• Search form

04.06.2018 | 19:17

Izazovi kulture u procesu globalizacije

Izazovi kulture u procesu globalizacije

Kultura u doba globalizacije i liberalnog kapitalizma, kao i mogućnosti očuvanja nacionalnih kulturnih specifičnosti, teme su međunarodnog skupa “Beogradski kontrapunkt” koji je počeo 4. juna u Jugoslovenskoj kinoteci, u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja Srbije koje tim dvodnevnim skupom želi da Beograd postane jedan od centara globalnog promišljanja o izazovima u oblasti kulture i umetnosti u savremenom svetu - kako je rekao ministar Vladan Vukosavljević.

Vukosavljević je s filmskim rediteljem Emirom Kusturicom i bio uvodničar i moderator okruglog stola “Šta sa globalizacijom u kulturi?”, na kojem su učestvovali i kineska autorka Džang Kangkang, istoričar umetnosti Gunar Kvaran iz Norveške, umetnički direktor 57. Oktobarskog salona u Beogradu, te pisci Vladimir Pištalo iz Srbije, Jurij Poljakov iz Rusije, Fransisko Lopez Sača iz Kube i Dejvid Homel iz Kanade.

Vukosavljević je izrazio uverenje da će zaključci tog skupa poslužiti kao osnova za dalja promišljanja o pravcima kulturnog razvoja, odnosno načina na koji je moguće sačuvati kulturne osobenosti naroda i društava, povezivati se, razmenjivati i primati uticaje, te ustanoviti šta je dobro, a šta loše u procesu globalizacije.

“Globalno posmatrano, kultura mora da bude sačuvana u mozaičkom smislu od očuvanih nacionalnih kultura sa svim osobenostima, različitostima i specifičnostima. Tek tako očuvane kulture mogu da se uvezuju u kulturni mozaik i međusobno prožimaju. Ono što je opasnost je da u vrlo opštem procesu globalizacije, pa i u oblasti kulture, dođe do topljenja ivica kulturnih formata i da svet krene u pravcu stvaranja hibridne, amorfne kulture koja na prvi pogled jeste zajednička i opšta, ali veoma banalizovana. Očuvanje kulturnih obrazaca zato jeste uslov za kulturno umrežavanje i prožimanje koje je takođe neophodno”, rekao je Vukosavljević medijima uoči okruglog stola.

Beogradski kontrapunkt”, zato je prilika, prema njegovim rečima, da se složeni procesi u oblasti kulture sagledaju iz ugla intelektualaca iz različitih kulturnih zona.

Kusturica i Vukosavljević

Kusturica je ponovio na okruglom stolu svoje poglede o pogubnom uticaju liberalnog kapitalizma na kulturu, posebno u svetlu dominacije interesa internacionalnih korporacija zbog kojih, prema njegovom mišljenju, propadaju i sve države danas u svetu.

Iako u procesu globalizacije vidi i pozitivan efekat u smislu udruživanja sveta, što je i sam iskusio prikazujući filmove i nastupajući sa svojom grupom No Smoking Orchestra, Kusturica se detaljnije osvrnuo na negativne strane globalizacije čije izvore vidi u vojno-strateškim ciljevima i interesima krupnog kapitala.

“Prvo dođe Madona, pa NATO. Mi smo trpeli bombe zbog demokratije i kada je uništeno 240 bogomolja, taj svet nije reagovao u zaštitu te kulture. Globalizacija ima potrebu za novim profitom i nema humani aspekt, samo tehnološki”, ocenio je Kusturica.

Kusturica je naveo i da je, prema njujorškom listu “Njujorker”, kultura još pre 20 godina “prestala da bude ono što mislimo da je kultura”. “Oni misle da je to naučna kultura, a da kultura kao neko katarzično s jedne strane ili apolonovsko delovanje na mase i ljude - ne treba da postoji. Ona treba da se konzumira, a naučna kultura je ono što već ljudi obavljaju, a to je komunikacija preko interneta i taj pristup svim mogućim jutjubovima, artefaktima… To je upravo ono što je u suprotnosti sa jednom ostvarenom socijalističkom idejom gospodina (bivšeg urugvajskog predsednika Hosea) Muhike, koji kaže da je kultura ne samo ono što smo mislili, nego rutina dnevnog obraćanja i saobraćanja sa ljudima”, rekao je Kusturica.

