• Search form

13.12.2017 | 14:08

Ka stabilnom okviru regionalne saradnje nezavisne kulture

Ka stabilnom okviru regionalne saradnje nezavisne kulture

Kooperativa – regionalna platforma za kulturu dobila je, nakon Hrvatske, i  podršku Makedonije za jačanje saradnje organizacija nezavisne kulture u regionu, a prema mišljenju makedonskog ministra kulture Roberta Alađozovskog, koji je i sam godinama delovao u civilnom sektoru u kulturi, postoje šanse i za realizaciju jednog od ključnih ciljeva Kooperative – osiguranja okvira za dugoročnu i održivu projektnu saradnju i programsku razmenu aktera nezavisne kulture u regionu.

“Mi političku volju za razvoj saradnje u regiji imamo. Ona se institucionalno i odvija, institucionalni akteri uglavnom sarađuju, ali to je pre svega sektorska saradnja u vidu gostovanja na festivalima, izložbama…”, rekao je Alađozovski 7. decembra u skopskom Muzeju savremene umetnosti, učestvujući na okruglom stolu u okviru godišnje Skupštine Kooperative.

Od Makedonije, kako je dodao Alađozovski, može da potekne inicijativa intenziviranja strukturne podrške saradnji organizacija sa nezavisne kulturne scene, ali bi bilo dobro da to ne bude inicijativa jedne zemlje, već nekoliko ravnopravnih partnera u tom pogledu.

Konstatujući da je pitanje da li bi ostali ministri kulture u regionu bili spremni da podrže jačanje saradnje nezavisnih kulturnih scena, Alađozovski je rekao da je u oblasti kulture nasleđena u svim zemljama praksa bilateralnih ugovora o saradnji i donošenja dvogodišnjih ili trogodišnjih programa saradnje koji su uglavnom striktno definisani i odnose se prevashodno na institucionalni sektor.

“To je neka logika koju je veoma teško promeniti”, rekao je Alađozovski, ocenjujući da bi inicijativa za pokretanje regionalnog fonda za jačanje saradnje organizacija civilnog društva u oblasti kulture bila realnija ukoliko bi bila izvan postojećih oficijelnih okvira bilateralne saradnje.

Teodor Celakoski, Robert Alađozovski, Predrag Cvetičanin, foto: Luka Knežević Strika 

Takve regionalne inicijative postoje, a jedan od novijih primera je RYCO (Regional Youth Cooperation Office) – nezavisni institucionalni mehanizam koji finansiraju vlade Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Makedonije i Srbije, kao i Evropska unija i drugi donatori.

Kao korisni primeri modela regionalnog finansiranja navedeni su i Forum slovenskih kultura, Unesko, Traduki mreža, pa i format saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (16+1).

“Verujem da bi bilo odlično da inicijativa podrške Kooperativi bude nezavisna inicijativa ministara regiona, ali bi bilo bolje – da bi taj proces bio dugoročniji i da ne bi zavisio od promene ministara kulture, kada bi se dve značajnije evropske zemlje uključile u ceo proceš”, rekao je Alađozovski.

“Nije izuzetak da se takve inicijative pojavljuju. Kooperativa može da bude peta ili šsta među tim inicijativama po izuzetku, a ne po pravilu”, rekao je Alađozovski, dodajući da bi taj proces mogao da ima dva puta – ili da bude strateški, pri čemu bi bilo dobro da bude podržan od EU, ili bi trebalo mnogo energije i sinergije među ministrima i ministarstvima kulture u regionu da bi mogao da se multilateralno ostvari.

U tom smislu bi i Kooperativa trebalo taktički da osmisli proces zagovaranja ostvarenja tog cilja, posebno imajući u vidu nagoveštaj spremnosti EU da podrži osnivanje regionalnog fonda za kulturu.

