Ka boljem Zakonu o kulturi

Poslednja verzija Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koju je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije sačinilo na osnovu javne rasprave, razmotrena je 29. decembra na javnom slušanju u Skupštini Srbije, uz učešće predstavnika ustanova kulture, umetničkih udruženja i nezavisnih organizacija, a biće dodatno dorađena kako bi bio formulisan što funkcionalniji zakonski predlog koji, kako je više puta naglasio ministar Ivan Tasovac, neće biti samo spisak lepih želja.

Nakon troipočasovne diskusije, u kojoj se najviše primedbi i sugestija, kao i u dosadašnjoj javnoj raspravi, odnosilo na pojedine odredbe u opisu kulturne delatnosti, kao i na predviđeno ukidanje posebnih priznanja za doprinos nacionalnoj kulturi i statusa ustanova kulture od nacionalnog značaja, Tasovac je zahvalio na konstruktivnim primedbama.

“Iskreno sam oduševljen konstruktivnošću rasprave”, rekao je Tasovac, ističući da je cilj zakonskih izmena i dopuna stvaranje mehanizma da ono što u njima piše ne bude samo lista želja.

“Pitanje donošenja zakona nije kompromis. Neće svi biti zadovoljni”, rekao je Tasovac tokom rasprave u kojoj su, uz kulturne radnike, učestvovali i pojedini poslanici vladajućih i opozicionih stranaka.

Tasovac je odbacio kao neosnovane pojedine ocene u javnosti da je dosadašnja javna rasprava bila formalnost, a kao pokazatelj da je održana na "najtransparentniji i demokratski način", naveo je to što je pristiglo oko 200 predloga struke, od kojih oko 70 elektronskom poštom. Veći broj njih uključen je u poslednju verziju teksta Nacrta zakona, dodao je Tasovac.

Rad na izmenama i dopunama krovnog zakona još traje, pa će od broja novih primedbi zavisiti i kada će doći pred poslanike na usvajanje, rekao je Tasovac na koga je predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović apelovala da ne upućuje zakonski predlog po hitnom postupku na usvajanje da bi poslanici imali vremena da pripreme amandmane.

Iako je posle nedavne javne rasprave u Beogradu u poslednju verziju Nacrta zakona ubačena filmska umetnost, uz audio-vizuelno stvaralaštvo, stručna javnost i dalje nije potpuno zadovoljna, ali i nema jedinstven stav.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović rekao je da termin filmska umetnost nije najsrećnije izabran i da je mnogo adekvatniji kinematografija, jer je sveobuhvatniji.

“Filmska umetnost je posebna vrsta filma, poseban jezik filma, nije sama po sebi film. Kinematografija je sveobuhvatna, jer obuhvata i proizvodnju, i distribuciju, i prikazivanje”, rekao je Zelenović.

Božidar Zečević iz Udruženja filmskih umetnika Srbije, koje je prvobitno optužilo Ministarstvo da “ukida kinematografiju” korišćenjem termina audio-vizuelno stvaralaštvo, rekao je da jeste tačno da kinematografija sveobuhvatnije pokriva tu oblast, ali da filmski umetnici insistiraju na terminu filmska umetnost.

“Kinematografija je i komercijalni film, snimanje reklama… Šta država ima sa tim?”, rekao je Zečević, koji je u prilog termina filmska umetnost naveo i grčki zakon koji je svojevremeno donet na inicijativu Meline Merkuri, a poslužio je kao model i drugim evropskim zemaljama.

Povodom izmena člana 8. Zakona o kulturi koje se odnose na izvođačke umetnosti, Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS) izrazilo je zadovoljstvo novom verzijom Nacrta, u koju je vraćen klasičan balet, ali je ocenilo da su neke nefunkcionalnosti ostale.

