• Search form

17.04.2017 | 23:45

Književno putovanje Evropom

Književno putovanje Evropom

Izdavačka kuća Heliks pokrenula je novu ediciju u okviru projekta “Trans-Evropa: književno putovanje kontinentom”, koji obuhvata osam romana i jednu zbirku priča dobitnika Evropske književne nagrade, napisanih na osam jezika (holandski, francuski, nemački, danaski, islandski, norveški, turski i grčki). Podržan od programa Kreativna Evropa, projekat je zamišljen kao upoznavanje s kulturnim stremljenjima s jedne, i sa tradicijom evropskih zemalja s druge strane. Ideja je, prema navodima Heliksa, jačanje kulturnih mostova i književnih dijaloga između različitih koordinata u evropskim okvirima, a bez jezičkih ograničanja.

Sva dela su nastala nakon 2010. godine iz pera relativno mladih autora i predstavljaju književni odgovor na aktuelne izazove s kojima se žitelji evropskog kontinenta suočavaju: sa prošlošću društva kroz prizmu sagledavanja suštine sadašnjeg trenutka, promišljanje nad smislom i ispraznošću života u tehnološki naprednom društvu konzumerističkog kapitalizma, izbegavanje društvenih stereotipa u potrazi za ljubavlju i slobodom.

Iako su napisani na različitim jezicima i smešteni na različitim stanicama trans-evropskog književnog putovanja, svako pripovedanje donosi priče o univerzalnim pitanjima, prenoseći ih na lični i širi nivo. Na ličnom se nivou priče o ljubavima, gubitku, žalovanju, preispitivanjima, sećanju koje gradi nov smisao, novu sadašnjost, neopterećenu tegobama iz prošlosti, prividu smisla života modernog čoveka, eksperimentalnom svetu tehnologije koji polako zamenjuje oragansko i prirodno, prepliću sa važnim istorijskim i političkim trenucima (rat na teritoriji bivše Jugoslavije, predvečerje Drugog svetskog rata, politička previranja u Turskoj 1980. godine, stvaranje novog doba na Islandu, kao i trenutni politički presek Islanda).

Koherentnost edicije i univerzalnost svih pripovedanja, prema navodima Heliksa, nije razbijena šarolikošću jezika i stilova, od groteske do crnog humora, od epistolarne proze protkane poezijom, preko dnevničke forme do eksperimenta sa rečima. Upravo ta različitost pokazuje da je moderno iskustvo evropskog čoveka univerzalno i da ga je moguće prepoznati kao svoje. Specifični i autentični stilovi autora književnih dela odabranih za projekat zahtevali su prevodioce odgovarajuće senzibilnosti i izraza koji su zadržali sve autentičnosti originalnih jezika kako bi pripovedanje teklo na način na koji bi priču ispričao i neko sa ovog podneblja.

Ediciju čine norveški roman “Mod i AudGunstejna Bakea (prevod: Ratka Krsmanović), turska zbirka priča “AhaBirgul Oguz (prevod: Mirjana Marinković), islandski roman “ProstoriOdni Ejr Ajvarsdotir (prevod: Tatjana Latinović), belgijski “Merlin bez kostijuIzabel Veri (prevod: Vladimir G. Janković), holandski “Holandska devicaMarente de Mor (prevod: Jelica Lopušina), nemački roman “Trešnjino drvo i stara osećanjaMarice Bodrožić (prevod: Nikolina Zobenica), kiparski roman “Dnevnik jednog neverstvaEmiliosa Solomua (prevod: Tamara Kostić-Pahnoglu), danski “Smrt vozi audiKristijana Bang Fosa (prevod: Radoš Kosović) i islandski roman “Priča o Jonu Ofejgura Sigurdsona (prevod: Tatjana Latinović).

Roman “Mod i Aud” norveškog autora Gunstejna Bakea nosi podnaslov “Roman o saobraćaju”, što samo donekle naglašava tematiku te priče. Saobraćaj je ovde samo alegorija života, protoka, prolaznosti, brzine, slobode i odsustva, rizika i prilika, opšteg i posebnog. “Mod i Aud” je neobičan roman o psihološkom i emotivnom udaru na osnovnu jedinicu društva – na porodicu, koja strada od posledica modernog načina života.

