Kada gubitak ljubavi postane realnost
Komad “Zatvaranje ljubavi” savremenog francuskog autora Paskala Rambera, u režiji Luke Jovanova, koji pokušava da na specifičan način reprodukuje svu težinu i napore završetka jednog odnosa, biće premijerno izvedena 29. oktobra u Bitef teatru u Beogradu, koji je i koproducent te predstave sa Beogradskim letnjim festivalom (Belef).
Ramber pokušava da predstavi nelinearnost velike ljubavi, ubojitost misli, otrova sa kojima se nosimo i koje proizvodimo, pričajući koliko razorno može da bude kada ljubav prestane da postoji, kada mora da se završi, o tome kada gubitak postane jedina realnost.
Prema rečima reditelja, spektakularni događaj konačnog razdvajanja dvoje ljudi Ramber smešta u neku vrstu “komore za mučenje” u kojoj su reči jedino oružje, koja je izgrađena kao mreža onoga što smo svi mogli da čujemo, vidimo i doživimo. A ta “komora za mučenje”,“ odnosno zatvoreno mesto kakvo se može pronaći i u pozorištima i u domovima, postaje igralište duše, bojno polje, ili još bolje, polje propasti.
“Ljubav neće opstati, a njih dvoje poslužiće kao laboratorijski primer onoga čega se svi plašimo – kako se nositi sa udarcem kada ljubav prestane da postoji, kada je više ne osećamo, ili čak nismo sigurni da li je osećamo, a ne znamo kako da to podelimo sa partnerom?”, naveo je Jovanov, koji je i autor koncepta scene.
“Želimo da ohrabrimo ljude na slušanje, da ih vratimo slušanju, naučimo slušanju. Želimo da od jednostavne prostorne distance između dvoje ljudi stvorimo čitav svet, mapu osećanja, mapu kretanja tuge, mapu smrvljenih nerava, otisak zajedničkog vremena. Upravo se u tom kretanju kroz distance odigrava napetost odnosa, neobičnost prepoznavanja, narušavanje sklada. Na pitanje: ‘Koga volimo kada volimo?’, Paskal Ramber ne daje gotov odgovor. Kruži u mogućnostima. Ne odbacuje klišee koje bar jednom koriste oni koji se razdvajaju, koji traže razloge za razljubljivanje, koji prepisuju uspomene, ulepšavaju ih, pre nego što sve unište sa nekoliko fraza. Neprekidna reka reči, pitanja-odgovora koje vezujemo, blokiran dah, u svojevrsnom maratonu između straha i oslobođenja: e tu nas, usred tog bolnog trenutka, čeka ova priča, koja neumoljivo vodi u raskid i, možda, u avanturu drugog života. I neizvesnost tog novog života ostaviće nas sve na kraju ipak – u životu”, naveo je Jovanov.
U predstavi igraju Maja Šuša i Slaven Došlo.
Kostim su osmislile Dunja Maksimović i Jana Stankovski, dizajn zvuka potpisuje Nikola Radeka, a plakata Jana Stankovski.
*Foto: Dunja Maksimović
(SEEcult.org)
