Ka stabilnom okviru regionalne saradnje nezavisne kulture
Kooperativa – regionalna platforma za kulturu dobila je, nakon Hrvatske, i podršku Makedonije za jačanje saradnje organizacija nezavisne kulture u regionu, a prema mišljenju makedonskog ministra kulture Roberta Alađozovskog, koji je i sam godinama delovao u civilnom sektoru u kulturi, postoje šanse i za realizaciju jednog od ključnih ciljeva Kooperative – osiguranja okvira za dugoročnu i održivu projektnu saradnju i programsku razmenu aktera nezavisne kulture u regionu.
“Mi političku volju za razvoj saradnje u regiji imamo. Ona se institucionalno i odvija, institucionalni akteri uglavnom sarađuju, ali to je pre svega sektorska saradnja u vidu gostovanja na festivalima, izložbama…”, rekao je Alađozovski 7. decembra u skopskom Muzeju savremene umetnosti, učestvujući na okruglom stolu u okviru godišnje Skupštine Kooperative.
Od Makedonije, kako je dodao Alađozovski, može da potekne inicijativa intenziviranja strukturne podrške saradnji organizacija sa nezavisne kulturne scene, ali bi bilo dobro da to ne bude inicijativa jedne zemlje, već nekoliko ravnopravnih partnera u tom pogledu.
Konstatujući da je pitanje da li bi ostali ministri kulture u regionu bili spremni da podrže jačanje saradnje nezavisnih kulturnih scena, Alađozovski je rekao da je u oblasti kulture nasleđena u svim zemljama praksa bilateralnih ugovora o saradnji i donošenja dvogodišnjih ili trogodišnjih programa saradnje koji su uglavnom striktno definisani i odnose se prevashodno na institucionalni sektor.
“To je neka logika koju je veoma teško promeniti”, rekao je Alađozovski, ocenjujući da bi inicijativa za pokretanje regionalnog fonda za jačanje saradnje organizacija civilnog društva u oblasti kulture bila realnija ukoliko bi bila izvan postojećih oficijelnih okvira bilateralne saradnje.
Teodor Celakoski, Robert Alađozovski, Predrag Cvetičanin, foto: Luka Knežević Strika
Takve regionalne inicijative postoje, a jedan od novijih primera je RYCO (Regional Youth Cooperation Office) – nezavisni institucionalni mehanizam koji finansiraju vlade Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Makedonije i Srbije, kao i Evropska unija i drugi donatori.
Kao korisni primeri modela regionalnog finansiranja navedeni su i Forum slovenskih kultura, Unesko, Traduki mreža, pa i format saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (16+1).
“Verujem da bi bilo odlično da inicijativa podrške Kooperativi bude nezavisna inicijativa ministara regiona, ali bi bilo bolje – da bi taj proces bio dugoročniji i da ne bi zavisio od promene ministara kulture, kada bi se dve značajnije evropske zemlje uključile u ceo proceš”, rekao je Alađozovski.
“Nije izuzetak da se takve inicijative pojavljuju. Kooperativa može da bude peta ili šsta među tim inicijativama po izuzetku, a ne po pravilu”, rekao je Alađozovski, dodajući da bi taj proces mogao da ima dva puta – ili da bude strateški, pri čemu bi bilo dobro da bude podržan od EU, ili bi trebalo mnogo energije i sinergije među ministrima i ministarstvima kulture u regionu da bi mogao da se multilateralno ostvari.
U tom smislu bi i Kooperativa trebalo taktički da osmisli proces zagovaranja ostvarenja tog cilja, posebno imajući u vidu nagoveštaj spremnosti EU da podrži osnivanje regionalnog fonda za kulturu.
Programska razmena članica Kooperative započeta je, inače, 2016. godine pilot projektom koji je podržala Zaklada za razvoj civilnog društva u Hrvatskoj, ali su ta sredstva, prvobitno odobrena na tri godine, smanjena i skraćena na jednogodišnji termin za vreme vladavine ministra Zlatka Hasanbegovića. Takođe na osnovu konkursa, dobijena je i podrška Zaklade Kultura nova, ali je dalji razvoj programske saradnje, kao i organizacija na nezavisnim kulturnim scenama u regionu uopšte, otežan odlaskom međunarodnih donatora i dosadašnjom nespremnošću ostalih zemalja sa prostora bivše Jugoslavije da slede primer hrvatskih institucija.
Prema mišljenju sociologa kulture Predraga Cvetičanina, autora obimnih istraživanja o položaju organizacija na nezavisnim kulturnim scenama u regionu i socijalnom položaju aktera u nezavisnom sektoru u kulturi, odlazak međunarodnih donatora označio je kraj jednog perioda i sada bi upravo države trebalo da preuzmu finansiranje civilnog sektora u kulturi, koji je ukidanjem Balkanskog fonda za kulturu (BAC) ostao prvi put bez ijednog međunarodnog donatora koji je fokusiran na jačanje regionalne saradnje.
