Američka istoričarka umetnosti Patricija Rejling (Patricia Railing), specijalizovana za rusku avangardu, izazvala je ovih dana francuskog kolegu Andreja Nakova na svojevrstan dvoboj povodom spora o originalnosti likovnog nasleđa ruske avangardne slikarke Aleksandre Ekster.
Rejlingova je na svom sajtu optužila Nakova da se bez ikakvog pokrića samoproglasio za specijalistu i vrhunskog autoriteta koji jedino može da proceni da li su neki radovi Aleksandre Ekster originali ili falsifikati.
Nakov je u martu 2009. godine proglasio veliki broj dotad neizlaganih slika Eksterove za falsifikate. Slike su predstavljene na izložbi u Château Musée u Turu, koja je sadržala 190 radova, a zatvorena je na osnovu sudske odluke koju je inicirao Nakov u svojstvu pravnog naslednika i eksperta za nasleđe Eksterove.
Apelacioni sud u Orleanu potom je ukinuo tu presudu, na zahtev šest vlasnika eskponata izloženih u Turu, među kojima je bio i Žan Šovlen, kustos te izložbe. Apelacioni sud utvrdio je da Nakov nije pravni naslednik Eksterove i da ne može da istupa u ulozi arbitra pri utvrđivanju eventualnih falsifikata njenih radova.
Nakov i Šoven su 70-ih zajedno organizovali izložbu radova Eksterove iz kolekcije Simona Lisima kome je umetnica zaveštala slike iz svog pariskog ateljea. Nakov je kasnije na sebe preuzeo pravo da posle Lisimove smrti raspolaže nasleđem Eksterove.
Iako je Apelacioni sud zaključio da Nakov nema moralno pravo na nasleđe Aleksandre Ekster, on je nastavio da piše aukcijskim kućama, galerijama i muzejima, zahtevajući povlačenje njenih radova iz javnosti.
Pritom je, prema navodima Rejlingove, priznao da je video te radove samo kao reprodukcije u katalozima i na internetu, a ne i lično na izložbi.
Rejlingova je stoga pozvala Nakova da reše spor sučeljavanjem na internetu tako što će se jednom mesečno na svojim sajtovima sporiti o likovnom opusu rusko-francuske avangardne slikarke.
Prvu rundu zakazala je za 1. decembar.
Prema njenim rečima, prvi tekst Nakova o Eksterovoj bio je za katalog 1972. godine povodom izložbe njenih radova u pariskoj Galeriji Jean Ćauvelin. Od tada se njegovo pisanje o Eksterovoj može svesti samo na određeni broj različitih deklaracija na njegovom sajtu.
S druge strane, Rejlingova je navela da detaljno proučava slikarstvo Eksterove protekle dve godine, te da je toj umetnici posvetila i tri poglavlja knjige koju će uskoro objaviti “Colour into Light - Towards Non-Objective Creation and Suprematism”.
“Trenutno, znači, može se reći da smo gospodin Nakov i ja na istim pozicijama - sudeći prema objavljenim radovima, nijedno od nas ne može da tvrdi da je specijalista za opsu Aleksandre Ekster”, navela je Rejlingova, pozivajući Nakova da “naoštri pero” i svakog prvog u mesecu napiše po jedan tekst o Eksterovoj.
Oboje će pisati na temu po sopstvenom izboru, a objavljivanje tih članaka trajaeće dok ne bude utvrđena istina ili proglašen pobednik. Ipak, 1. maja, posle seštomesečnog internet dvoboja, biće proanalizirana situacija i utvrđeno kako ići dalje.
Tekstovi moraju biti argumentovani i demonstrirati visok nivo profesionalizma koji podrazumeva pozivi istoričara umetnosti, odnosno moraju biti zasnovani na akademskim izvorima i poznavanju kreativne karijere Aleksandre Ekster. Takođe, moraju biti nepristrasni i fer, a svaki može imati između hiljadu i 4.000 reči.
Rejlingova je najavila i da će uskoro objaviti sajt posvećen Aleksandri Ekster, a njegovi čitaoci će ocenjivati njene i tekstove Nakova na skali od jedan do deset, na osnovu standarda istraživanja, argumentacije i načina prezentacije.
Cilj tog takmičenja dvoje istoričara umetnosti je, kako je istakla, nastavak istraživanja umetnosti Aleksandre Ekster.
“Ovo je akademska debata koja treba da proširi naše znanje o toj vrlo kreativnoj umetnici čiji radovi trpe već decenijama bilo zbog političkih režima, rata ili emigracije”, poručila je Rejlingova.
I drugi stručnjaci izrazili su sumnju u tvrdnju Nakova da 90 odsto eksponata na izložbi Eksterove čine falsifikati.
Nakov je objavio veliki broj teorijskih rasprava, monografija i kataloga posvećenih ruskoj avangardi, futuristima, dadaistima, apstraktnim i savremenim evropskim slikarima. Posle ogleda o Maljeviču, posvetio se istraživanjima likovnog opusa tog ruskog slikarskog genija i 2002 . objavio monografiju o njemu koja se sastoji iz četiri dela, od kojih je “Kazimir Maljevič, apsolutni slikar” posebno štampan u Parizu 2007. i preveden na engleski. U novembru 2007. godine Nakov je dobio prestižnu nagradu Akademije lepih umentosti, a tekstovi su mu prevođeni na više jezika.
Sajt Rejlingove je www.patriciarailingwrites.net, a Nakova
www.andrei-nakov.org
B. Rakočević / SEEcult.org