Glavna junakinja Aud, posle gubitka majke i sestre bliznakinje, deluje naizgled kao obična mlada devojka, međutim, postepeno se otkriva njena mračna strana. Dve osnovne ravni romana - individualistička i opšta, društvena, povezane u narativnim tkivom i prepliću se brišući granice koje ih razdeljuju. Na individualnom planu, to je roman koji govori o Aud i njenom ocu Junu, čoveku kog je saobraćajna nesreća ostavila bez supruge i ćerke, kao invalida koji nastavlja život uz pomoć medicinsko-tehničkog dostignuća, simbolično nazvanog Janus. Na opštem, socijalnom planu, to je provokativan, buntovni roman o slobodi zamenjenoj za konformizam, o strogoj kontroli života mladih i njihovoj nesvesnoj reakciji na programirano odrastanje u kapitalističkom društvu. 

Slikovito i plastično opisujući samu nesreću, Bake čitaoce uvodi u svoj eksperimentalni svet tehnologije koja postepeno zamenjuje organsko i prirodno; mešajući žanrove – od dokumentarno-esejističke proze do lirskih pasaža, autor na provokativan način izaziva svakoga da se zamisli nad onim što svakodnevno prihvata kao datost.

Bake je za svoj treći roman “Mod i Aud” dobio Evropsku nagradu za književnost 2012. godine.

Zbirka priča “Aha” turske autorke Birgul Oguz sadrži osam i po priča koje su povezane u celinu i mogu se čitati kao roman. Tematski objedinjene, priče prate duhovno putovanje mlade devojke nakon gubitka oca, njena sećanja, melanholična raspoloženja i ogromnu bol sa kojom se mlada osoba mora suočiti. Figura oca gotovo mitski je prikazana kao figura revolucionara i pripadnika one generacije koja je surovo tretirana od turske vlasti, generacije koja je učestvovala u zbivanjima u vezi sa državnim udarom 1980.

Uticaj koji je vaspitanje u revolucionarnom duhu ostavilo na junakinju očitava se, prema navodima izdavača, kroz motivske i narativne niti zbirke. Smenjujući apstraktnu i realističnu književnu formu, autorka sugestivno deluje i na imaginaciju čitaoca i uvlači ga u lavirint događaja koji se izmenjuju od perioda prošlosti u vidu snažnih sećanja, do sadašnjosti i trenutka kada se smrt voljenog bića mora prihvatiti kao nepobitna činjenica.

Budući da je delom autobiografska, ta zbirka pripovedaka verno daje odgovore na pitanja kako se prevazilazi bol nakon gubitka voljene osobe. Birgul Oguz je kroz naraciju i sama pokušala da prođe faze tugovanja. Njeno pripovedanje stoga odiše melanholičnim tonovima, meditacijama na temu smrti i samoće, besa, ljubavi, čežnje, ljutnje...

Aha” je visoko intelektualna proza koja se oslanja na niz literarnih tekstova - od Starog zaveta pa sve do moderne turske i evropske poezije, ali to ni na koji način ne opterećuje narativni i kreativni tok tog dela.

Birgul Oguz je za roman “Aha” dobila Evropsku nagradu za književnost 2014. godine.

Roman “Prostori” islandske autorke Odni Ejr briše granicu između autobiografskog i fikcionalnog, izazivajući empatiju čitalaca, jer se naratorka nalazi na životnoj prekretnici kakvu je gotovo svaka 30-dišnjakinja proživela, nezavisno od dela sveta i kulture u kojoj je sazrevala.

Pisan u formi dnevnika, roman prati godinu dana života mlade spisateljice i njena putovanja. Okosnicu čine odnosi naratorke s bratom arheologom i novim partnerom ornitologom, ali i odnosi sa članovima porodice i društva u celini.

Odni Ejr kroz ovaj roman glasno progovara o svojim političkim stavovima, ali i o sklonosti ka mističnom. “Prostori” je, s jedne strane društveno angažovana proza, a s druge - duboka i produhovljena kontemplacija o životu, ljubavi, istini, smislu.

Odni Ejr je za roman “Prostori” dobila Evropsku nagradu za književnost 2014. godine, a dobitnica je, inače, i Islandske ženske književne nagrade 2012.

Roman “Merilin bez kostiju” belgijske pozorišne glumice i autorke Izabel Veri jedan od najneobičnijih romana napisanih na francuskom jeziku u poslednjih nekoliko godina, a njegova čudnovatost ne leži samo u formi koja preovlađuje, već i u osobenom povezivanju elemenata karakterističnih za pozorište ili film sa onim rezervisanim za romanesknu ili poetsku formu.

