Kako do novca u kulturi

Investiranje u kulturu, dugogodišnja bolna tačka na ovim prostorima, posebno zaoštrena u doba opšte finansijske krize, bila je 2. novembra tema tribine u Šumatovačkoj, na kojoj su izneti različiti modeli manje ili više uspešnog traganja za novcem radi realizacije projekata i programa, kako iz ugla predstavnika gradskih vlasti, ustanova i manifestacija, tako i iz ugla nevladinih organizacija i privatnih inicijativa.

Mali budžeti za kulturu na gradskom i državnom nivou, nepostojanje nacionalne i lokalnih strategija razvoja kulture, neprilagođenost propisa stvarnim potrebama... samo su neki od opštih problema kulturne scene koji su se čuli u diskusiji, u kojoj su dati i primeri opštinskih ustanova koje apliciraju za evropske pare, nevladinih organizacija koje su dobile evropska sredstva, ali imaju problem da nabave neophodan ostatak, privatne galerije koja opstaje zahvaljujući porodičnom biznisu, ili uglednog pozorišnog festivala koji je decenijama bio uzor u regionu, a sada opstaje velikim delom zahvaljujući snalaženju organizatora.

Među zajedničkim problemima su i neizvesnost opstanka i nemogućnost dugoročnog planiranja, iako su gradske ustanove i manifestacije u boljoj situaciji od nevladinih i privatnih, s obzirom da im je pokriven deo troškova iz lokalnog i/ili državnog budžeta. Pokazuje se, međutim, da najveći deo budžetske podrške odlazi na plate zaposlenih i režijske troškove, dok za sam program ostaje u pojedinim slučajevima i manje od petine.

Pojedine ustanove, poput Kulturnog centra Mladenovac, odlučile su da izađu iz takve gotovo pat pozicije apliciranjem na evropske konkurse, što je, prema rečima direktora Nenada Ljubenovića, bio komplikovan zadatak, s obzirom na složenost aplikacije.

Sa takvim “zadacima” su, pak, konstantno suočene nevladine organizacije koje deluju u kulturi, s obzirom da funkcionišu projektno i jedino i zavise od uspešnosti apliciranja na konkurse, bilo lokalnih ili državnih vlasti, bilo stranih fondacija, odnosno evropskog programa “Kultura 2007-2013”.

Predstavnici gradskih vlasti vide rešenje teške situacije u kandidaturi Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020. godine koja, kako je istakao direktor Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruženjima Danko Runić, nije sama po sebi cilj, već bi trebalo da posluži kao motor za transformaciju kulture na osnovu dugoročne strategije koja bi bila deo strategije razvoja celog grada.

Time bi trebalo da budu prevaziđeni negativni aspekti današnjeg stanja kulturne scene - zastareli kulturni model i nedostatak strategije, a iskorišćeni pozitivni aspekti koji se ogledaju, između ostalog, i u produkciji više od 20.000 događaja u oblasti kulture i umetnosti na godišnjem nivou, čemu uveliko doprinosi, kako je posebno istakao, i nezavisna kulturna scena.

Runić je u tom pogledu istakao i značaj manifestacije “Na sopstveni pogon” koja je od 25. oktobra do 5. novembra predstavila širom grada oko 80 programa tridesetak organizacija, kulturnih centara, umetničkih grupa i inicijativa sa nezavisne kulturne scene.

Kao veoma važnu, istakao je saradnju državnog, privatnog i nevladnog sektora, što je i jedan od principa koji su želeli da afirmišu organizatori tribine - Šumatovačka - Centar za likovno obrazovanje i PR agencija V Communications.

Jedan od svetlih primera zainteresovanosti struktura vlasti za kulturu je, kako je predočeno na panel diskusiji, opština Savski venac, čiji je funkcioner Nemanja Petrović istakao značaj postojanja Kulturnog centra Grad, koji vodi Kulturni front, i projekata kao što su festival Umbria Jazz Balkanic Windows i gostovanje Berkli koledža za muziku, u organizaciji Multikultivatora.

Petrović je najavio oživljavanja prostora Savamale, između ostalog, i preseljenjem festivala Mikser na tu lokaciju.

Predstavnice Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL), koje su predočile rezultate opsežnog i umnogome poražavajućeg istraživanja o muzejima, takođe su istakle važnost mešovitih izvora finansiranja u kulturi, ukazujući da bi do pomaka u smislu investiranja u kulturi moglo da dođe ako bi država podstakla opšti razvoj privrede, ako bi se kontinuirano, jasno i glasno informisalo o kulturi, ako ne bi dolazilo do obeshrabrivanja unapređenja ljudskih resursa velikim doprinosima na autorske honorare, ali i ako se ne bi zaboravila primarna delatnost ustanova kulture koja ne podrazumeva stvaranje profita po svaku cenu.

U muzejskoj delatnosti, prema istraživanju ZAPROKUL-a, problem predstavlja, između ostalog, i nedovoljno razvijena saradnja - i to međuljudska (unutar institucije), međuinstitucionalna i međusektorska, pa i međuresorska.

