Jadnici iz 30-ih na 23. Nitratu
Gotovo petočasovna i jedna od najboljih ekranizacija čuvenog romana “Jadnici” Viktora Igoa - francuski film iz 1934. godine u režiji Rejmona Bernara, jedan je od bisera programa 23. Festivala nitratnog filma u Jugoslovenskoj kinoteci, a na programu je 9. juna i biće prikazan iz tri dela.
Bernarove "Jadnike", koji traju čak 285 minuta, krase veličanstvene uloge Harija Bora kao Žana Valžana i Šarla Vanela kao inspektora Žavera.
Film se prikazuje iz tri dela: "Oluja ispod lobanje", "Tenardijeovi" i "Sloboda, slatka sloboda…", kao što je bilo i u francuskim bioskopima. Posle mnogo decenija zaborava, taj film, čiji su pojedini delovi izgubljeni, ponovo je izašao na svetlost dana zahvaljujući trudu kompanije "Pate" i "Kriterion kolekciji".
Roman "Jadnici", sveobuhvatna freska francuskog društva prve polovine XIX veka, doživeo je na desetine filmskih adaptacija, a glavnu ulogu Žana Valžana, dugogodišnjeg osuđenika nadljudske snage, koji je prosvetljen i po izlasku iz zatvora postao filantrop, igrali su mnogi veliki glumci - Gabriel Gabrio, Fredrik Merč, Đino Červi, Majkl Reni, Žan Gaben, Ričard Džordan, Lino Ventura, Žan Pol Belmondo, Liam Nison, Hju Džekmen...
Umetnički direktor i selektor 23. Festivala nitratnog filma Aleksandar Saša Erdeljanović smatra da se niko od njih ne može porediti sa Harijem Borom, koji je prometejski vaskrsao Valžana u Bernarovoj verziji "Jadnika". Bernarov film, kako je istakao u festivalskom katalogu, potpuno je približene duhu Igoove knjige i zapamćen po fenomenalnoj rediteljskoj evokaciji razdoblja (prve polovine 19. veka), maestralnoj scenografiji i kostimima, impresivnoj muzici Artura Onegera i fotografiji Žila Krigera, kao i podjednako značajnoj ulozi Valžanovog suparnika, inspektora Žavera, koga je na platnu oživeo legendarni Šarl Vanel.
Hari Bor u Jadnicima, 1934.
"Da bi se oživela tako grandiozna freska, takođe joj je bio potreban umetnički misaoni talenat, virtuoz sa zapanjujućom tehnikom, pa čak i više od svega, bilo je potrebno srce, osećajnost i smisao da se probude ove stranice prožete čovečnošću, sveopštom dobrotom, žrtvom. Rejmon Bernar izlazi iz ovog titanskog dela kao pobednik. Još jednom uspeva da zabeleži veliki, trijumfalni uspeh“, naveo je Max Mate u Cine Magazinu 1933-34.
Festival nitratnog filma prikazuje u 23. izdanju ukupno 36 žanrovski raznolika filma iz 26 arhiva iz celog sveta, među kojima su i ostvarenja sa početka istorije kinematografije, značajni naslovi epohe nemog filma, kao i klasici zvučnog perioda iz 60-ih i 70-ih godina.
Publika 23. Nitrata ima priliku da vidi do 15. juna filmove iz Evrope, Amerike i Azije, snimljene na zapaljivim trakama.
Otvaranjem 23. Nitrata tradicionalno je obeležen 6. juna i Dan Jugoslovenske kinoteke, te godišnjica prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu (6. juna 1896). Tom prilikom svečano su uručena i najviša priznanja Jugoslovenske kinoteke - Zlatni pečat za 2021. godinu reditelju Slobodanu Šijanu, direktoru fotografije Miloradu Jakšiću Fanđu i nekadašnjem dugogodišnjem direktoru Kinoteke Radoslavu Raletu Zelenoviću.
Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program 23. Festivala nitratnog filma nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
