Kako zajedno protiv klimatskih promena?
Posledice klimatskih promena i mogućnosti njihovog ublažavanja, uključujući i doprinos svakog pojedinca, bile su tema razgovora u Naučnom klubu Centra za promociju nauke (CPN) u Beogradu, koji je najavio izradu interaktivne mape izazova u toj oblasti, u čijem će kreiranju i sami građani moći da učestvuju.
Povezujući medije i stručnjake iz oblasti klimatologije i energetike, u cilju kreiranja informativne platforme o gorućem pitanju klimatskih promena, CPN je predstavio 2. marta i projekat TeRRIFICA, čiji je jedan od partnera, a nastao je sa idejom da prikaže građanima da klimatske promene nisu daleko i da svačije aktivnosti znače. Kao deo tog projekta, u maju će biti predstavljena interaktivna mapa izazova nastalih usled klimatskih promena, uz poziv građanima da i sami doprinesu njenom kreiranju.
Prof. dr Aleksandar Jovović sa Odseka za procesnu tehniku i zaštitu životne sredine na Mašinskom fakultetu u Beogradu konstatovao je da su klimatske promene ogolile problem zagađenja vazduha u Srbiji, koja pritom nema sveobuhvatnu strategiju u toj oblasti, a emisije sumpor-dioksida dramatično su veće nego u Evropi.
“Samo Srbija emituje blizu 400.000 tona sumpor-dioksida, od ukupno 800.000 tona, koliko se emituje u zemljama zapadnog Balkana. Naša emisija je vrlo velika, a Kostolac predstavlja najveći izvor emisije sumpor-dioksida - više od 100.000 tona. Jedna naša termoelektrana prilično nadmašuje veliki broj termoelektrana u razvijenim zemljama Evrope”, upozorio je Jovović na skupu, koji je organizovan u susret Svetskom danu energetske efikasnosti, 5. martu.
I sami građani, kako je ukazano, doprinose klimatskim promenama - jedna kesa đubreta koju bacimo u kontejner jednaka je deset kesa ugljen dioksida.
Problem je i to što ljudi nemaju precepciju o tome, jer je taj problem nevidljiv, rekao je prof. dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, ukazujući posebno na ulogu medija u informisanju o klimatskim promenama, koja je za sada prilično neslavna. Mediji neretko, kako je ukazao, prenose netačne ili nepotpune informacije o tom problemu, zbog čega je apelovao na korišćenje krediblinih izvora.
Đurđević je rekao da se Srbija nalazi na teritoriji gde su klimatske promene vrlo vidljive i biće sve češće, ali nedostaju kapaciteti za borbu protiv njih, kao i opšta saglasnost kako pristupiti tom problemu.
Prošla, 2019. godina bila je najtoplija godina ikada u Srbiji, naglasio je klimatolog Đurđević.
“Od 1960. godine počinjemo da emitujemo sve više ugljen-dioksida i da ga dodajemo u atmosferu: iz uglja, nafte, gasa, industrije cementa… Mi godišnje emitujemo oko 35 do 40 gigatrona ugljen-dioksida, a to je kao da svake godine izgori šuma površine Afrike. U Srbiji, prosečni stanovnik godišnje za energiju koju proizvede emituje između 4 i 5 tona ugljen-dioksida (spremanje ručka, pranje veša, voda...), dok godišnje prosečno bacimo oko 400 kilograma čvrstog otpada”, naveo je Đurđević, ukazujući da se u Srbiji broj toplotnih talasa udvostručio i duplo duže traju, intenzivnije su i češće suše i oluje, povećan je rizik od šumskih poplava i šumskih požara, došlo je do velikih promena u životnim ciklusima biljaka i životinja...
Đurđević je stoga istakao da je poštovanje Pariskog sporazuma i okretanje obnovljivim izvorima energije pitanje budućnosti, na lokalnom i globalnom nivou. Jer, postali smo energetski zavisna vrsta, a većina te energije dolazi od fosilnih goriva. Spaljivanjem tih energija oslobađamo velike količine ugljen-dioksida, kojem treba mnogo vremena da se ukloni iz atmosfere.
Kao primer mogućnosti da se stare tehnologije pretvore u obnovljivi izvor energije, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu dr Ivan Simić predstavio je maketu prve elektrane u Srbiji “Snaga i svetlost” u Marini Dorćol, koja je napravljena povodom Noći istraživača, a u njoj je svojevremeno snimana kultna TV serija “Otpisani” i sada je spomenik kulture koji čeka na obnovu.
Građani Beograda će tokom leta, kako je najavio CPN, biti u prilici da učestvuju u mapiranju izazova nastalih usled klimatskih promena, i to u kontekstu našeg životnog okruženja. U široj slici, lokalne aktivnosti poslužiće objedinjavanju podataka, istraživanja i aktivnosti kako bi se pripremio opšti presek stanja uslovljenog klimatskim promenama u pojedinim delovima Evrope, u cilju inovativnih pristupa prilagođavanju na njih.
Projekat TeRRIFICA se sprovodi na nekoliko teritorija širom Evrope (Barselona, Pariz, Fehta, Minsk, Poznan i Beograd), koje će poslužiti kao test-prostori za inicijalnu analizu, mapiranje klimatskih uticaja i promena, ali i dobrih praksi i aktivnosti koje sprovode institucije, naučne i obrazovne ustanove, nevladin sektor i stručne asocijacije, pojedinci i organizacije, u cilju bolje adaptacije na klimatske promene. CPN je je regionalni centar tog projekta i koordinator aktivnosti u više zemalja Jugoistočne Evrope – od Hrvatske do Rumunije, i od Albanije do Mađarske.
*Foto: Katarina Marjanović Drinčić - SEEcult / CPN
(SEEcult.org)
