Jugoslovenska kinoteka i Fest u čast Makavejeva
Jugoslovenska kinoteka nazvaće svoju svečanu salu imenom reditelja i scenariste Dušana Makavejeva, a na izuzetan i beskompromisan opus tog filmskog autora, jednog od najistaknutijih predstavnika crnog talasa, podsetiće velikom retrospektivom. I Međunarodni filmski festival Fest odaće počast Makavejevu – kako se ispostavilo posthumno, budući da je nameravao da mu uruči na predstojećem izdanju nagradu za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti “Beogradski pobednik”.
Jugoslovenska kinoteka je 2012. godine već uručila Makavejevu svoje najviše priznanje - Zlatni pečat, a ovih dana, na predlog direktora Jugoslava Pantelića, Upravni odbor te ustanove kulture odlučio je da Svečana sala u Uzun Mirkovoj ponese ime “Makavejev”.
U obrazloženju odluke, objavljene na sajtu Kinoteke, ističe se da je Makavejev tokom svog stvaralaštva, pored ostalog, na najbolji način afirmisao korišćenje arhivske filmske građe i na taj način promovisao pionirske napore filmskih stvaralaca u našoj sredini.
Povodom smrti Makavejeva, Jugoslovenska kinoteka prikazaće 28. januara u svom Muzeju filmove “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT" (u 18 sati) i "WR: Misterije organizma" (u 20.30). Takođe, Kinoteka će od 1. februara prirediti veliku retrospektivu Makavejeva, koji je preminuo 25. januara u Beogradu u 87. godini.
Makavejevu je dodeljena i nagrada Festa za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti “Beogradski pobednik”, koja je trebalo da mu bude uručena na 47. izdanju tog festivala.
Originalnim stilom i beskompromisnim autorskim stavom, Makavejev je već na početku karijere oduševio kritiku, ali je subverzivnost njegovog dela kojim je rušio tabue, kako političke, tako i seksualne, izazvala cenzuru. Zabranjivan i osporavan u svojoj zemlji karijeru je gradio i u Evropi.
Na 47. Festu, inače, premijerno će biti prikazan dokumentarni film “Slučaj Makavejev” Gorana Radovanovića koji ispituje poziciju umetnika u socijalističkoj Jugoslaviji, a posebno je fokusiran na političku i socijalnu klimu koja je dovela do zabrane filma “W.R. Misterije organizma”. Okosnica filma su četiri audio trake, tajno snimljene na debati održanoj nakon specijalne projekcije filma, koja je dovela do nezvanične cenzure. Iako zvanično nikad nije bio zabranjen i bio je jedan od najuspešnijih jugoslovenskih filmova u inostranstvu, film “W.R. Misterije organzma” prikazan je u Jugoslaviji tek 1988.
Među tridesetak dokumentarnih i igranih filmova Makavejeva su i “Parada” (1962), “Čovek nije tica” (1965), “Ljubavni slučaj illi tragedija službenice PTT” (1967), “Nevinost bez zaštite” (1968), “Nedostaje mi Sonja Heni” (1972), “Sweet Movie” (1973), “Koka-kola Kid” (1985), “Manifesto” (1988), “Gorila se kupa u podne” (1993)...
Rođen 13. oktobra 1932. u Beogradu, Makavejev je prve filmove snimio u Kino klubu Beograd 50-ih godina. Među njima je i horor “Pečat” (1956). Veću pažnju skrenuo je na sebe dokumentarcem “Parada”.
U filmu “Čovek nije tica” vidi se njegova karnevalska poetika, kombinovanje dokumentarnog i igranog materijala, česta upotreba kamere iz ruke, ironija, razigranost, bizarni detalji, politička i erotska provokativnost. Seksualnost je često propitivao u svojim filmovima, a najradikalniji primeri su “WR: Misterije organizma”, koji je bio u bunkeru čak 16 godina (1971-1987) i “Sweet Movie”, koji je bio nekoliko godina zabranjen i u Velikoj Britaniji.
U filmske antologije ulaze i “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT” i “Nevinost bez zaštite”, za koji je osvojio Srebrnog medveda u Berlinu i nagradu međunarodne kritike.
Dobitnik je velikog broja domaćih i stranih priznanja kao što su Oktobarska nagrada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, Srebrna arena u Puli, Luis Bunjuel u Kanu, Srebrni Hugo u Čikagu, Zlatno doba Belgijske kraljevske kinoteke, Filmska legenda Festivala filmova jugoistočne Evrope sa sedištem u Parizu…
Dobitnik je i titule počasnog doktora Univerziteta umetnosti u Beogradu 2018. godine.
Makavejev je bio urednik i saradnik mnogih listova, među kojima su “Student”, “Književne novine” i “Danas”.
(SEEcult.org)
