folk zvezde, istorijske ličnosti i političare meša na neobičan i komičan način, rekao je Papić predstavljajući svoj film novinarima na Beldocsu.

Papićev film odneo je i nagradu za najbolju montažu, koja je pripala Jeleni Maksimović, a prema navodima žirija, njena “vrsna montaža potpuno različite elemente spaja u neodvojivu celinu, pružajući strukturu čija je prirodnost rezultat čiste preciznosti i funkcioniše kao čvrst, ali nežan vodič filmskom stvaraoca koji bi se možda izgubio među svojim mnogobrojnim duhovitim idejama i moćnim slikama”.

Nagrada za najbolju kameru dodeljena je Keči za “Muzej revolucije”, u kojem se “zraci svetlosti probijaju kroz tamu i vlagu nikada završenog projekta jedne ideologije”, kako je ocenio žiri, a publici Beldocsa prenela Ivana Todorović.

“Blistavo sunce na prometnim saobraćajnicama, na čistinama parkova prepunih đubreta i na licima i dalje punim nade. Filigransko senčenje, gotovo božansko, slika bolnu stvarnost”, istakao je žiri za Kečin film, čija je svetska premijera održana na 34. IDFA.

U ime žirija za međunarodni takmičarski program, Marta Popivoda prenela je obrazloženje glavne nagrade za film “Pozni avgust”, koji “reflektuje svet iz mikrokosmosa – šta je tamo, a šta je spolja, a ipak inkapsulirano u ovim poljima”.

“Film koji sebe oslikava kao da je filmsko platno u stvari slikarsko platno i gde elementi slikaju kroz ceo ekran nastanak mesta. Ovo mesto zadržava život, smrt, sadašnjost i ono što će doći. Ovaj film, koji je izgrađen kroz aktove čistog filma i dubokog poverenja u njegove slike, doneo nam je magično oduševljenje”, rekla je Marta Popivoda, ističući da je žiri jednoglasno odlučio da Gran pri dodeli filmu “Pozni avgust”, a činili su ga i Karpo Godina i Migel Ribeiro (Miguel).

Federiko Kamarata i Filip Foskarini

Posebno priznanje pripalo je filmu “Noć potpunog neznanja” Pajal Kapadie koji, kako je naveo žiri, kinematografskom snagom i nijansiranim pripovedanjem stavlja gledaoce u neobičnu atmosferu levičarskog studentskog pokreta koji se bori protiv kasti u Indiji. Istovremeno veoma ličan i politički film, pokazuje da je ponekad lakše protestovati na ulici nego u svom domu.

Gran pri srpskog takmičarskog programa uključuje diplomu i novčani iznos od 2.000 evra, nagrade za najbolju fotografiju i montažu čine diplome i novčani iznos od 500 evra. Nagrade je uručila Aleksandra Mitrić Štifanić u ime Filmskog centra Srbije, pokrovitelja tih priznanja. Nagradu za najbolji film u međunarodnoj konkurenciji, u iznosu od 2.000 evra, uručila je u ime pokrovitelja tog priznanja - DOX TV, direktorka Maja Jelišić Kuper.

Žiri za dodelu nagrade za najbolji kratki film, koji su činili Stefan Pavlović, Lizbet de Souler (Liesbeth De Ceulaer) i Nađa Tenštet (Tennstedt), nagradio je “Mama, zašto ovde?” Nime Ngelime, oduševljen njenom  izuzetnom kombinacijom dirljivosti i poezije.

“Film je prozor u svet koji je još uvek prečesto skriven i pronalazi veličinu u svakodnevnom životu i naizgled malim gestovima. Glavne junakinje su snažne i lepe žene, koje se kroz objektiv reditelja osećaju bliskim i toplim. Mogli bismo da provedemo mnogo vremena na ovom svetu sa njima”, rekao je u ime žirija Stefan Pavlović.

Žiri je posebno priznanje dodelio filmu “Aralkum” Mile Žluktenko i Danijela Asadi Faezija, koji se “suptilno kreće od ličnog ka univerzalnom i nazad; stvara se nežni ples između glasa, pisanog teksta, mekog posmatračkog snimka i arhivskog materijala; oda je mestu koje se menja, gest ljubavi prema vremenu koje je prošlo”.

Predsednik žirija za Teen selekciju Matej Kitanovski rekao je da je zbog velike raznovrsnosti filmova u tom programu bilo teško opredeliti se za jednog pobednika, a to je “Podigni lestvicu” Guđona Ragnarsona, u kojem “svako može pronaći sebi bitnu poruku i uvideti važnost međuljudskih odnosa, naročito kada se radi o odnosu mlade osobe i autoriteta”.