Kao primer svojevrsne kompaktne multikulturne sredine, Kusturica je naveo Jugoslaviju, napominjući da je to bila zasluga poretka, a ne nekoga ko je mislio na budućnost. “U ovoj sredini se još o (Josipu Brozu) Titu ne sme progovoriti kako valja, ali ljudi žude za onim što stvara poredak, a on je to imao”, rekao je Kusturica.

Prema njegovom mišljenju, kultura se danas seli u tržne centre, u kojima se uskoro mogu očekivati i sakralni objekti, pa i čitave gradske uprave.

“Pošto će bioskope preuzeti Netfliks, možemo komotno da tvrdimo da će se u nekadašnjim bioskopskim salama održavati neredovna zasedanja skupštine”, rekao je Kusturica, koji smatra da je globalizacija počela otkrićem televizije i potom raspadom SSSR-a.

Kritikovao je i holivudsku produkciju idealizovanog sveta iz 50-ih i 60-ih godina, ali i današnju filmsku industriju, koja je postala bezdušna, jer se autori ne bave čovekom, već profitom. Kao posledicu Holivuda i pop kulture u liku Elvisa Prislija, Kusturica vidi rijaliti šou programe današnjice, koji banalizuju čitave narode i predstavljaju poslednji udarac u cilju gubitka ljudskog samopoštovanja.

Smatrajući i da je demokratski totalitarizam zamenio totalitarizam sovjetskog tipa, Kusturica je ocenio da se tržište danas širi bombardovanjem.

I kanadski pisac Dejvid Homel ocenio je da su raspad SSSR-a i pad Berlinskog zida bili uvod u i globalizaciju i divljanje kapitalizma.

Iako je naveo da ne može da kaže da mu je žao SSSR-a, Homel je dodao da je kapitalizam podivljao kada više nije imao konkurentan sistem. Homel će 6. juna, inače, imati susret sa citaocima u knjižari Bookastore, povodom srpskog izdanja romana "Putujući cirkus", koje je objavio Arhipelag, a napisao ga je sa kanadskom ilustratorkom Meri Luiz Gej.

Kineska književnica Džang Kangkang ocenila je da globalizacija utiče na život ljudi širom sveta, te da, iako ima i dobre stvari, nosi sa sobom i brojne opasnosti. Kao jednu od posledica globalizacije, navela je bilbord sa natpisom u Pekingu: “Kompjuteri svih zemalja ujedinite se i neka internet bude ljudski rod”.

Prema rečima Džang Kangkang, koja je bila u Srbiji i Jugoslaviji pre tri decenije, već tada je shvatila da je jedna od osnovnih karakteristika Srba da obožavaju svoju tradiciju i slobodu, zbog čega ih danas, kao i njene sunarodnike u Kini, muči pitanje da li će prihvatanjem novog izgubiti sopstveni identitet.

Srpski pisac Vladimir Pištalo rekao je da je u tom pogledu “donekle optimista”, jer kulturni identitet “nije kliker da ga izgubite”.

“Trend u kojem živimo je kao neko klatno koje se kreće između globalizma i tribalizma, ali toliko brzo da je to neka vrsta stalnog dijaloga. Najvažniji je zato za sve nas odnos prema kulturi”, rekao je Pištalo, dodajući da je izraz kulture naroda poezija koja “pokazuje kako se nešto najlepše i najdublje može izraziti malim brojem reči”. Odnos prema poeziji tako, prema njegovim rečima, pokazuje i brigu ili nebrigu prema celoj kulturi. Pažljivo postupanje prema svojoj poeziji i kulturi, kako je dodao Pištalo, način je da se ona održi u neprestanom dijalogu između globalizma i tribalizma.

Program prvog dana “Beogradskog kontrapunkta” obuhvatao je i tribinu “Kultura na putu svile” u Jugoslovenskoj kinoteci, posvećenu kulturnim vezama Srbije i Kine i značaju Kine za svetsku kulturnu baštinu.

Predstavnicima kineske delegacije organizovan je i susret sa predstavnicima reprezentativnih udruženja u kulturi.

Za 5. jun najavljen je nastavak okruglog stola “Šta sa globalizacijom u kulturi?”, te potpisivanje zajedničke izjave učesnika i njihovo prestavljanje medijima.

