Granice iza granica
Multimedijalna umetnica Ema Sabo predstavlja se od 22. oktobra u Galeriji Doma omladine Beograda izložbom “Granice iza granica / preživljavanje borderlajnera”, kojom se obraća prevashodno mladima u Srbiji - onima koji ne vide drugu perspektivu do napuštanja zemlje, koji se osećaju izopštenim iz savremenog društveno-političkog okvira, koji žele da progovore, nešto da promene, onima koji ostaju…
Ema Sabo se kroz intimni narativ bavi pojmom slobode, pri čemu ključnu tezu rada predstavljaju teško odredive granice nasuprot brojnim ograničenjima koja su, u društveno-političkim okolnostima kakve ih danas poznajemo, veoma jasno definisana.
Izložbu čini serija fotografija i video-rad “Room With a Point of View”.
Bavljenje granicama u okvirima datog društvenog sistema nedvosmisleno podrazumeva preispitivanje stepena slobode pojedinca koji u tom sistemu živi, radi i bori se za mogućnost delovanja. Već u samom nazivu postavke oseća se izvesna agonija korišćenjem dosta dramatičnog termina “preživljavanje” - ne govori se o prevazilaženju, čime bi se sugerisalo rešenje, tj. postojanje izlaza, već o nekoj vrsti pomirljivosti sa sistemom i datošću, za koje se sluti da su nužno loši, navela je autorka teksta u katalogu izložbe Vera Vojvodić.
Međutim, ako umetničku produkciju posmatramo kao re-akciju, jasno je da o pomirljivosti nema ni govora, a da su društvene okolnosti, u kojima umetnica, uprkos svemu, odlučuje da deluje, poslužile kao inspiracija i neka vrsta pokretačke sile. Osećanje nepomičnosti, bezizlaznosti i neperspektivnosti provocirali su pobunu mlade umetnice kroz umetničku praksu, u zemlji koja je devastirana ratovima, sankcijama, političkom i ideološkom travestijom, ekonomskom i krizom društvenog sistema, navela je Vera Vojvodić.
Postavka, sasvim suprotno, ni najmanje ne odiše dramom koja se nagoveštava u nazivu. Seriju radova čini gotovo monoton niz od 11 crno-belih fotografija, sa repeticijom nagog muškog tela u prvom planu, uvek u istoj, nepomičnoj pozi. Model je zapanjujuće statičan, samo je ambijent varijabilan. Njegov zadatak nije da provocira svojom golotinjom u otvorenom prostoru (na pažljivo biranim gradskim lokacijama), iako bi to bio potpuno legitiman cilj jednog umetničkog dela. Lišeno seksualnosti i ni na koji način vulgarno, ovo telo predstavlja politički subjekt.
Koliko se svaka od 11 fotografija može posmatrati zasebno, toliko zapravo zajedno čine jednu celinu. Statičnost modela, koji izgleda kao da je samo jednom uslikan, a potom uz pomoć fotošopa nalepljivan u ostale kompozicije, zapravo ispoljava sirovu, mehaničku, ritmičnu snagu repeticije. Iako nam se ne kazuje ništa lično o fotografisanom modelu, osim da je reč o mladoj osobi, u njegovu figuru učitava se životni i stvaralački grč same umetnice. Utoliko je ovde reč o subjektu, a ne golom muškarcu, istakla je Vera Vojvodić, podsećajući da je subjektivnost, prema Mišelu Fukou, paralelan proces subjektivacije - stvaranja novog identiteta kao i, što je još važnije, proces potčinjavanja - podređivanja identiteta disciplinskom režimu datog društva.
Borba za moderni ili savremeni subjektivitet sastoji se stoga u otporu potčinjavanju, za koji Fuko tvrdi da ima dve forme: onu koja nas individualizuje prema silama moći, i onu koja nam određuje identitet koji nas nadalje zauvek determiniše. U tom kontekstu, kako je navela Vera Vojvodić, borba za subjektivitet u umetničkim radovima Eme Sabo je pokušaj ostvarivanja prava na različitost i drugačijost.
“Svedoci smo porasta nasilja, šovinizma, ksenofobije, homofobije i uopšte narastajuće netolerancije prema svemu što predstavlja to drugačije. Takva društvena klima naime ograničava slobode pojedinca, pod uslovom da pojam slobode shvatimo u najširem mogućem smislu. Iz tog ćorsokaka iščilila je inspiracija, a potom i smelost Eme Sabo da se upusti u gotovo gerilski umetnički projekat, koji je pobedom na gradskom konkursu dobio priliku da se institucionalizuje realizacijom samostalne izložbe. Kao i sve u ovom tromom i disfunkcionalnom državnom i društvenom sistemu, i ova naizgled laka stvar naišla je na niz prepreka i odlaganja. Danas, pune dve godine kasnije, Sabo je uspela da se izbori za priliku da realizuje ono što joj pripada. Društvene okolnosti su gotovo nepromenjene od pre dve godine i vremena nastanka Borderlajnera. Ipak, lični i profesionalni razvojni put neminovno je nastavio da se odvija. Umetnički rad je za to vreme živeo neku svoju priču u izvesnoj umetničkoj hibernaciji, što je dovelo do toga da se originalna postavka dopuni video radom ‘Room With the Point of View’, koji je ujedno u funkciji prostorne instalacije”, navela je Vera Vojvodić.
Ema Sabo, rođena 1984. u Beogradu, diplomirala je 2012. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (katedra primenjena grafika, atelje fotografija). Radila je kao scenski fotograf u Jugoslovenskom dramskom pozorištu na više od 20 projekata. Mnogi njeni radovi objavljeni su u raznim publikacijama, magazinima i dnevnim novinama.
Izložba “Granice iza granica / preživljavanje borderlajnera” biće otvorena u Galeriji DOB-a do 3. novembra.
(SEEcult.org)
