Ištvanu Borbašu nagrada Underground Spirit
Švedski snimatelj i direktor fotografije Ištvan Borbaš, dobitnik nagrade “Underground Spirit” 29. Festivala evropskog filma Palić, poznat je po dugogodišnjoj saradnji sa Rojem Andersonom, sa kojim ne isključuje nove projekte – bar u polju kratkometražnog filma.
“Video sam ga pre tri nedelje, dobro je, ima nove i interesantne ideje. Čini mi se da smo obojica završili sa dugometražnim igranim filmovima. Malo smo već stari. Ali kratkometražne filmove i neke druge projekte ćemo i dalje raditi zajedno”, rekao je Borbaš 22. jula novinarima na 29. FEF Palić, na kojem mu je prethodne večeri uručena nagrada “Underground spirit” za izuzetan doprinos na polju nezavisnog filma.
Uručujući Borbašu to priznanje, programski direktor FEF Palić Miroslav Mogorović istakao je da je on “jedan od onih umetnika koji su stvarno obeležili film i kinematografiju. Za njega u pravom smislu važi ona narodna poslovica da slika govori više od hiljadu reči”.
Ištvan Borbaš se prisutnima obratio rečima: “Rezultat mojih trideset godina rada sa Rojem Andersonom je to što stojim ovde pred vama”.
“Veoma sam srećan što primam ovu nagradu i napomenuo bih da je ovo najhumaniji festival na kome sam učestvovao”, rekao je Borbaš, koji je rođen 1954. u Budimpešti, a tokom karijere snimio je nekoliko kratkih i pet dugometražnih filmova, kao i više od 50 reklama. Osim sa Andersonom, radio je i sa rediteljima i umetnicima kao što su Simon Staho, Miriam Bakstrom, Stig-Ake Nilson, Fabio Gali, Jonas Dalberg, Ilmar Taska, Andraš Šuranj.
Saradnju sa Andersonom otpočeo je 1984. godine i tokom protekle tri decenije - koliko je proveo u Studiju 24, napravili su bezbroj reklama i filmova različite dužine, od 15 sekundi do 2 sata. Većina ovih projekata bila je zapažena u Švedskoj, ali i na međunarodnom nivou. Njegov poslednji film sa Rojom Andersonom, “Golub sedi na grani razmišljajući o postojanju”, nagrađen je Zlatnim lavom u Veneciji 2014.
Borbaš je rekao da se raduje palićkoj nagradi, posebno zbog imena – andergraund spirit.
“Bio sam iznenađen da još postoje ljudi koji prate naš rad, moj rad sa Andersonom”, dodao je Borbaš i detaljnije opisao saradnju sa Andersonom, inače dobitnikom nagrade FEF Palić “Aleksandar Lifka” 2005. godine.
“Počeli smo u ovom stilu od 1984. godine. Razmišljali smo kako možemo apstrahovati scenu, da bude prisutna blaga svetlost, da izbegnemo sečenje scena u montaži na taj način što će kamera biti statična... Posebno smo se bavili figurativnim slikarstvom, posmatrali smo likovne umetnike koji često za sliku biraju neki naizgled nevažan motiv, ali ga predstave tako da ceo prizor dobije univerzalna značenja”, rekao je Borbaš, koji je u tom smislu citirao Tolstoja: “U mom malom selu se nalazi ceo univerzum”.
“Taj stil smo nazvali trivijalizam. Scene su trivijalne, veoma jednostavne, a kroz njih smo pokušali da prikažemo čitav onaj svet u kojem danas živimo”, dodao je. “Golub sedi na grani…” rađen je digitalno, dok su prethodna dva filma snimljena u analognoj tehnologiji.
“Veoma sam voleo analognu tehnologiju, ona zahteva specifičnu koncentraciju, specifičan način rada. Digitalna pak pruža više mogućnosti i varijanti za jednog umetnika”, rekao je Borbaš, napominjući da ni Anderson ni on nisu imali romantičan pristup prema analognoj tehnologiji. “Čim je digitalna postala toliko dobra da je slika zaista bila kvalitetna, prešli smo na digitalni način rada, koji i postaje vodeći”, dodao je.
Povodom brojnih masterklasova koje je držao za mlade umetnike poslednjih godina, Borbaš je rekao da im daje neuobičajen savet, a nažalost ne uspeva uvek da ga prihvate.
“Taj savet je da filmski umetnik mora da čita književna dela. U novijem filmu često možemo da primetimo uticaj ili preuzimanje slika iz drugih filmova. To je znak da mladi autori ponekad ne pokušavaju da potraže svoj, samostalni put nego iz postojeće istorije filmske umetnosti preuzimaju nešto. Dakle, mladi umetnici za inspiraciju uzimaju druge filmove i prenose njihove scene. Kada bi reditelji više čitali, tada bi oni u svojoj glavi kreirali slike toga što čitaju i u svojim filmovima bi kreirali prizore koji su jedinstveni”, naveo je Borbaš .
Borbaš je konstatovao i da je u stvaranje filma uključena velika grupa ljudi, a “onda se on nakon samo dve nedelje izgubi iz bioskopa”.
Festivali stoga, kako je dodao, predstavljaju pomoć umetnicama za bolju vidljivost, ali i autori sami moraju da se bore na ovom polju.
*Foto: Damir Vujković
(SEEcult.org)