Rezultati istraživanja nezavisnih kulturnih scena u regionu ukazuju na katastrofalno stanje u smislu ekonomskih resursa i finansija, iako je reč o najobrazovanijoj grupaciji u oblasti kulture (85-90% visokoobrazovanih). S druge strane, 65-90% - u zasvisnosti od zemlje - nema fiksno radno vreme, ali to ne znači da rade manje, nego konstantno rade više od osam sati dnevno, više od 50 sati nedeljno, rade noću i vikendom, veliki deo nema u ugovoru pravo na godišnji odmor, a i oni koji imaju – rade za vreme godišnjeg odmora. Prosečne zarade su pritom u Makedoniji 380 evra, u Albaniji 356 evra, u Srbiji 324 evra, u Crnoj Gori 255 evra, u BiH 230 evra, na Kosovu 215 evra…
Specifičnost aktera nezavisnih kulturnih scena u regionu, kako je dodao Cvetičanin, odnosi se i na to što, iako rade u prekarnim uslovima, nisu deo prekarijata, a uprkos teškim uslovima rada i mizernim platama, iznenađujuće su zadovoljni svojim poslom (prosečna ocena 7). To ih zapravo čini idealnim radnicima neoliberalnog kapitalizma, konstatovao je Cvetičanin, direktor Centra za empirijske studije Jugoistočne Evrope, ističući i da su organizacije sa nezavisne scene u godini uoči istraživanja realizovale više od 880 projekata i više od 5.800 individualnih kulturnih programa, a nezavisno od programa Kooperative - čak 182 međunarodna projekta, što znači da postoji saradnja i želja za njenim nastavkom bez ikakvih međunarodnih programa i potrebe da na to neko gura.
Prilikom razmišljanja o načinima za stvaranje okvira za stabilno finansiranje saradnje nezavisnih kulturnih organizacija trebalo bi uzeti u obzir i niz novih okolnosti na evropskom i regionalnom nivou, budući da se pokazuje da, nakon bregzita, kako je ukazao Cvetičanin, EU više nije jedina opcija za zemlje u regionu, već su moguće i sve druge. Takođe, uočljivo je novo narastanje tenzija u regionu, kako pod uticajem spoljnih faktora, tako i internih igrača.
S druge strane, primetan je i proces intenzivnog umrežavanja organizacija nezavisne kulture u regionu (nacionalne mreže ne postoje samo u Crnoj Gori i BiH), kao i vidljivija veza umetničkih grupa sa studentskim, sindikalnim i građanskim pokretima, kao što su Šarena revolucija u Makedoniji, Ne da(vi)mo Beograd u Srbiji, Zagreb je naš u Hrvatskoj…
Na potrebu povezivanja nezavisne kulture sa ostalim samosvesnim strukturama u društvu ukazao je i član Upravnog odbora Kooperative Teodor Celakoski, navodeći da je potrebno iskoračiti iz logike “analitike bede” i svojevrsnog “sudbinskog okvira” o visokom nivou kvaliteta rada koji niko ne ceni.
Među izazovima u tom pogledu Celakoski je naveo pitanje da li scene mogu da funkcionišu u određenom smislu kao politički subjekti, ali ne u nesporednom izbornom smislu, već kao samostalni akteri spremni na povezivanje i solidarnost, kao i na razrađivanje određenih taktika koje podrazumevaju bavljenje okvirom i institucionalnom inovacijom, a s druge strane i konfrontacijom, i to ne samo na kulturnom polju.
“Da li postoji prostor iskoraka ili pak neke provalije da bismo došli u bolju poziciju od analitike bede?”, dodao je Celakoski.
Napominjući da postoje primeri u regionu koji govore o tome da je moguće spojiti nivo otpora i uticaja na sistem, Celakoski je naglasio da pritom ne misli samo na nezavisnu kulturnu scenu, već na nezavisne aktere u širem društvenom polju, s obzirom da postoji niz pojedinaca, inicijativa i organizacija koje su spremne da zakorače u polje propitivanja sistema.
Kao primer mogućeg delovanja i na strani opiranja sistemu i na strani uticaja na državnu politiku, Celakoski je naveo da se u Hrvatskoj uspelo – bavljenjem na sceni i konsolidovanjem situacije u pojedinim gradovima, stvoriti niz platformi koje se zalažu za logiku samoupravnog upravljanja javnim prostorima - određenog tipa komunalizacije javnih resursa.
Primeri javno-civilnog partnerstva, odnosno razvojna iskustva i regionalna saradnja društveno-kulturnih centara, bili su tema posebnog okruglog stola održanog 8. decembra u okviru Skupštine Kooperative.
Tom prilikom su, uz svetli primer Pogona – Zagrebačkog centra za nezavisnu kulturu i mlade, izneti i primeri novoformiranog Centra-Jadro u Skoplju, koji bi trebalo da bude uskoro otvoren na osnovu ugovora o partnerstvu Opštine Centar i Asocijacije Jadro, te primeri različitih modela partnerstava javnog i civilnog, odnosno privatnog sektora u Sloveniji, kao i slučaj Magacina u Kraljevića Marka, kulturnog centra koji je još pre deset godina namenjen odlukom gradskih vlasti nezavisnoj kulturnoj sceni, ali je njegov status do danas ostao pravno neregulisan, dok s druge strane - uspešno funkcioniše na osnovu modela otvorenog kalendara i deljenja resursa po principu dostupnosti svima, koji je ustanovila Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije.
Kooperativa je na Skupštini u Skoplju proširena sa dve nove članice (Lumbardi fondacija iz Prizrena i Centar za empirijske studije Jugoistočne Evrope iz Niša), a izrazena je spremnost za dalje širenje te mreže koja je osnovana 2012. godine u Zagrebu, a dosad broji 24 organizacija iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Slovenije i Srbije, okupljenih u cilju razvoja dugoročnog i održivog okvira za saradnju i razvoj nezavisnih kulturnih organizacija u regionu.
(SEEcult.org)
