Jugoslovenska kinoteka proslavila 70 godina
Jugoslovenska kinoteka svečano je proslavila 6. juna 70 godina postojanja uručenjem priznanja Zlatni pečat rediteljima iz Srbije i regiona Lordanu Zafranoviću, Srđanu Karanoviću, Goranu Markoviću, Rajku Grliću i Goranu Paskaljeviću, kao i otvaranjem 21. Festivala nitratnog filma koji je takođe u znaku jubileja, a narednih deset dana prikazaće ostvarenja snimljena na zapaljivim trakama iz 30 svetskih filmskih arhiva, kinoteka i srodnih institucija.
U prisustvu ranijih direktora Jugoslovenske kinoteke Žike Bogdanovića, Slobodana Šijana i Radoslava Zelenovića, gostiju Festivala nitratnog filma iz regiona i sveta, te ministra kulture i informisanja Srbije Vladana Vukosavljevića, direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je da je “višegeneracijski trud onih koji su stvarali i stvaraju filmsku umetnost, te zaposlenih u Kinoteci omogućio da se danas, sedam decenija od osnivanja, osećamo ponosno”.
“Ponosni smo na naše zbirke, na publiku, naše prethodnike, put kojim nastavljamo da koračamo, osvrćući se iza sebe i osluškujući duh modernog vremena”, rekao je Pantelić i dodao da Jugoslovenska kinoteka kao srpski filmski arhiv, uz pomoć države i Ministarstva kulture, i danas izvršava zadatke utvrđene dokumentom o osnivanju, koji je pre 70 godina u tadašnjoj Jugoslaviji potpisao Josip Broz Tito.
Uz iscrpan pregled istorijata, fondova i aktivnosti Kinoteke, praćen rečju i slikom na ekranu, Pantelić je najavio za jesen izlazak monografije o Jugoslovenskoj kinoteci i novu stalnu muzejsku postavku. Video spotom predstavljen je i aktuelni projekat digitalne restauracije srpske filmske baštine Vip Kinoteka, čiji je nastavak ranije tokom dana posebno i najavljen.
Ministar Vukosavljević izjavio je da su se “u burnih 70 godina menjali mizansceni na kulturno-političkoj mapi, ovde i u svetu, ali je Jugoslovenska kinoteka ostala da sija jakim sjajem, jer baštini upravo ono blago o kojem su rečito govorili gospodin Pantelić i ovaj prikladni i poučni film”.
Kako je dodao, srpsku kulturu u 20. veku nosile su tri grane umetnosti – književnost, slikarstvo, a od sredine veka – i film.
“Jugoslovenska kinoteka u svom nazivu nosi ime države koja je u 20. veku bila plod dva neuspela eksperimenta u političkom smislu. Ali kada je umesto jezika politike govorila kultura, videlo se da je ta ideja imala smisla”, ocenio je Vukosavljević, naglasivši da o tome govore “plemeniti tragovi kulture, zajedničkog rada, međusobnih kulturnih strujanja i prožimanja, nadahnuća i inspiracija koje su imali autori sa jugoslovenskog kulturnog prostora, pogotovo u filmskoj umetnosti”.
Kako je dodao, i današnji dobitnici Zlatnog pečata, odnosno njihovo delo, rečito svedoče o tome.
“Čast mi je da u ime Ministarstva kulture i informisanja Srbije pozdravim ovogodišnje laureate, legende jugoslovenske kinematografije, da im poželim dug i srećan život, a Jugoslovenskoj kinoteci da i u decenijama pred nama bude amblematičan znak jednog kulturnog dijaloga, razumevanja, kulturne tradicije i jednog velikog spomenika filmskoj umetnosti”, istakao je Vukosavljević.
Zlatne pečate Jugoslovenske kinoteke za doprinos razvoju filmske umetnosti Zafranoviću, Karanoviću, Markoviću i Grliću uručio je Jugoslav Pantelić, koji je preneo i poruku Paskaljevića.
Paskaljević iz zdravstvenih razloga nije mogao da dođe iz Pariza, gde se trenutno nalazi, ali je izrazio zahvalnost i uputio pozdrav svojim kolegama, nekadašnjim studentima čuvene Praške filmske akademije.
Lordan Zafranović, pozdravljen velikim aplauzom, kao i ostali laureati, zahvalio je na priznanju i čestitao jubilej Kinoteci, kao značajnoj ustanovi koja je otprilike kada su se on i njegovi kolege rodile “počela da funkcioniše i koja je sačuvala ogroman umetnički potencijal za buduće generacije”.
Autor čuvene ratne trilogije “Okupacija u 26 slika”, “Pad Italije” i “Večernja zvona”, posebno je istakao potrebu očuvanja filmskog blaga.
“Mislim da je i ova nagrada neka vrsta apela svim vladama bivše države da pokušaju da nađu sredstva da bi se ti naši filmovi, u koje je uloženo strahovito mnogo truda i nekog potencijala, sačuvaju, jer mi filmove nismo radili samo za generaciju kojoj pripadamo, nego i za one koje će tek doći. Iz naših filmova mogu da shvate kako smo mislili, šta smo radili, kako smo izgledali, koji su nam bili problemi”, poručio je Zafranović, istaknuti hrvatski i jugoslovenski reditelj koji je bio i specijalni gost 66. Martovskog festivala u Beogradu, na kojem je predstavio novi dokumentarni film “Duh vremena” (Zeitgeist, 2018) o svakodnevnom životu u Sarajevu, Istanbulu, Beogradu i Ankari nakon pada Otomanskog carstva.
