Heroina nasleđa – Viktorija Aladžić

Godišnju nagradu Evropa Nostre Srbija “Heroji nasleđa” dobila je za 2023. godinu prof. dr Viktorija Aladžić, arhitektica iz Subotice, zbog upornog i predanog rada na očuvanju arhitektonskog nasleđa u Srbiji.

Viktorija Aladžić prepoznata je i u međunarodnim krugovima kada je u pitanju secesija u Subotici, o kojoj je mnogo pisala i objavljivala, posebno o njenoj zaštiti.

Od 2000. godine posvećeno je zagovarala obnovu Sinagoge u Subotici, pa je na njenu inicijativu i njenim angažmanom osnovana Fondacija SOS Sinagoga, u okviru koje su rađeni planovi obnove tog dragulja graditeljskog nasleđa. Takođe, pripremila je uspešnu aplikaciju za uključenje subotičke Sinagoge u program Europa Nostra “Sedam najugroženijih” 2014. godine; bila je uključena i u projekat Evropa Nostra Srbije “Nasleđe pod lupom” koji je bio posvećen istraživanju, edukaciji i restauraciji Subotičke sinagoge (2015-2016), a čiji rezultati su služili kao podrška uspešno privedenim radovima na restauraciji Sinagoge kroz Program prekogranične saradnje Srbija-Mađarska “DIAMOND – Dragulji na prekretnici vekova – putovanje u čudesni svet secesije”. za koju je EU izdvojila 100.000 evra.

Dr Viktorija Aladžić pokrenula je i pripremila i aplikaciju da grad Subotica postane član Réseau Art Nouveau mreže i postala predsednica Saveta za zaštitu i valorizaciju subotičkog kulturnog nasleđa koji upravlja članstvom u toj mreži. Kroz rad mreže Réseau Art Nouveau promovisala je nasleđe secesije u čitavoj Srbiji, istaknuto je u obrazloženju nagrade “Heroji nasleđa”, koja će biti uručena dr Viktoriji Aladžić na posebnoj svečanosti u decembru 2023.

Evropa Nostra Srbija i Delegacija EU u Srbiji ustanovili su 2022. godine nagradu za lični doprinos u oblasti nasleđa povodom manifestacije Dani evropske baštine.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre istakao je tim povodom da srpsko kulturno nasleđe doprinosi bogatstvu i kulturnoj raznolikosti zajedničkog evropskog nasleđa.
“Podrška EU očuvanju kulturnog nasleđa Srbije je značajna. Podržali smo očuvanje i rekonstrukciju brojnih objekata srpske kulturne baštine, kao što su Golubac, tvrđava Fetislam, tvrđava i Franjevački manastir u Baču, Sinagoga u Subotici, dok je toku rekonstrukcija nekoliko važnih lokaliteta, kao što su pimnice u Rajcu i Rogljevu, Centar za posetioce za lokalitet Feliks Romulijana, Mokranjčeva kuća u Negotinu, Kraljevska vinarija na Oplencu”, kazao je Žiofre.

Ambasador je posebno istakao ponos zbog nagrade “Heroji nasleđa”.

Predsednica Evropa Nostre Srbije prof. dr Irina Subotić, predsednica žirija, rekla je da osnivači nagrade “Heroji nasleđa” nastoje da dodelom tog priznanja ohrabre i učine vidljivim one koji se “svakodnevno i posvećeno bave nasleđem, koji inspirišu druge na delovanje i koji su podstakli pozitivne promene u razumevanju nasleđa, razvoju kulture sećanja i vrednosti koje ono danas ima za društvo”.

Članica žirija i Upravnog odbora Evropa Nostre Srbija doc. dr Višnja Kisić istakla je da je ljubav Viktorije Aladžić prema nasleđu Subotice rezultirala “višedecenijskom borbom za nasleđe na mnogim kolosecima, uključujući i one do tada netrasirane”.

