Kako do novca za kulturu...
Mogućnosti saradnje privatnog i državnog sektora u finansiranju kulture u Srbiji tema su trodnevne konferencije koju je Fondacija Beogradske filharmonije organizovala od 29. marta u Beogradu, u saradnji sa američkom ambasadom, a među učesnicima je i predsednik Upravnog odbora i direktor Pitsburškog simfonijskog orkestra Lari Tamburi (Larry Tamburri), koji je i stručnjak za ulaganje privatnog kapitala u kulturu.
Mogućnosti saradnje privatnog i državnog sektora u finansiranju kulture u Srbiji tema su trodnevne konferencije koju je Fondacija Beogradske filharmonije organizovala od 29. marta u Beogradu, u saradnji sa američkom ambasadom, a među učesnicima je i predsednik Upravnog odbora i direktor Pitsburškog simfonijskog orkestra Lari Tamburi (Larry Tamburri), koji je i stručnjak za ulaganje privatnog kapitala u kulturu.
Američki model finansiranja kulture, oslonjen pre svega na građane i privredu, gotovo je potpuno suprotan praksi u Srbiji, a trebalo bi, prema navodima organizatora konferencije, da podstakne raspravu o novom modelu finansiranja kulture - umesto sadašnjeg, koji je ocenjen kao odavno prevaziđen.
Ključne teme konferencije su i pravni i ekonomski aspekti donatorstva, transparentnost i sukob interesa.
Američka ambasadorka u Beogradu Meri Burs Vorlik ukazala je da u SAD država nema nikakvog udela u finansiranju institucija kulture, a podsetila je i na nekadašnju tradiciju privatne filantropije u Srbiji, ocenjujući da ju je moguće obnoviti i podstaći.
U tom smislu, potrebno je unapređenje i zakonske regulative, dodala je Meri Burs Vorlik, ističući važnost umetnosti i kulture u procesu evropske integracije Srbije.
Američka ambasadorka posebno je istakla potrebu podrške Beogradskoj filharmoniji i poželela joj uspešan i umetnički i poslovni razvoj.
I ministarka finansija Srbije Dijana Dragutinović istakla je veliki potencijal i važnost partnerstva privatnog i državnog sektora, navodeći da za ulazak privatnog u sektor javnih usluga postoje, pored filantropije, i ekonomski i politički razlozi.
Gost konferencije Lari Tamburi predstavio je iskustva Pitsburškog orkestra i drugih američkih institucija kulture u vezi sa učešćem privatnog sektora u njihovom finansiranju, a posebno je istakao značaj orkestarskih dvorana kao svojevrsnih kulturnih centara.
Sedište Pitsburškog orkestra sada ima četiri dvorane, koje dopunjavaju i razne ugostiteljske i trgovinske usluge koje doprinose ukupnom ekonomskom razvoju grada.
Beogradska filharmonija, osnovana 1923. godine, imala je uspone i padove u svojoj istoriji, a tokom tragičnih dešavanja 90-ih godina prošlog veka, doživela je praktično kolaps, kao i mnoge druge institucije kulture u Srbiji.
Pretplatnika više nije bilo, a zgrada je bila ruinirana do te mere da nije zadovoljavala ni elementarne higijenske uslove. Uz podršku novih, demokratskih vlasti, obezbeđena su sredstva za uspešnu rekonstrukciju zgrade, ali iako akustički vrlo dobra, Sala BGF koristi se za probe orkestra, jer ima svega 201 sedište. Za koncerte u okviru redovne sezone iznajmljuje se Velika dvorana Kolarčeve zadužbine.
Od nula pretplatnika koliko ih je bilo 2001 godine, za sezonu 2009/2010 prodato je 1.303 abonmana. Koncertna sezona traje 31 nedelju, a orkestar godišnje ima u proseku 30 premijernih koncerata. U toku proteklih nekoliko godina, BGF je gostovala u Austriji, Italiji, Sloveniji, Švedskoj, Francuskoj i BiH, a domaćoj publici su predstavljeni neki od najznačajnijih svetskih dirigenata i solista.
Značajnom donacijom japanske vlade započet je proces obnove instrumenata, a sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana gudački korpus orkestra se približava visokim evropskim standardima.
Međunarodni umetnički bord BGF čine umetnički direktor Robert Bokor, Dejvid Štern i Dimitrij Aškenazi.
Orkestar, čija se starosna strukutura značajno promenila, danas broji 98 stalno zaposlenih muzičara prosečne starosti oko 35 godina, i zajedno sa članovima menadžmenta, administracijom i tehničkom službom, čini kolektiv od 114 članova.
Fondacija BGF, čiji je doživotni počasni predsednik slavni dirigent Zubin Mehta, osnovana je u junu 2004. odlukom Upravnog odbora BGF, za čijeg je novog predsednika nedavno imenovan Srđan Šaper, reditelj i stručnjak za marketing, poznat i kao član nekadašnje grupe Idoli.
Fondacija BGF je, rešenjem Ministarstva kulture, upisana u registar fondacija i zadužbina 2004. godine, a njeni ciljevi su obezbeđenje lokacije i projekta nove koncertne sale, angažovanje novog šefa dirigenta BGF sa značajnom međunarodnom reputacijom, unapređenje kvaliteta instrumenata BGF, regionalni muzički nastupi, razvoj projekata u kulturi i saradnja sa filharmonijama iz susednih zemalja, razvoj projekata približavanja klasične muzike mlađoj populaciji, specijalni programi u dogovoru i saradnji sa strateškim partnerima, razvoj mladih kadrova u oblasti menadžmenta kulture, unapređenje poslovanja kroz razvoj informacionog sistema za rezervaciju i prodaju karata putem interneta i mobilnih telefona i razvoj posebnog veb TV kanala posvećenog kulturi i društvenom životu.
Finansiranje realzacije tih ciljeva je iz uloga strateških partnera, državnih ili fondova koji se bave razvojem i unapređenjem kulturnih sadržaja, kao i manjih donacija i priloga kompanija i građana.
Fondacija je do sada obezbedila devet violina, tri kontrabasa, jedno vilolončelo, 12 gudala i nekoliko duvačkih instrumenata, a poslednjom donacijom američke ambasade nabavljene su četiri nove trube.
Sajt BGF je www.bgf.co.rs, a program sezone, nazvane “U inat svima, uprkos svemu”, nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