Programska razmena članica Kooperative započeta je, inače, 2016. godine pilot projektom koji je podržala Zaklada za razvoj civilnog društva u Hrvatskoj, ali su ta sredstva, prvobitno odobrena na tri godine, smanjena i skraćena na jednogodišnji termin za vreme vladavine ministra Zlatka Hasanbegovića. Takođe na osnovu konkursa, dobijena je i podrška Zaklade Kultura nova, ali je dalji razvoj programske saradnje, kao i organizacija na nezavisnim kulturnim scenama u regionu uopšte, otežan odlaskom međunarodnih donatora i dosadašnjom nespremnošću ostalih zemalja sa prostora bivše Jugoslavije da slede primer hrvatskih institucija.

Prema mišljenju sociologa kulture Predraga Cvetičanina, autora obimnih istraživanja o položaju organizacija na nezavisnim kulturnim scenama u regionu i socijalnom položaju aktera u nezavisnom sektoru u kulturi, odlazak međunarodnih donatora označio je kraj jednog perioda i sada bi upravo države trebalo da preuzmu finansiranje civilnog sektora u kulturi, koji je ukidanjem Balkanskog fonda za kulturu (BAC) ostao prvi put bez ijednog međunarodnog donatora koji je fokusiran na jačanje regionalne saradnje.

Rezultati istraživanja nezavisnih kulturnih scena u regionu ukazuju na katastrofalno stanje u smislu ekonomskih resursa i finansija, iako je reč o najobrazovanijoj grupaciji u oblasti kulture (85-90% visokoobrazovanih). S druge strane, 65-90% - u zasvisnosti od zemlje - nema fiksno radno vreme, ali to ne znači da rade manje, nego konstantno rade više od osam sati dnevno, više od 50 sati nedeljno, rade noću i vikendom, veliki deo nema u ugovoru pravo na godišnji odmor, a i oni koji imaju – rade za vreme godišnjeg odmora. Prosečne zarade su pritom u Makedoniji 380 evra, u Albaniji 356 evra, u Srbiji 324 evra, u Crnoj Gori 255 evra, u BiH 230 evra, na Kosovu 215 evra…

Specifičnost aktera nezavisnih kulturnih scena u regionu, kako je dodao Cvetičanin, odnosi se i na to što, iako rade u prekarnim uslovima, nisu deo prekarijata, a uprkos teškim uslovima rada i mizernim platama, iznenađujuće su zadovoljni svojim poslom (prosečna ocena 7). To ih zapravo čini idealnim radnicima neoliberalnog kapitalizma, konstatovao je Cvetičanin, direktor Centra za empirijske studije Jugoistočne Evrope, ističući i da su organizacije sa nezavisne scene u godini uoči istraživanja realizovale više od 880 projekata i više od 5.800 individualnih kulturnih programa, a nezavisno od programa Kooperative - čak 182 međunarodna projekta, što znači da postoji saradnja i želja za njenim nastavkom bez ikakvih međunarodnih programa i potrebe da na to neko gura.

Prilikom razmišljanja o načinima za stvaranje okvira za stabilno finansiranje saradnje nezavisnih kulturnih organizacija trebalo bi uzeti u obzir i niz novih okolnosti na evropskom i regionalnom nivou, budući da se pokazuje da, nakon bregzita, kako je ukazao Cvetičanin, EU više nije jedina opcija za zemlje u regionu, već su moguće i sve druge. Takođe, uočljivo je novo narastanje tenzija u regionu, kako pod uticajem spoljnih faktora, tako i internih igrača.

S druge strane, primetan je i proces intenzivnog umrežavanja organizacija nezavisne kulture u regionu (nacionalne mreže ne postoje samo u Crnoj Gori i BiH), kao i vidljivija veza umetničkih grupa sa studentskim, sindikalnim i građanskim pokretima, kao što su Šarena revolucija u Makedoniji, Ne da(vi)mo Beograd u Srbiji, Zagreb je naš u Hrvatskoj…

Na potrebu povezivanja nezavisne kulture sa ostalim samosvesnim strukturama u društvu ukazao je i član Upravnog odbora Kooperative Teodor Celakoski, navodeći da je potrebno iskoračiti iz logike “analitike bede” i svojevrsnog “sudbinskog okvira” o visokom nivou kvaliteta rada koji niko ne ceni.