Balerina Smiljana Stokić predložila je da se, umesto termina izvođačke umetnosti, koji ne pravi razliku između autora i interpretatora, koriste termini pozorišna umetnost i umetnička igra. Time bi se, dodala je, izbegli i mogući nesporazumi u vezi sa Zakonom o autorskom i srodnim pravima koji izvođenje vezuje za nescenska dela. Takođe, primetila je da mjuzikl i pantomima pripadaju izvođačkim umetnostima, a u Nacrtu zakona su sa uličnom umetnošću ubrojani među “ostala izvođenja kulturnih programa i kulturnih sadržaja”.

Predsednik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) Vladimir Lovrić negodovao je zbog izbacivanja umetničke fotografije iz člana 8, kao i termina vizuelne umetnosti iz dodatog člana 56a. koji nabraja za koja se područja kulture mogu utvrditi reprezentativna umetnička udruženja.

I drugi predstavnici umetničkih udruženja izrazili su negodovanje i zbog pojedinih rešenja koja se tiču statusa samostalnih umetnika i reprezentativnosti udruženja.

Veći broj učesnika rasprava osvrnuo se i na predviđeno brisanje člana 14 kojim se ukidaju priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina.

Protiv ukidanja tzv. nacionalnih penzija je i Nacionalni savet za kulturu (NSK), čija je članica Vesna Injac Malbaša rekla da činjenica da su različiti pritisci prilikom dodele uticali na smanjivanje ugleda tog priznanja, ali da to ne znači da bi ga trebalo ukinuti, već bi trebalo ustanoviti striktne kriterijume za njegovu dodelu. Jovan Zivlak iz Društva književnika Vojvodine ocenio je da postoje mnoge predrasude o nacionalnim priznanjima i da nije tačno da je to sovjetski model, već slična rešenja postoje i u savremenim društvima, poput Argentine i Rumunije, u kojoj, kako je naveo, oko 120 pisaca dobija mesečno apanažu od oko hiljadu dolara, a svaki dobija 50 odsto dodatak na penziju.

Tasovac je rekao da je Ministarstvo pažljivo razmotrilo pitanje nacionalnih priznanja, uključujući i to u šta se pretvorilo i kako različite političke opcije nisu uspele da se izbore za granicu između smisla i besmisla, ukusa i neukusa… Navodeći i da teško da ima sličnih primera danas u svetu, Tasovac je više puta naglasio da ukidanje nacionalnih priznanja nije motivisano ekonomskim razlozima, već suštinskim.

Povodom ukidanja statusa “ustanova kulture od nacionalnog značaja”, protiv čega se izjasnio i NSK, Tasovac je rekao da se taj status u praksi “nije odrazio na finansijski položaj ustanova, a značka im ne treba”. Dodao je i da među 60 ustanova kulture koji imaju status nacionalnog značaja ima mnogo onih koje ga ne zaslužuju.

“Javnost će sama prepoznati koje su ustanove od nacionalnog značaja”, rekao je Tasovac, koji je slično odgovorio i upravniku Srpskog narodnog pozorišta Aleksandru Milosavljeviću, koji je rekao da ne zna kako je došlo do 60 ustanova na spisku, ali zna da je SNP ispoštovalu svu proceduru koja nije bila jednostavna. “Ne tražimo bilo kakve privilegije, jer smatramo da smo privilegija ove kulture, što smo potvrdili ne samo tokom istorije, već i u domenu savremenog stvaralaštva”, rekao je Milosavljević, ističući i da se kultura brani kroz institucije čija se izvrsnost ne dovodi u pitanje.

Tasovac je ponovio da je Ministarstvu i dalje prioritet jačanje institucija, pri čemu ne misli samo na one koje osniva država.

Među primedbama NSK, koji je nedavno objavio i uporedni pregled svojih predloga koje je Ministarstvo prihvatilo/odbilo, našla se i odredba o diskrecionom pravu ministra o dodeli do 25 odsto budžeta van konkursa. Tasovac je rekao da će to biti ponovo razmotreno, dodajući da do sada nijednom nije ni koristio diskreciono pravo.

Tasovac je rekao da stoji na mestu i primedba istoričara umetnosti Branislava Dimitrijevića da bi trebalo utvrditi jasne kriterijume za izbor članova upravnih odbora nacionalnih ustanova kuture tako da moraju da imaju akademsku kvalifikaciju i da budu ljudi iz struke. U suprotnom, kako je ocenio Dimitrijević, ostavlja se “mogućnost totalnog političkog nasilja nad kulturom”.