Primeri dobre prakse pritom su pre svega rezultat veštine pojedinaca, nego odraz sistemskih promena.

Nedovoljna briga za kulturu pokazuje se i na primeru BITEF-a, koji je održan ove godine 45. put, a ponovo se suočio sa finansijskim problemima.

Prema rečima Aleksandre Delić, do promene načina finansiranja BITEF-a došlo je 2009. godine, kada su sredstva iz javnih izvora smanjena za 50 odsto.

Za 42. BITEF je tako 70 odsto budžeta bilo obezbeđeno od grada i države, a već naredne godine je taj iznos sveden na 51 odsto, rekla je Aleksandra Delić, navodeći da je BITEF ove godine spasen zahvaljujući snalaženju, odnosno sredstvima dobijenim od domaćih sponzora u vrednosti od 16 miliona.

Iz budžeta grada Beograda, koji je osnivač BITEF-a, dobijena su ove godine 22 miliona, od Ministarstva kulture 16 miliona, od Ministarstva spoljnih poslova 120.000, od vojvođanske vlade 2,8 miliona, od novosadskih vlasti 500.000, a od stranih organizacija 3 miliona, rekla je Aleksandra Delić, ističući posebno redovnu dugogodišnju podršku Gete instituta u Beogradu.

I direktorka udruženja SEEcult.org Vesna Milosavljević ukazala je na opšti manjak novca za kulturu i njen marginalizovani položaj u društvu.

Posebno su pritom pogođene nevladine organizacije u kulturi, jer nemaju, za razliku od budžetskih ustanova ili manifestacija, bilo kakva zagarantovana sredstva, pa su primorane da traže sredstva i za program, ali i za prostor, režijske troškove, honorare-plate... Često stoga i funkcionišu pre svega zahvaljujući entuzijazmu osnivača, pa je i festival “Na sopstveni pogon” beogradske nezavisne kulture, čiji je SEEcult.org jedan od organizatora, bio način da se ukaže već i samim nazivom na taj problem.

Prema njenim rečima, pokazatelj skrajnutog položaja kulture u društvu je i to što na poslednjim izborima nije bilo nijednog predizbornog skupa posvećenog toj temi.

Vesna Milosavljević je posebno istakla važnost neprofitnih medija, poput Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, koji postaju jedine platforme za prezentaciju kulture i umetnosti, s obzirom na tabloidizaciju masovnih medija i trku za profitom koja je dovela do toga da se nekadašnje rubrike kulture pretvaraju u rubrike zabave i estrade. Iako bi trebalo da budu prepoznati kao neophodni delovi sistema kulture, odnosno medijatori između producenata i konzumenata kulturnih i umetničkih sadržaja, portali su zapravo u brisanom prostoru između medijskih i kulturnih organizacija, zbog čega je teško i da obezbede novac za osnovnu delatnost. Stoga su primorani da realizuju niz oflajn aktivnosti, koje posredno donose i onlajn sadržaj.

Među takvim projektima koje SEEcult.org realizuje s partnerima iz regiona je i najnoviji “Criticize this!”, podržan od evropskog programa “Kultura 2007-2013”, koji podrazumeva edukaciju mladih umetničkih kritičara i produkciju kritika koje će, osim na partnerskim portalima, izlaziti u vidu podlistka i u štampanim medijima u regionu sa kojima je uspostavljena saradnja.

Specifičan primer privatnog investiranja u kulturu iznela je vlasnica Galerija Nova Olivera Vučinić, koja je otvorila krajem 2009. godine taj prostor na atraktivnoj  lokaciji na Andrićevom vencu zahvaljujući saradnji sa firmom koja je zakupac. Vlasnik te privatne firme je zapravo njen suprug, što joj je i omogućilo da se upusti u poduhvat galeriste, a prema njenim rečima, posao je prilično nezahvalan, iako u Beogradu zapravo nema dovoljno galerijskih prostora. Nema, međutim, ni razvijenog tržišta, odnosno kolekcionara.

Među učesnicima diskusije, koju su moderirale direktorka Šumatovačke  Vesna Bogunović i direktorka V Communications Vesna Vukajlović, bili su i vlasnica galerije Stretegie Art Nina Mudrinić Milovanović, Milica Božanić iz Srpske filmske asocijacije, Manuela Graf iz Centra za informisanje Kissaroo, članovi benda Beogradski sindikat Aleksandar Protić i Feđa Dimović, Veljko Jovanović iz udruženja Neki fini ljudi i Goran Skrobonja, vlasnik izdavačke kuće Paladin, Dejan Matić iz udruženja Treći trg...

Diskusiji je prisustvovala i predstavnica Sekretarijata za kulturu grada Beograda Dragana Palavestra, kao i Neda Knežević iz Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Srbije.

Organizatori su narednu tribinu najavili za maj 2012. godine.

Sajt Šumatovačke je www.sumatovacka.rs

(SEEcult.org)