Kilijan o igri života i smrti
Slavni koreograf Jirži Kilijan (Jiří Kylián) ponovo je gost Beogradskog festivala igre (BFI) – ovoga puta učestvuje filmsko-plesnom predstavom “Istočna senka” o životu i smrti, koja je inspirisana tragičnim cunamijem u Japanu 2011. godine, ali danas dobija šire značenje, s obzirom na ljudske katastrofe i terorizam u Evropi.
Kilijan, kao i akteri “Istočne senke” – Sabine Kupferberg i Geri Hrist (Gary Christ) i pijanistkinja Tomoko Mukaijama (Mukaiyama), te holandski ambasador u Beogradu Henk van den Dol (Dool), osudili su 22. marta na konferenciji za novinare terorističke napade u Briselu, u kojima je u jutarnjim satima poginulo više od 30 ljudi.
“Srećni smo što smo ovde, ali ovo nije srećan dan. Brisel je suočen sa serijom terorističkih napada, koje Holandija snažno osuđuje i stoji uz prijateljsku Belgiju u ovom teškom trenutku”, rekao je ambasador Van den Dol.
Predstava “Istočna senka” Klijanove produkcije iz Haga, koju će publika 13. BFI-ja videti 23. i 24. marta u Sava centru, bavi se temom ljubavi i života naspram smrti, a specifična je po tome što slavi plesne umetnike koji su zvanično završili profesionalnu karijeru.
Gary Chryst i Sabine Kupferberg, foto: SEEcult.org
Među njima je i Kilijanova supruga Sabine Kupferberg koja je podsetila da je “Istočna senka”, nastala pre tri godine za Aiči trijenale, priginalno posvećena žrtvama cunamija, ali danas ima mnogo više veze sa smrću i odnosi se na bilo koju ljudsku tragediju i katastrofu.
“Predstava danas ima mnogo dublje značenje, pokazujući besmisao ubijanja, gubitka, usled prirodnih, ali i ljudskih katastrofa”, rekla je Sabine Kupferberg, ističući da je “Istočna senka” zato bezvremen komad sa veoma snažnom porukom.
Kilijan je rekao da se tokom celokupne karijere bavio pitanjima ljubavi i smrti i da smatra da bez njih zapravo i nema bilo kakvog obizljnog rada u umetnosti. “Pitanje je samo kako staviti život i smrt na scenu u istom trenutku”, rekao je Kilijan, koji je “Istočnu senku” počeo da radi najpre kao film sa dvoje igrača.
“Film je mrtav, a oni su živi, ali kada oni umru, film će ostati da živi”, rekao je Kilijan, priznajući da mu je rad na tom projektu bio izuzetno naporan.
Sabine Kupferberg, Aja Jung i Kilijan
“Bilo je toliko teško da sam u jednom trenutku pomislio da se ubijem, ali u ključnom trenutku došla je Tomoko i odsvirala nešto što je povezalo sve stvari u celinu”, rekao je Kilijan, čija će predstava biti igrana na sceni u Sava centru, pružajući publici mogućnost da u intimnijoj atmosferi isprati taj tragikomičan komad čiji je koncept zasnovan na teatru apsurda Semjuela Beketa.
Prema rečima Kilijana, Beketa obožava zato što ga nikada nije razumeo u potpunosti.
“Beket je tražio najčudnije nacicne da dođe do nečega. Kada god se vratim njegovim delima, uvek nađem nešto novo. Na vrlo precizan način nije govorio ništa”, rekao je Kilijan.
Istočna senka
Pijanistkinja Tomoko Mukaijama (Mukaiyama), koja će uživo nastupiti u predstavi, rekla je da taj komad ne bi ograničila samo na pitanja ljubavi/života i smrti, jer u njemu vidi i niz običnih, svakodnevnih stvari sa kojima se svi borimo, pokušavajući da ostvarimo suživot sa drugima.
“Možete prepoznati koliko su naši životi krhki, kako se brzo može desiti da nas više nema, zastrašujuće je to… Ali, uvek posle ovakvog komada izlazim srećna”, rekla je Tomoko Mukaijama.
“Istočna senka” kroz igru starijih igrača poručuje da život treba iskusiti u punom obliku čak i kada to izgleda besmisleno, a možda i baš zbog toga.
Istočna senka
Kilijan je i ranije radio sa starijim igračima – još dok je bio umetnički direktor Holandskog plesnog teatra osnovao je posebnu trupu igrača starijih od 40 godina, koji je delovao pored glavnog i mladig ansambla.
“NDT3 je bio trupa igrača starih od 40 godina do smrti”, rekao je Kilijan, koji smatra da je užasno što plesni umetnici po završetku karijere više nemaju priliku da igraju, jer baš tada imaju šta da kažu.