*Foto: Ministarstvo kulture

(SEEcult.org)

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    30.06.2018 | 10:00

    Umetnostna galerija Maribor, Strossmayerjeva 6, Maribor

    INGE MORATH (1923): RETROSPEKTIVA - razstava (29.6.-21.10.2018.)

    kustosa: Brigitte Blüml-Kaindl in Kurt Kaindl

    http://www.ugm.si

    11.07.2018 | 10:00

    Muzej sodobne umetnosti Metelkova, +MSUM, Ljubljana

    NEBEŠKA BITJA. Ne človek ne žival - mednarodna razstava (10.7.-4.11.2018.)

    umetniki: Jure Detela, Igor Grubić, Janez Janša, Alexi Kukuljevic, Oleg Kulik, Siniša Labrović, Tanja Lažetić, Vladimir Leben in Ercigoj Art, Marko Pogačnik, Franc Purg, Tamara Al-Samerraei, Maja Smrekar, Sven Stilinović, Jože Tisnikar, Zoran Todorović, Jalal Toufic, Anton Vidokle

    kustosinji razstave: Zdenka Badovinac, Bojana Piškur

    http://www.mg-lj.si/si/razstave/2369/razstava-nebeska-bitja-ne-clovek-ne-zival

    12.07.2018 | 09:00

    Tehnički muzej Nikola Tesla, Savska cesta 18, Zagreb

    TESLIN SVETSKI SISTEM - izložba posvećena dostignućima Nikole Tesle na polju bežičnog prenosa energije(11.7.-30.10.2018.)

    autorica: Zorica Civrić, muzejska savetnica Muzeja nauke i tehnike - Beograd

    organizacija: Muzej nauke i tehnike u Beogradu i Tehnički muzej Nikola Tesla iz Zagreba

    http://tehnicki-muzej.hr

    https://www.facebook.com/Tehnički-muzej-Nikola-Tesla-335802459827986

    http://www.muzejnt.rs

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    22.07.2018 | 11:00

    2. BIJENALE INDUSTRIJSKE UMJETNOSTI / 2ND INDUSTRIAL ART BIENNIAL: NA LEĐIMA PALIH DIVOVA / ON THE SHOULDERS OF FALLEN GIANTS (IAB 2018) (20.7.-28.10.2018.) Labin, Pula, Raša, Rijeka, Vodnjan

    umjetnici/ce: Zanny Begg & Elise McLeod, Nina Bunjevac, CANAN, Phil Collins, Siniša Ilić, Matija Ferlin & Mauricio Ferlin, Fokus grupa, Ulrik Heltoft, Vlatka Horvat, Božena Končić Badurina, Luiza Margan, Maryanto, Naeem Mohaiemen, Oscar Murillo, Nikolay Oleynikov, Daniela Ortiz, Dan Perjovschi, Laure Prouvost, Kahlon Rajkamal, Miljohn Ruperto, Selma Selman, шkart, Marko Tadić & Miro Manojlović, Želimir Žilnik

    kustosice: Što, kako i za koga / WHW

    organizacija: Labin Art Express XXI

    suorganizacija: MMSU Rijeka, Arheološki muzej Istre

    http://www.industrialartbiennale.eu

    10.08.2018 | 10:00

    MGLC, Ljubljana

    RIKO DEBENJAK (1908-1987) - pregledna/retrospektivna razstava (9.8.-11.11.2018.)

    kustosinja razstave: Breda Škrjanec

    http://www.mglc-lj.si

    03.09.2018 | 10:00

    Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Trg galerija 2, Novi Sad

    Dani evropske baštine 2018.

    MAISON BARILLI: BELGRADE/NEW YORK - izložba posvećena Mileni Pavlović Barili (2.9.-28.10.2018.)

    autori: Stefan Žarić i Violeta Tomić

    http://www.pavle-beljanski.museum

    11.09.2018 | 10:00

    Francuski institut u Novom Sadu, Nikole Pašića 33, Novi Sad

    ZORAN SVILAR: LOŠI MOMCI - izložba ilustracija za Le Monde diplomatique, izdanje na sprskom jeziku (10.9.-31.10.2018.)

    http://www.institutfrancais.rs

Video
07.10.2018 | 23:24

VOĐENJE: Dušan Gerzić Gera - Od grada do grada

Vođenje kroz retrospektivnu izložbu Dušana Gerzića Gere "Od grada do grada", održanu u Gradskoj galeriji Kulturnog centra Grad od 3. do 9.