Joana Prvulesku: Evropska nagrada šansa za male jezike

Rumunska književnica Joana Prvulesku, dobitnica Evropske nagrade za književnost 2012. godine za roman “Život počinje u petak” (Viaţa începe vineri), kaže da je to priznanje doživljeno među njenim čitaocima u Rumuniji kao pobeda nacionalne reprezentacije u fudbalu. U intervjuu za SEEcult.org na 60. Sajmu knjiga u Beogradu, na kojem je predstavljen njen nagrađeni roman u izdanju Heliksa i prevodu Đure Miočinovića, Joana Prvulesku govori i o situaciji u izdavaštvu u Rumuniji, šansama za mlade autore, vremenu i Bukureštu kao inspiraciji, kao i o politici koju smatra legitimnom temom ako se o njoj ne piše iz političkih razloga.

Joana Prvulesku kaže da su mnogi njeni čitaoci u Rumuniji bili srećni zbog Evropske književne nagrade, koja joj je važna i zbog prevoda na druge jezike, a prvi je bio na švedski.

“Moji čitaoci u Rumuniji bili su veoma entuzijastični zbog Evropske književne nagrade. Shvatila sam da se ljudima stvarno sviđaju moje knjige. Znala sam da imam publiku i verne čitaoce, ali posle ove nagrade izgledalo je kao da je Rumunija pobedila u fudbalu! Bila je to radost za moje čitaoce, nisam mogla da im dam bolji poklon”, rekla je Joana Prvulesku, čiji je roman “Život počinje u petak“ (prvo izdanje 2009) mešavina krimi priče, romanse i fantazije.

Radnja se dešava u Bukureštu tokom 13 dana 1897. godine i vrti se oko jednog neznanca koga građani nalaze bez svesti u polju prekrivenog snegom. Ispostavlja se da je tajanstveni stranac posetilac iz budućnosti koji, kako se odvija roman, ulazi u domove raznih ljudi i otvara čitaocu vrata Bukurešta kakav je bio pre sto godina. Filmski detaljno, autorka slika ulice, odeću, enterijere... pa je rumunska prestonica zapravo glavni lik njene knjige.

Budući da i sama ima iskustva u izdavaštvu kao urednica, Joana Prvulesku smatra da književna dela na manjim jezicima imaju manje šanse za prevode, iako nisu ništa lošiji od onih koji su pisani na  engleskom, nemačkom ili nekom drugom velikom jeziku, a doživeli su izdanja i na niz drugih jezika.

“Naši mali jezici, srpski, rumunski… nisu toliko srećni”, dodala je Joana Prvulesku, koja piše i poeziju, a bavi se i kritikom i esejistikom.

Situacija u oblasti izdavaštva u Rumuniji je teška i slična kao u Srbiji, ali dva bukureštanska međunarodna sajma knjiga, slično kao i beogradski, privlače veliki broj posetilaca svih generacija.

Prema njenim rečima, cene knjiga u Rumuniji nisu visoke ako se ima u vidu da su to dela koja je moguće ostaviti i deci, praunucima, mogu trajati i 200 i više godina.

“Kad uporedite cenu knjige sa cenom cipela ili haljine, na primer, koje traju godinu-dve, vidite da knjige nisu skupe. Zavisi od perspektive”, dodala je Joana Prvulesku, koja je autorka i romana „Budućnost počinje u ponedeljak“.

Joana Prvulesku rekla je da mladi autori imaju više šansi danas nego kada je ona bila mlada. "Imaju mogućnost da objavljuju ako su dobri", dodala je.

Budući da predaje književnost na fakultetu, Joana Prvulesku kaže da, kada prepozna talentovane mlade autore među strudentima, pokušava da im pomogne i preporučuje ih izdavačkim kućama. “Ne mislim da je sada teže nego ranije. Imamo dosta mladih autora… Naravno, nije baš ni lako, kao i u drugim oblastima”, dodala je Joana Prvulesku, navodeći da,  kada je bila mlada autorka, nije imala šanse da objavljuje iz političkih razloga.

