KND: Pokretni hronotopi - 1/2
Mladen Bundalo, Pokretni hronotopi, Remont, Beograd, 15. maj - 2. jun 2017.
1/2 Kritičar na delu: Vladimir Bjeličić, istoričar umetnosti
Istoričar umetnosti Vladimir Bjeličić govori u drugoj epizodi serijala Kritika na delu, posvećenog izložbi “Pokretni hronotopi” Mladena Bundala u Remontu, o specifičnim mikronarativima umetnika, zasnovanim na ličnom iskustvu migranta, ali i o deideologizaciji i depolitizaciji teme migracija i dometima umetničkih projekata u društvenom angažmanu.
Izložba “Pokretni hronotopi”, prema navodima Bjeličića, fokusirana je na umetnikovo lično iskustvo koje je u direktnoj vezi sa problemom migracija.
“Sa njom se suočavamao sa specifičnim mikronarativima. To je neka vrsta strategije pristupa u okviru kojeg umetnik preispituje, problematizuje, artikuliše vlastito iskustvo, što je zapravo u neposrednoj vezi sa konkretnim društveno-političkim prilikama u kojima se trenutno nalazimo”, naveo je Bjeličić.
Povodom medijski različitih radova predstavljenih na izložbi, nastalih u različitim vremenskim periodima, Bjeličić navodi da je naizgled u pitanju zbir potpuno apstraktnih formi, pri čemu se čini da umetnik polazi od nekih svojih specifičnih stanja svesti.
“Suočavamo se šta je stanje svesti jedne individue u trenutku migracije, vrlo nelagodnih životnih, odnosno društvenih prilika, posebno imajući u vidu kontekst iz kojeg umentik dolazi”, naveo je Bjeličić, ukazujući ujedno na neodgovarajući tretman teme migracija u javnosti.
“Samim tim što se nalazimo na ovom području, mi smo poptuno izloženi priči o migracijama, s tim što mi se čini da ta tema nije dovoljno obrađena u javnom prostoru, imajući u vidu uspostavljanje novog ideološkog diskursa koji je desne provinijencije, koji jednostavno takve sadržaje isključuje. Mi nismo u mogućnosti da kao društvo prolazimo skupa kroz dijalog o tome šta je migracija, zbog čega je važno da mislimo o tome. Na lokalnom nivou imamo istorijski primer migracija – situaciju nakon i uoči rata na području bivše Jugoslavije. To je tema izuzetno aktuelna. Takođe, imamo neverovatnu ekspanziju desnog diskursa širom Evrope i to je nešto sa čim moramo da se suočavamo na svakodnevnom nivou”, naveo je Bjeličić.
S druge strane, kako je dodao, takve teme prisutne su u okviru kulture i umetnosti, ali u pojedinim slučajevima na neadekvatan način.
“Bio sam se čak našao u situaciji da je u jednoj beogradskoj galeriji otvorena izložba fotografija (o migrantima) uz čašu šampanjca. Na taj način se zapravo deoideologizuje i depolitizuje takva vrsta sadržaja”, naglasio je Bjeličić.
Bjeličić je ukazao i na problem dometa konkretnog umetničkog projekta koji se bavi aktuelnim problemom – bilo da su u pitanju migracije ili status i položaj marginalnih grupa u društvu ili, recimo, problemom radnika i radničkih uslova, koji svi dele u jednoj destabilizovanoj sredini.
“Kada se takvi projekti bave time to je zaista vrlo nezgodno iz prostog razloga što morate da nađete vrlo jaka i koncizna rešenja kako biste komunicirali takve sadržaje”, ocenio je Bjeličić.
Prema njegovom mišljenju, participativni umetnički projekti u tom smislu vrlo često su dobra formula.
U tom kontekstu, izložba Bundala “Pokretni hronotopi” može se tumačiti na neki način i kao kritika kapitalističke matrice i uopšte celog poretka koji na primeru posttranzicionih društava u potpunosti čini da su, posebno mladi ljudi oštećeni, da ne postoji bilo kakva ekonomska i društvena stabilnost, u okviru koje oni mogu da se dalje razvijaju.
Prema mišljenju Bjeličića, Bundalo je odabrao da to radi iz “prikrajka”- u tišini svog intimnog prostora, jer je njegova “umetnička praksa vrlo introvertna”.
“Postoji, međutim, gomila kulturnih i umetničkih projekata koji zaista ne dosežu dalje zato što ostaju u okvirima jedne modernističke paradigme koja zapravo podrazumeva reprezentaciju u umetnosti, kulturi, u tim belim, pročišćenim prostorima, gde se komunikacija sa publikom i uopšte uspostavljanje bilo kakvog, nadajmo se plodotvornog dijaloga, ne dešava”, naveo je Bjeličić.
“To je vrlo klizav teren i zaista moramo uvek da mislimo o mnoštvu različitih strategija, načina i praksi koje bi nam pomogle da kroz umetnost zapravo radimo neku vrstu emancipacije ili, kao što ja volim da kažem, političke, odnosno ideološke transformacije”, dodao je Bjeličić.
*Kritičarka na delu u 1. epizodi serijala KND o izložbi Mladena Bundala je Maja Ćirić, istoričarka umetnosti i nezavisna kustoskinja
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2017. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2017.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
(SEEcult.org)