Tasovac je ponovio i da je strateško opredelјenje Ministarstva kuture zasnovano na jačanju ustanova kulture, profesionalizaciji i transparentnosti, a više puta naglasio je i potrebu podele odgovornosti za kulturnu politiku.

“Suočavamo se stalno sa tim da su svi deklarativno za decentralizaciju, ali kada se pojavi u formalnoj formi, nekako se svi povlače. Moramo da podelimo odgovornost ako govorimo o kulturi kao bitnom delu održivog razvoja”, rekao je Tasovac, odgovarajući time i na primedbe koje se odnose na nadležnosti Ministarstva i lokalnih samouprava.

To je bio odgovor i na predlog poslanika Srđana Dragojevića (SPS), člana skupštinskog Odbora za kulturu i uspešnog filmskog reditelja, koji se zauzeo za oživljavanje domova kulture. Tasovac je rekao da je to dobar predlog, ali da su za to nadležne lokalne vlasti.

Dragojević je predložio da se kao opšti interes u kulturi uključi i "izgradnja i unapređenje ustanova za predstavlјanje kulturnog stvaralaštva", navodeći je u protekloj deceniji izgubljeno 300 domova kulute i 200 bioskopa, pa domaći filmovi, u čije je sufinansiranje država uložila 300.000 evra, nemaju gde da se prikazuju.

“Kataklizma je u predstavljanju vrednih umetničkih dela kao nikada do sada”, rekao je Dragojević, dodajući i da “sigurno 50 odsto Srbije nema način da koristi dela koja finansira ili sufinansira Ministarstvo kulture”.

Pohvalivši Tasovca za preuzimanje odgovornosti za pitanja koja su izazivala polemiku poslednjih godina i javnosti, poput nacionalnih penzija i upravnih odbora, Dragojević je predložio i uvođenje konkursa za subvencionisanje uspešnih projekata.

“Umetnik u Srbiji, ma koliko imao uspešne projekte, sa svakim novim kreće od nule”, rekao je Dragojević, koji smatra da bi ta situacija mogla da se ispravi konkursom koji bi podržavao kvalitet, zasnovan na sličnom merilu koje se primenjuje u pojedinim slučajevima u oblasti filma – broju gledalaca (publike) i broju međunarodnih nagrada. Na taj način, kako je ocenio, mogu da se odvoje uspešni od neuspešnih, odnosno “žito od kukolja”.

Među novim predlozima je i stav Ministarstva odbrane da bi izmenama i dopunama Zakona o kulturi trebalo da budu prepoznate i ustanove kulture u njegovom sastavu, a njih je petnaestak (muzeji, arhivi, biblioteke…). Time bi dobile mogućnost korišćenja javnih sredstava koje dodeljuje Ministarstvo kulture, kao i druge ustanove kulture koje osniva država.

U raspravi je ukazano u više navrata i na neusklađenost pojedinih zakona za Zakonom o kulturi, pa je tako poslanica Saveza vojvođanskih Mađara Anamarija Viček navela primer Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji je čak i usvojen 2009. godine na istoj sednici na kojoj je Srbija posle 17 godina dobila i novi Zakon o kulturi.

Tasovac je rekao da je i Ministarstvo kulture primetilo da su dva zakona u koliziji, te da primedbe koje je uložilo u vreme njihovog usvajanja nisu bile prihvaćene. Sada je pitanje, kako je rekao, koji zakon treba da se prilagodi onom drugom.

Tasovac je izrazio nadu u završnici javnog slušanja da će sličan ton biti i u procesu donošenja pojedinačnih zakona koji će uslediti nakon izmena i dopuna Zakona o kulturi koji, kao krovni zakon, sadrži sistemska rešenja.

Diskusija je snimana, a snimak i transkript biće objavljeni na sajtu Skupštine Srbije.

(SEEcult.org)