“Gledajući dokumentarac lako se uočava kako fizički, tako i mentalni napredak mladih košarkašica zahvaljujući njihovom treneru koji šalje poruku da se neumormo treba boriti za sebe i svoja prava u vremenima kada nastupaju mnoga ograničenja i nepravda”, rekao je Kitanovski.

Posebna nagrada žirija dodeljena je filmu “Misija” rediteljke Tanie Anderson, nakon duge diskusije. Priča prati četiri tinejdžera koja pred sobom imaju najbitniji put svog života. “Oslobodiće vas stereotipnog razmišljanja kako su oni ‘drugačiji’, i shvatićete da su to ipak samo tinejdžeri kao što su možda i vaša deca ili vaši prijatelji, sa istim problemima, brigama i razmišljanjima kao što imamo svi mi u tim godinama. Takođe bi smo posebno istakli neverovatni umetnički sklop scena i muzike. Ekstremni trud i rad se zaista isplatio”, rekao je Kitanovski u ime žirija za Teen selekciju, u kojem su bili i: Anja Knežević, Helena Stošić, Ivona Jović, Milica Ubović, Sara Ivanović i Vladimir Mirić.

Beldocs je završen ukrajinskim filmom “Napolju” Olhe Zhurba, toplom pričom o usamljenom dečaku iz sirotišta u Kijevu, a u završnici je priredio i komemorativni događaj u pomen litvanskog reditelja Mantasa Kvedaravičiusa koji je brutalno ubijen u Mariupolju u aprilu, uz prikazivanje njegovog filma “Mariupolis” iz 2016.

Zatvaranjem festivalskog programa ukrajinskim filmom, kako je rekla direktorka Mara Prohaska Marković, Beldocs je želeo da izrazi podršku partnerima i filmskim autorima koji se bore za život i ne prestaju da snimaju u ovim strašnim vremenima imajući u svesti pouke dokumentarizma da se tokom vanrednog stanja sastav društvenog poretka može razotkriti na neočekivane načine”.

Ističući i da je Beldocs uvek bio orijentisan ka publici, Mara Prohaska Marković rekla je i da su srećni zbog povratka gledalaca u bioskope.

“Iznenadili su nas neki filmovi koje je publika prepoznala i nagradila punim salama”, dodala je.

Beldocs je ugostio i više od 170 gostiju iz inostranstva koji, prema njenim rečima, odlaze svojim kućama prezadovoljni, uz komentare da je divna atmosfera na festivalu, da sve ide glatko “kao švajcarski sat, ali sa balkanskim šarmom”.

Prikazano je 112 dokumentarnih filmova i XR sadržaja iz celog sveta, specijalni program Žena protiv sistema posvećen je osnaživanju žena, a održane su i retrospektive i masterklasovi velikana jugoslovenskog filma Karpa Godine i Želimira Žilnika.

Beldocs Industry završen je 14. maja dodelom nagrada za sekciju Beldocs in Progress, a tokom tri dana prikazano je 16 dokumentarnih filmskih projekata u različitim stadijumima razvitka i produkcije, kao i šest projekata srpskih produkcijskih kuća, koji su bili prikazani pred grupom internacionalnih  industrijskih članova - medija i emitera, predstavnika festivala, prodajnih i distributivnih preduzeća, kao i predstavnika filmskog tržišta generalno.

Projekte je ocenjivao međunarodni žiri koji su činili direktorka German Filmsa Simon Bauman, Rada Šešić sa Sarajevo Film Festivala i Đani Hasečić iz Al Jazeere.

Glavna nagrada u iznosu od 2.000, čiji je sponzor Al Jazeera Balkans, dodeljenja je projektu “We are pretty loud” Džoi David Jovanović (Joey David) iz Srbije. Žiri je naveo da taj projekat šarmantno i harizmatično predstavlja ozbiljne socijalno-političke teme, pohvalivši i snažne likove i njihovu pristupačnost, kao i dobro konstruisan narativ.

Dodeljeno je i nekoliko drugih nagrada, podržanih od partnera Beldocs IDFF. Nagrada za umrežavanje međunarodnog festivala u Solunu pripala je projektu Jelisavete Smit (Ukrajina). Nagrada Istočnog srebrnog karavana instituta dokumentarnog filma (Strategija festivala) pripala je projektu Flotacija Eluned Zoe Aiano i Aleksandre Tatić (Srbija). Nagrada Dokumentarnog udruženja Evropskog podsticanja dodeljena je projektu “Ne želim” Hanisa Bagashova (Severna Makedonija) i “Pitch the Doc, Kako pričati sa Lidijom?” Rusudana Gaprindashvilija (Džordžija, Nemačka).

(SEEcult.org)