“Fascinantno je kada radite sa nekim kao što su oni. To je kao prelistavanje knjige u biblioteci, nepresušan izvor informacija”, rekao je Kilijan, čija je “Istočna senka” trebalo da bude igrana na BFI-ju 2015. godine, ali je otkazana zbog povrede Sabine Kupferberg. Kilijan je tada odlučio da gostovanje ne otkaže, već je ponudio drugi program.
Predstava nije izvođena godinu dana, zbog čega su i igrači posebno uzbuđeni, kako je priznao Geri Hrist, koji je, kao i Sabine Kupferberg, bio član trupe NDT3.
“Mislio sam da sam prestar da igram, ali kada vas Kilijan pozove i kaže da pravi predstavu koja ima veze sa Beketom, onda se to ne odbija”, rekao je Hrist, navodeći da ga raduje dolazak u Beograd i želi da ga upozna.
“Shvatili smo da moramo da prihvatimo godine i da ne možemo da pružimo sve što smo mladi kada smo bili mladi. Ali, možemo mnogo toga drugog, jer drugačije i razgovarate sa nekim vaših godina i sa nekim ko je 20 godina mlađi”, rekla je Sabine Kupferberg.
Istočna senka
Kilijan je prvi put gostovao na BFI-ju pre desetak godina, a njegov povratak, kako je istakao holandski ambasador, predstavlja još jedan pokazatelj da je Beograd našao mesto na svetskoj mapi umetničke igre zahvaljujući BFI-ju i umetničkoj direktorki Aji Jung.
Prisećajući se prošlogodišnjeg gostovanja, Kilijan je rekao da se u Beogradu nije mnogo toga promenilo, a posebno ga, kako je rekao u šali, raduje to što se “radovi u zgradi (Nacionalne fondacije za igru, u kojoj je sedište BFI) i dalje odvijaju, s tom razlikom što više ne zvuče kao kad se ode kod zubara”.
Kilijan je i prvi dobitnik nagrade BFI-ja “Jovan Ćirilov”, koja je ustanovljena 2015. godine u slavu Jovana Ćirilova (1931-2014), suosnivača i doživotnog selektora Bitefa.
Nagrada će Kilijanu biti uručena 24. marta na sceni Sava centra, posle drugog izvođenja predstave "Istočna senka".
Rođen 1947. godine u Čehoslovačkoj, Kilijan je započeo igračku karijeru u Školi Nacionalnog baleta u Pragu, a 1962. primljen je na Konzervatorijum u Pragu. Rodni grad je napustio kada je dobio stipendiju za Kraljevsku baletsku školu u Londonu 1967. Posle toga se pridružio Štutgart baletu, koji je vodio Džon Kranko. Kilijan je u toj kompaniji imao koreografski debi predstavom “Paradoks”, za Nover Gezelšaft. Nakon što je napravio tri baleta za NDT (Gledaoci, Igra stolica i La Cathédrale Engloutie), postao je umetnički direktor te trupe 1975. Već nakon dve sezone uspeo je u nastojanju da NDT postane deo međunarodne mape, posebno zahvaljujući predstavi “Sinfonieta”.
Iste godine je s Karelom Birnijem osnovao NDT2, koji je služio kao most između škole i profesionalne trupe, odnosno mogućnost da se mlađim igračima ponudi da razvijaju veštine i talenat. Takođe, 1991. godine inicirao je nastanak NDT3 sa igračima starijim od 40 godina.
Posle izvanredne službe, Kilijan je 1999. godine predao umetničko vođstvo, ali je ostao povezan za NDT kao stalni koreograf sve do decembra 2009.
Kreirao je više od sto radova, od kojih su mnogi izvođeni širom sveta. Nije stvarao samo za NDT, već i za Štutgart balet, Balet pariske Opere, Balet Minhena, Balet Tokija…
Kilijan je radio sa mnogim kreativnim ličnostima međunarodnog renomea – kompozitorima, dizajnerima, arhitektama…
Dobitnik je mnogih nagrada i titula, uključujući titulu Oficira reda Oranje u Holandiji, počasni doktorat Džulijarda u Njujorku, tri nagrade “Nižinjski” u Monte Karlu (najbolji koreograf, kompanija i predstava), Benoit de la Danse u Moskvi i Berlinu, Počasnu medalju predsednika Češke, titulu komandira Legije časti u Francuskoj… Takođe, 2008. dobio je jedno od najvećih kraljevskih priznanja - Medalju reda Kuće Oranje, koju mu je dodelila kraljica Beatrisa. Od češkog Ministarstva za kulturu dobio je 2011. nagradu za životno delo u oblasti umetničke igre i teatra.
13. BFI, otvoren 19. marta u krcatom Sava centru nastupom Holandskog plesnog teatra (NDT1), a do 10. aprila predstavlja ukupno više od 30 koreografskih postavki 15 kompanija iz 13 zemalja, koje potpisuju i legendarni autori, poput Kilijana, ali i nade svetske scene.
Sajt BFI-ja je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.
(SEEcult.org)