“Viktorija je posvećena profesorka i mentorka, neumorna istraživačica graditeljskog nasleđa Subotice, jedinstven glas subotičkog nasleđa u medijima, na ulicama, čajankama i brojnim radionicama koje za svoje sugrađane i sugrađanke organizuje, ali i neumorna aktivistkinja koja je bila na delu svaki put kada je nasleđe Subotice bilo ugroženo”, kazala je Višnja Kisić, dodajući da je Viktorija Aladžić zaslužna za uključenje Subotice na Rutu evropskih gradova secesije.

Glumica Anita Mančić, takođe članica žirija, istakla je da često zaboravljamo koliko vremena, volje i ljubavi je potrebno da nešto sagradimo, a koliko je malo vremena potrebno da nešto srušimo ili dopustimo da se zaboravi. “Ja bih volela da ova nagrada pokrene svakog malog čoveka koji živi u nekoj sredini, sve nas ovde, da shvatimo da je ono što je ostalo iza nas i ove ulice po kojima mi hodamo, zgrade u koje ulazimo, a nismo svesni ko ih je sagradio, jezik koji govorimo, a ne znamo ništa o njemu, pesme koje čujemo, a ne znamo ništa o njima, da je veliki napor neko uložio da to stvori, a da je na nama da se borimo da to očuvamo”, kazala je Anita Mančić,  i dodala da se samo tako može očuvati identitet.

U žiriju su bili i generalna sekretarka Evropa Nostre Srbija Vesna Marjanović, predstavnica Delegacije EU u Srbiji Dubravka Savić, muzeološkinja i heritološkinja dr Katarina Živanović, šefica Galerije SANU, kao i Stanka Čoban, dobitnica nagrade “Heroji nasleđa” za 2022.

Viktorija Aladžić radi kao vanredna profesorka i šefica Katedre za urbanizam i arhitekturu na Građevinskom fakultetu u Subotici Univerziteta u Novom Sadu. Diplomirala je inženjerstvo i arhitekturu i magistrirala na zaštiti, revitalizaciji i istraživanju graditeljskog nasleđa na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, a doktorirala na Geografskom fakultetu u Beogradu.

Učestvovala je na brojnim radionicama, letnjim školama i međunarodnim konferencijama posvećenim zaštiti i revitalizaciji graditeljskog nasleđa i napisala brojne članke u naučnim časopisima i časopisima koji se odnose na zaštitu i valorizaciju arhitekture 19. i 20. veka. Bila je vođa grupe u istraživačkom projektu Civilno društvo i arhitektura u Subotici od 1867. do 1914. godine. Učestvovala je 1998. u međunarodnom istraživačkom projektu na temu Architects and Builders in Central Europe at around 1900, finansiranom od Global Foundation for Research and Scholarship iz Japana. Pored arhitekture, aktivizma i naučnog rada, bavi se i pisanjem proze, pesama i publicistikom, u kojima je Subotica kao grad često inspiracija. Do sada je objavila dve zbirke intelektualno strukturirane proze i tri knjige kratkih priča.

Subotička Sinagoga druga je najveća jevrejska bogomolja u Evropi i jedina sačuvana sinagoga građena u stilu secesije. Građena je od donacija članova Jevrejske zajednice 1902. godine, a završena je za svega godinu dana.

Dani evropske baštine, koji se održavaju širom Evrope od 9. do 17. septembra, obeleženi su ove godine temom “Živo nasleđe”, koja promoviše socijalnu koheziju, poštovanje različitosti, a može pomoći zajednicama da izgrade otporna, mirna i inkluzivna društva.

Dani evropske baštine deo su velike evropske manifestacije kojom se nasleđe predstavlja kao zajednička baština evropskih naroda. Manifestaciju je ustanovio Savet Evrope 1985. u Francuskoj, ali se od 1999. vodi kao zajednička inicijativa Evropske komisije i SE.

(SEEcult.org)