Među izazovima u tom pogledu Celakoski je naveo pitanje da li scene mogu da funkcionišu u određenom smislu kao politički subjekti, ali ne u nesporednom izbornom smislu, već kao samostalni akteri spremni na povezivanje i solidarnost, kao i na razrađivanje određenih taktika koje podrazumevaju bavljenje okvirom i institucionalnom inovacijom, a s druge strane i konfrontacijom, i to ne samo na kulturnom polju.

“Da li postoji prostor iskoraka ili pak neke provalije da bismo došli u bolju poziciju od analitike bede?”, dodao je Celakoski.

Napominjući da postoje primeri u regionu koji govore o tome da je moguće spojiti nivo otpora i uticaja na sistem, Celakoski je naglasio da pritom ne misli samo na nezavisnu kulturnu scenu, već na nezavisne aktere u širem društvenom polju, s obzirom da postoji niz pojedinaca, inicijativa i organizacija koje su spremne da zakorače u polje propitivanja sistema.

Kao primer mogućeg delovanja i na strani opiranja sistemu i na strani uticaja na državnu politiku, Celakoski je naveo da se u Hrvatskoj uspelo – bavljenjem na sceni i konsolidovanjem situacije u pojedinim gradovima, stvoriti niz platformi koje se zalažu za logiku samoupravnog upravljanja javnim prostorima - određenog tipa komunalizacije javnih resursa.

Primeri javno-civilnog partnerstva, odnosno razvojna iskustva i regionalna saradnja društveno-kulturnih centara, bili su tema posebnog okruglog stola održanog 8. decembra u okviru Skupštine Kooperative.

Tom prilikom su, uz svetli primer Pogona – Zagrebačkog centra za nezavisnu kulturu i mlade, izneti i primeri novoformiranog Centra-Jadro u Skoplju, koji bi trebalo da bude uskoro otvoren na osnovu ugovora o partnerstvu Opštine Centar i Asocijacije Jadro, te primeri različitih modela partnerstava javnog i civilnog, odnosno privatnog sektora u Sloveniji, kao i slučaj Magacina u Kraljevića Marka, kulturnog centra koji je još pre deset godina namenjen odlukom gradskih vlasti nezavisnoj kulturnoj sceni, ali je njegov status do danas ostao pravno neregulisan, dok s druge strane - uspešno funkcioniše na osnovu modela otvorenog kalendara i deljenja resursa po principu dostupnosti svima, koji je ustanovila Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije.

Kooperativa je na Skupštini u Skoplju proširena sa dve nove članice (Lumbardi fondacija iz Prizrena i Centar za empirijske studije Jugoistočne Evrope iz Niša), a izrazena je spremnost za dalje širenje te mreže koja je osnovana 2012. godine u Zagrebu, a dosad broji 24 organizacija iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Slovenije i Srbije, okupljenih u cilju razvoja dugoročnog i održivog okvira za saradnju i razvoj nezavisnih kulturnih organizacija u regionu.

(SEEcult.org)

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    11.07.2018 | 10:00

    Muzej sodobne umetnosti Metelkova, +MSUM, Ljubljana

    NEBEŠKA BITJA. Ne človek ne žival - mednarodna razstava (10.7.-4.11.2018.)

