Kancona za kraj 51. OS
Razgovorom o video instalaciji “Kancona” Ane Adamović, jedine novčano nagrađene umetnice 51. Oktobarskog salona, 21. novembra završava se ta najveća međunarodna izložba savremene umetnosti u Beogradu, koja je predstavila radove dvadesetak umetnika iz zemlje i sveta, u izboru kustosa iz Švedske Juana Puseta (Johan Poussete) i Selie Prado (Celia), a protekla je i u znaku ekonomske krize i raznovrsnog pratećeg programa.
Razgovorom o video instalaciji “Kancona” Ane Adamović, jedine novčano nagrađene umetnice 51. Oktobarskog salona, 21. novembra završava se ta najveća međunarodna izložba savremene umetnosti u Beogradu, koja je predstavila radove dvadesetak umetnika iz zemlje i sveta, u izboru kustosa iz Švedske Juana Puseta (Johan Poussete) i Selie Prado (Celia), a protekla je i u znaku ekonomske krize i raznovrsnog pratećeg programa.
Švedski kustoski tim osmislio je 51. Oktobarski salon pod sloganom “Noć nam prija”, pozajmljenim iz eseja Horhea Luisa Borhesa, koji otvara pitanje nesvesnog selektivnog sećanja, odnosno pamćenja.
Reč je uglavnom o video radovima, za koje je bilo potrebno izdvojiti nekoliko sati da bi se videla cela postavka, priređena na oko 3.000 od ukupno oko 10.000 kvadratnih metara prostora bivše zgrade Vojne akademije u Resavskoj, koju je Ministarstvo odbrane ustupilo 2006. godine Muzeju grada Beograda, ali još nije rekonstruisana.
Za 51. OS odabrani su i Zoran Naskovski iz Srbije, Maja Bajević (BiH), Tereza Habard i Aleksander Birhler (SAD), Junas Dalberj (Danska), Tim Ečels i Stiv Mekvin iz Velike Britanije, Amar Kanvar (Indija), David Maljković (Hrvatska), Arnaut Mik (Holandija), Harun Farocki (Češka), Omer Fast (Izrael) i Karl Mikael fon Hausvolt i Tumas Nordanstad (Švedska), kao i švedski umetnik Erik Krikorc, čija je instalacija “Emotivni gradovi” postavljena na Palati “Albanija”.
Posetioci 51. OS imali su priliku da obiđu izložbu uz stručna vođenja i prisustvuju brojnim paralelnim i edukativnim programima, zaključno sa razgovorom o delu “Kancona” Ane Adamović, čiji su inicijatori Milica Tomić i Branimir Stojanović, a posvećen je politici sećanja koja stoji iza tog rada kao i koncepciji 51. Oktobarskog salona.
U video-radu “Kancona” starica usredsređeno gleda u sebe, dok sluša vlastiti glas kako peva njenu omiljenu pesmu iz mladosti, koju je prvi put čula 1941. Pesma je na italijanskom, o vojniku koji piše majci s fronta: govori joj koliko mu nedostaje, kako je više nikada neće napustiti ako bude preživeo rat… Njen glas i pesma su oruđe kojim se oživljava prošlost.
“Razgovor o umetničkom delu” je diskusiona platforma savremene umetnosti koju je pokrenula umetnica Milica Tomić 2002. Taj projekat pokreće diskusije o aktualnoj produkciji savremene umetnosti u Beogradu, Srbiji i regionu i do sada je održano više od 40 razgovora, koji podrazumevaju da je publika koautor rada, odnosno da konzumacija umetnosti i razgovor o njoj predstavljaju autorski akt.
U završnici 51. OS realizovan je i program “Raškolovana video učionica” Teorije koja Hoda (TkH), koji je predstavio intervjue s pojedinim umetnicima i kustosima (Rosa Barba, Tim Ečels, Hulieta Aranda, Jelena Vesić), kao i sa v.d. direktorkom KCB-a Miom David, a posetioci su mogli obići i prezentaciju radova nastalih u okviru “Kreativne laboratorije za promenu sećanja” za učenike srednjih škola, koju je vodila umetnica Ana Nedeljković.
Oktobarski salon privukao je pažnju javnosti i emisijom “Gužva” autorki Maje Uzelac i Tijane Todorović, koja je aktuelizovala i niz pitanja kulturne politike, položaja umetnika, tržišta, budućnosti i strategije razvoja OS, najveće izložbe savremene umetnosti u Beogradu koja je internacionalizovana 2004. godine.
Prvi put od kada je međunarodnog karaktera, OS nema dobitnike tri ravnopravne nagrade - zbog krize je dodeljena novčana nagrada samo Ani Adamović, dok su dva priznanja dobili južnoafrički umetnik Vilijam Kentridž i Eva Kok iz Danske.
Specifičnost 51. OS je i u tome što je žiri bio jednočlan, takođe zbog uštede, a činio ga je nemački kustos Rene Blok (Block), umetnički direktor OS 2006. godine, koji je učestvovao u pratećem programu ove godine izložbom “Love it or Leave it” u galeriji Artget KCB-a.
Novčana nagrada 51. OS, u iznosu od 250.000 dinara (oko 2.500 evra) dodeljena je Ani Adamović kao podsticaj domaćem umetniku.
Kentridžu je dodeljeno priznanje za životno delo, a Evi Kok za najveći doprinos konceptu 51. OS.
Nagrada KCB-a, koja podrazumeva organizovanje samostalne izložbe u jednoj od galerija tog centra u 2012. godini, dodeljena je Rozi Barba.
Oktobarski salon organizovan je ove godine budžetom od oko 30 miliona dinara, od čega su gradske vlasti obezbedile 21 milion, četiri miliona je iz rebalansa, četiri od Ministarstva kulture, a ostatak od partnera i sponzora.
Prvi put je ulaz naplaćivan (200 dinara), ali je ulaznica bila u formi članskih karata, pa su posetioci mogli da obiđu izložbu koliko hoće puta.
Oktobarski salon, koji su gradske vlasti osnovale 1960. kao izložbu najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti, menjao je tokom poluvekovne istorije koncepciju i oblike organizovanja, a od 2001. imenuje se umetnički direktor koji predlaže koncept. Od 2004. godine OS je međunarodnog karaktera, a umetnički direktori bili su do sada Anda Rotenberg, Darka Radosavljević Vasiljević, Rene Blok, Lorand Heđi, Bojana Pejić i Branislava Anđelković.
Sajt Oktobarskog salona je www.oktobarskisalon.org, a fotografije radova nalaze se i u Foto galeriji portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