Njena nagrađena knjiga “Život počinje u petak” nema veze sa politikom, a danas, kako je ocenila, izgleda kao da sve ima veze sa tim.

Navodeći kao primer Frankfurtski sajam knjiga, ona je rekla da i ovogodišnja dodela Nobelove nagrade za književnost Svetlani Aleksijevič takođe ima veze sa politikom.

Prema njenim rečima, politika može da bude vrlo dobra tema ako autor nije militantan, i ako ne piše iz političkih razloga, već ljudskih.

“U suprotnom, ljudi mogu misliti da su izmanipulisani. Čak i kada su autori nagrađeni, to ipak nije dobro”, dodala je Joana Prvulesku, koja je pre svega zainteresovana za vreme, koje je i jedan od njenih omiljenih karaktera, uz Bukurešt, njegovu istoriju i priče.

Posebno je interesuje tema putovanja kroz vreme.

“Vremenske mašine nisu moguće, ali mogu postojati u književnosti… Izmaštam toliko duboko da sam u 1897. godini da imam utisak kao da sam zaista bila tamo, srela ljude. Postajem njihova savremenica, primećujem da su mnogo ljubazniji, za razliku od danas, kada imam ponekad utisak da je normalno biti neljubazan”, dodala je ona.

Kuća Heliks objavila je nagrađeni roman Joane Prvulesku u okviru projekta „Identiteti: istrajnost potrage za ljudskim vrednostima u evropskoj književnosti“ – kolekcije od osam romana i jedne zbirke priča koji su sa pet evropskih jezika (engleski, francuski, rumunski, poljski i italijanski) prevedeni na srpski.

Autentična u narativnim domenima i žanrovima, odabrana dela komuniciraju sa temom projekta na različite načine, a zajedničko im je što predstavljaju književnu analizu suprotnosti: između bogatih i siromašnih, eksploatatora i eksploatisanih, moćnih i potlačenih, sputanih i onih koji sputavaju, između budućih i prošlih vremena. Našavši se u procepu između tih suprotnosti, pod uticajem rata i ljubavi – univerzalnih katalizatora unutrašnjih previranja i preispitivanja sopstvenog identiteta – junaci i junakinje ovih knjiga pokušavaju da redefinišu sebe, a da pritom očuvaju svoju individualnost.

Uz nagrađenu knjigu Joane Prvulesku, projekat „Identiteti“ obuhvata još jednu knjigu dobitnice Evropske nagrade za književnost – roman „Ljubav sama“ (L’amour seul) francuske autorke Lorans Plazne, koja je takođe nagrađena 2012.

Heliksov projekat „Identiteti“ obuhvata i „Galicijske priče“ (Opowieści galicyjskie) Andžeja Stasjuka, u prevodu Biserke Rajčić sa poljskog, „Posle razvoda„ (Dopo il divorzio) italijanske nobelovke Gracije Delede, u prevodu Aleksandra Stefanovića, „Oficirska soba“ (La chambre des officiers) Marka Digena, u prevodu Jelene Stakić sa francuskog, „Sever i jug“ (North and South) Elizabet Gaskel, u prevodu Aleksandre Dragosavljević sa engleskog, „PopCo“ Skarlet Tomas, u prevodu Ane Imširović sa engleskog, „Kapuljača“ (Hood) Eme Donohju, u prevodu Ane Ješić sa engleskog i viktorijanski klasik “Danijel Deronda” Džordža Eliota, u prevodu Dušana Maljkovića i Ane Ješić.

Većina tih autora je već poznata čitaocima na srpskom jeziku, zahvaljujući prevodima drugih njihovih dela (Deleda, Donohju, Dž. Eliot, Gaskel, Stasjuk, Digen, Tomas), a dve dobitnice Evropske književne nagrade - Lorans Plazne i Joana Prvulesku, prvi put se predstavljaju čitaocima u Srbiji.

T. Vučenović / SEEcult.org