“Film je čudo - kada se pusti kroz projektor, slika najedanput oživi ne samo prikazujući vreme i prostor i lica, nego oživi i emocionalno. Ona je jedan doživljaj vremena. Zato apelujem da se sačuva blago koje smo napravili, bez obzira da li je u pojedinom trenutku bilo uspešno, cenzurirano ili slobodno“, rekao je Zafranović.
I Srđan Karanović, čiji su filmovi “Miris poljskog cveća” i “Petrijin venac” digitalno restaurisani tokom 2018. godine, istakao je značaj Jugoslovenske kinoteke kao najznačajnije filmske ustanove.
“Zahvaljujem Jugoslovenskoj kinoteci i to onoj u kojoj sam, kada sam bio mali, klinja, gledao prve filmove, onda onoj drugoj u mom filmskom pubertetu gde sam se filmski obrazovao i zaljubio u film i ovoj Kinoteci danas koja predstavlja najznačajniju filmsku ustanovu u našoj zemlji i koja slavi 70. rođendan, koji joj čestitam”, rekao je Karanović.
Rajko Grlić je istakao da je “san svakog filma da završi u kinoteci, a san svakog režisera da mu kinoteka kaže: hvala”.
“Hvala Kinoteci što nam je rekla hvala”, rekao je Grlić, proslavljeni hrvatski i jugoslovenski reditelj, autor filmova kao što su “Ustav Republike Hrvatske”, “Karaula”, “U raljama života” i “Samo jednom se ljubi”, koji je i u oktobru 2018. gostovao u Kinoteci i predstavio uz učešće kolega svoju autobiografsku knjigu “Neispričane priče”.
Goran Marković je rekao da Zlatni pečat za njega predstavlja veliku stvar, a zatim iskoristio priliku da Grliću preda nagradu koju su zajedno osvojili davne 1969. godine.
Kako je ispričao, još su bili studenti kada se u Zagrebu održavao avangardni festival GEF, a te godine bio je na temu seksa. Rešili su da odu na svoj prvi festival i zato su snimili film - o pravilima montaže profesora Kolašova primenjenim na jedan seksualni događaj. Osvojili su nagradu, koju im je predao Dušan Vukotić, a statuetu su čuvali naizmenično.
“Kada je Rajko otišao u Ameriku, ostala je dugo kod mene i sada mu je vraćam”, rekao je Marković izazvavši smeh u sali kada je iz džepa izvadio nagradu, u skladu s temom GEF-a - u obliku falusa.
Kinoteka je tradicionalno obeležila svoj dan, koji je i dan prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu, otvaranjem 21. Festivala nitratnog filma koji, u znaku jubileja, nosi slogan “70 filmova za 70 godina”.
Direktor i selektor Festivala nitratnog filma Aleksandar Saša Erdeljanović, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke, rekao je da je to najlešpi poklon Kinoteci za njen veliki jubilej.
“Imaćemo filmove najrazličitijih žanrova, filmove koji su bili zabranjeni, one koji su skoro otkriveni, neke koji su skoro digitalno restaurisani, a prvi put i filmove snimane na devet i po milimetara, iz 20-ih i 30-ih godina prošlog veka”, rekao je Erdeljanović, skrenuvši pažnju i na program filmova o Srbiji i Jugoslaviji, snimljenih do 1941. godine.
Na 21. izdanje Festivala nitratnog filma dolazi više od 40 gostiju, a program je obezbeđen u saradnji sa oko 30 stranih filmskih arhiva.
Nakon svečanog otvaranja, prikazani su kratkometražni dokumentarci “Slobodan Jovanović” i “Lujo Vajsman svira”, a zatim i igrani film “Druga strana vetra” koji je velikan svetske kinematografije Orson Vels snimio 70-ih godina godina 20. veka, ali nije uspeo da ga montira. Zalaganjem “Netfliksa”, film je 2018. godine dovršen prema autorovoj zamisli, a premijerno je prikazan na 75. Filmskom festivalu u Veneciji.
Publika Festivala nitratnog filma ima priliku da do 16. juna vidi ostvarenja različitih žanrova snimljena od postanka kinematografije do kraja 60-ih godina 20. veka. Među njima su dela Ernsta Lubiča, Viljema Diterlea, Georga Vilhelma Pabsta, Dzige Vertova, Dina Rizija, Františeka Vlačila, Frenka Borzejdža, Evalda Andrea Dipona, Maria Soldatija, Kendžija Mizogučija…
Fado, istorija jedne pevačice, foto: Cinemateca Portugesa
Biće prikazani, između ostalog, nemački “Tajna Abea X/Iza oltara” (1927), američki “Zabranjeni raj” (1924), portugalski “Fado, istorija jedne pevačice” (1948), austrijski “Tajanstvene dubine” (1949)…
Zahvađujući Gosfiljmofondu - Ruskoj kinoteci, Kraljevskoj kinoteci iz Belgije i Makedonskoj kinoteci, u okviru tradicionalnog programa starih i nepoznatih ostvarenja o Srbiji i Jugoslaviji biće prvi put prikazani francuski filmovi “1914/1915/1916: Srpska vojska nastavlja put u otadžbinu” (1916) i “Pobeda Istočne armije” (1918), te belgijski “Od Save do Vardara” (1931).
U okviru pratećeg programa, već 7. juna biće održan panel na temu “Izazovi digitalne restauracije filmova na prostoru bivše Jugoslavije”, koji će okupiti čelne ljude svih kinoteka u regionu bivše Jugoslavije - Filmskog arhiva Slovenije, Slovenačke kinoteke, Hrvatskog filmskog arhiva, Kinoteke Bosne i Hercegovine, Crnogorske kinoteke, Kinoteke Makedonije i Jugoslovenske kinoteke.
Projekcije i programi Festivala nitratnog filma su u obe sale Jugoslovenske kinoteke: u uzun Mirkovoj i u Muzeju u Kosovskoj.
Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
