Izlaženje iz zone komfora
Predstava “Ujka Vanja” Antona Pavloviča Čehova, u produkciji Hartefakt fonda, koja se na nov način bavi pitanjima lenjosti i konformizma kao glavnim preprekama svake promene, premijerno će biti izvedena 15. novembra u Narodnom pozorištu “Sterija” u Vršcu, u režiji Andreja Nosova, a tim komadom biće otvoren 26. Festival klasike “Vršačka pozorišna jesen”.
Predstava “Ujka Vanja” rađena je u koprodukciji Hartefakta sa vršačkim teatrom, a u takmičarskoj je selekciji 26. “Vršačke pozorišne jeseni”.
Čehovljeve drame imaju drugu umetničku nameru i estetski kvalitet: u njima se lirskim elementima prikazuju posebna atmosfera, raspoloženje i život koji se čini mirnim, ali zapravo je pun lomova i iskušenja. Junaci su najčešće propali vlastelini i pripadnici ruskog građanskog sloja s kraja XIX veka. S tim u vezi, auorski tim predstave “Ujka Vanja”, kako je saopštio Hartefakt, radio je na osavremenjivanju teksta, postavljanjem Čehovljevih junaka na scenu sa svim njihovim detaljima, slojevitostima, problemima, ponekad i neobjašnjivim skokovima u raspoloženju.
Rešenje autorskog tima te predstave, čija je dramaturškinja Mina Ćirić, bilo je izaći iz uobičajene forme mizanscenskih proba, pomeriti se sa scene, vratiti Čehovljeve ljude u prirodnu sredinu. Isprobati ih. Živeti ih…
Zato je važan deo procesa rada na toj predstavi, kako je navedeno, bio period od nekoliko dana koje su glumci proveli na seoskom imanju. Ta odluka reditelja rodila se iz potrebe da se dela u skladu sa osnovnom temom kojom se predstava bavi: izlaženje iz zone komfora. Jedini pravi način da se govori o zoni komfora je da se o njoj ne govori. Kao što kaže Teljegin, “Mi već mnogo godina govorimo, i govorimo i čitamo brošure. Možda je vreme da prestanemo”, naveo je Hartefakt.
Čehovljevi ljudi su u toku tog procesa dobili tretman kojem se u drami svesno ili nesvesno nadaju - dobili su priliku da pronađu uzrok i potencijalno rešenje za svačiji strah od promene (jer nije dovoljno pristupiti ovom problemu uopšteno, svako ima svoj uzrok za strah koji samo podvodimo pod isto ime), za svačiju lenjost, neostvarenost, za odustajanje.
U tom savremenom čitanju “Ujka Vanje” podcrtana je Čehovljeva atmosfera vrućine i zapare – savrešeno dobar izgovor za ne-delanje.
Poseta vlasnika imanja, Serebrjakova, izaziva lenjost - svi prestaju da obavljaju uobičajene poslove da bi mu ugađali, a prisustvo njegove žene, Jelene Andrejevne, i njena želja za promenom, teraju ih na preispitivanje i podsećanje propuštenih šansi za boljim, ispunjenijim životom.
Sve se odvija u toku jednog dana, tako da je napetost zbog iščekivanja objašnjenja Serebrjakove posete još veća nego u drami. Likovi se različito nose s profesorevom posetom koja je izazvala vanredno stanje na imanju, ali uglavnom jedva čekaju da jednostavno ponovo mogu “da ručaju kad i sav normalan svet”. Samo da se sve vrati na staro…
Autorski tim predstave “Ujka Vanja” traži stoga protiv-otrov za sredinu u kojoj si, prema rečima lekara Astrova, “čudak” ako želiš nešto da promeniš na bolje.
Kostim i scenografiju osmislila je Selena Orb, muziku potpisuje Draško Adžić.
U predstavi igraju: Nemanja Oliverić (Ujka Vanja), Branko Cvejić (Serebrjakov), Katarina Marković (Jelena Andrejevna), Mina Obradović (Sonja), Stefan Bundalo (Astrov), Monika Boldovina Bugle (Marina), Dojna Andrejević Petrović (Marija Vasiljevna) i Jovan Jelisavčić (Teljegin).
Predstava “Ujka Vanja” realizovana je u okviru NEW platoforme.
(SEEcult.org)