    umetniki: Jure Detela, Igor Grubić, Janez Janša, Alexi Kukuljevic, Oleg Kulik, Siniša Labrović, Tanja Lažetić, Vladimir Leben in Ercigoj Art, Marko Pogačnik, Franc Purg, Tamara Al-Samerraei, Maja Smrekar, Sven Stilinović, Jože Tisnikar, Zoran Todorović, Jalal Toufic, Anton Vidokle

    kustosinji razstave: Zdenka Badovinac, Bojana Piškur

    http://www.mg-lj.si/si/razstave/2369/razstava-nebeska-bitja-ne-clovek-ne-zival

    12.07.2018 | 09:00

    Tehnički muzej Nikola Tesla, Savska cesta 18, Zagreb

    TESLIN SVETSKI SISTEM - izložba posvećena dostignućima Nikole Tesle na polju bežičnog prenosa energije(11.7.-30.10.2018.)

    autorica: Zorica Civrić, muzejska savetnica Muzeja nauke i tehnike - Beograd

    organizacija: Muzej nauke i tehnike u Beogradu i Tehnički muzej Nikola Tesla iz Zagreba

    http://tehnicki-muzej.hr

    https://www.facebook.com/Tehnički-muzej-Nikola-Tesla-335802459827986

    http://www.muzejnt.rs

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    22.07.2018 | 11:00

    2. BIJENALE INDUSTRIJSKE UMJETNOSTI / 2ND INDUSTRIAL ART BIENNIAL: NA LEĐIMA PALIH DIVOVA / ON THE SHOULDERS OF FALLEN GIANTS (IAB 2018) (20.7.-28.10.2018.) Labin, Pula, Raša, Rijeka, Vodnjan

    umjetnici/ce: Zanny Begg & Elise McLeod, Nina Bunjevac, CANAN, Phil Collins, Siniša Ilić, Matija Ferlin & Mauricio Ferlin, Fokus grupa, Ulrik Heltoft, Vlatka Horvat, Božena Končić Badurina, Luiza Margan, Maryanto, Naeem Mohaiemen, Oscar Murillo, Nikolay Oleynikov, Daniela Ortiz, Dan Perjovschi, Laure Prouvost, Kahlon Rajkamal, Miljohn Ruperto, Selma Selman, шkart, Marko Tadić & Miro Manojlović, Želimir Žilnik

    kustosice: Što, kako i za koga / WHW

    organizacija: Labin Art Express XXI

    suorganizacija: MMSU Rijeka, Arheološki muzej Istre

    http://www.industrialartbiennale.eu

    10.08.2018 | 10:00

    MGLC, Ljubljana

    RIKO DEBENJAK (1908-1987) - pregledna/retrospektivna razstava (9.8.-11.11.2018.)

    kustosinja razstave: Breda Škrjanec

    http://www.mglc-lj.si

    03.09.2018 | 10:00

    Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Trg galerija 2, Novi Sad

    Dani evropske baštine 2018.

    MAISON BARILLI: BELGRADE/NEW YORK - izložba posvećena Mileni Pavlović Barili (2.9.-28.10.2018.)

    autori: Stefan Žarić i Violeta Tomić

    http://www.pavle-beljanski.museum

    11.09.2018 | 10:00

    Francuski institut u Novom Sadu, Nikole Pašića 33, Novi Sad

    ZORAN SVILAR: LOŠI MOMCI - izložba ilustracija za Le Monde diplomatique, izdanje na sprskom jeziku (10.9.-31.10.2018.)

    http://www.institutfrancais.rs

    14.09.2018 | 08:00

    Centar savremene umjetnosti Crne Gore, Dvorac Petrovića, Kruševac bb, Podgorica

    Izložba "Pravi se da spavaš" Tadije Janičića (13.9-31.10.2018)

    Radno vreme: ponedeljak - petak 8 h - 20 h, subota 10 h - 14 h

     

    https://www.facebook.com/CSUCG/

Video
21.10.2018 | 23:47

Kritika na delu: 57. Oktobarski salon 1/5

57. Oktobarski salon "Čudo kakofonije", Beograd, 15. septembar - 28. oktobar 2018.

1/5 Kritičar na delu: prof. dr Jerko Denegri, istoričar umetnosti