Roman je podeljen na tri dela u kojima narator prati junakinju Merilin Koki u različitim fazama njenog odrastanja i spoznavanja sopstvenog identiteta. Prvi je deo u kojem Merilin ima 6-8 godina; u drugom delu ona je devojka od oko 25 godina i pokušava da pronađe svoje mesto u svetu, a tek u trećem delu, u kojem autorka predstavlja junakinju od 40 godina, čitalac se zapravo upoznaje sa ženom koja i dalje traga za svojim identitetom, piše roman i okupirana je odnosima između ljudi – muško-ženskim, ali i homoseksualnim. Ona ne isključuje čak ni pitanje u kojim se sve formama i oblicima ljubav može otelotvoriti, te uključuje u svoje kontemplacije i biljni i životinjski svet.

Izabel Veri se, prema navodima kuće Heliks,  hrabro uhvatila u koštac s neobičnom temom i tome prilagodila jezik i formu svog dela. Na granici sa eksperimentalnim romanom, “Merilin bez kostiju” je konceptualni tekst koji korespondira sa fantazijom i realnošću uporedo.

Verijeva je za roman “Merilin bez kostiju” dobila Evropsku nagradu za književnost 2013. godine.

Roman “Holandska devica” nagrađivane autorke Marente de Mor je priča o 18-godišnjoj Jani koja se strasno i mladalački poletno zaljubljuje u učitelja mačevanja Egona, prijatelja i vršnjaka svog oca. Smeštena tik pred početak Drugog svetskog rata, a nakon Olimpijskih igara u Berlinu, radnja romana prožeta je mnogim motivima idealizacije – političke, ljubavne, sportske. Olimpijski krugovi i svastike, tradicija i novi režim, usamljenost i liderstvo, lepota prirode i civilizacijske tekovine, zabranjena ljubav, autoritet i potčinjenost, tajne i iskrenost, sve to nalazi se na platformi romana “Holandska devica”.
 
Neutralnost koju je Holandija imala u ratu, zadržala je i autorka pri pisanju tog dela. Bez političke ostrašćenosti ona kroz replike svojih likova iskazuje oprečna mišljenja i pozicije, pri tome ne favorizujući jedno ili drugo.

Marente de Mor radila je kao dopisnik iz Sankt Peterburga, što ju je inspirisalo da napiše knjigu priča “Peterburške priče”, a za roman “Holandska devica” dobila je AKO književnu nagradu 2011. godine, kao i Evropsku nagradu za književnost 2014. godine.

Trešnjino drvo i stara osećanja” nemačke autorke hrvatskog porekla Marice Bodrožić bavi se temom raspada Jugoslavije kroz niz raspršenih sećanja Arjete Filipo, njen život u Parizu, prve dane u Berlinu, detinjstvo sa bakom u Istri, grad pod opsadom, bombardovanje, ljude iz prošlosti, ali i nova lica koja susreće na svom putu. Motiv trešnjinog drveta vezan je za stari bakin sto koji Arjeta uvek seli sa sobom, bez obzira u koji grad se uputila, a ujedno predstavlja i glavni simbol priče. Sto od trešnjevine je skup svih sećanja koje junakinja nosi u sebi; ne samo na detinjstvo i ratno vreme, već i na likove koji je prate kroz roman gradeći nov mozaik, nov smisao i novu sadašnjost, neopterećenu tegobama prošlosti.

Roman “Trešnjino drvo i stara osećanja” pisan je na nemačkom, “drugom maternjem jeziku” Marice Bodrožić, zbog čega predstavlja pre svega izvanrednu poetsku jezičku igru koja se oseća i u prevodu.

Marica Bodrožić piše eseje, romane, poeziju, prevodi i predaje kreativno pisanje. Dobitnica je mnogih nagrada i priznanja, među kojima su stipendija Herman Lenc, nagrada za književnost Umetničke akademije u Berlinu, književna nagrada Lihtenštajna za poeziju i Nagrada Evropska književna nagrada 2013. godine za “Trešnjino drvo i stara osećanja”.

Roman “Dnevnik jednog neverstva” grčkog autora Emiliosa Solomua kombinacija je istorijskog i kriminalističkog romana, kao i tipične ljubavne priče.

Glavni junak, arheolog Jorgos Dukarelis, obavlja istorijski relevantna iskopavanja na ostrvu Kufonisi, ali sa istom arheološkom preciznošću istražuje i sopstvenu dušu i prošlost. Kada je 20 godina ranije pronašao skelet ubijene žene star više od 5.000 godina, nije slutio da će se na istom tom ostrvu naći u pokušaju da preispita veze s tri ključne žene u svom životu.

Savršen spoj ključnih elemenata u precizno odmerenim proporcijama čine taj roman tajnovitom misterijom, a atmosfera izgrađena jezičkim potezima Solomua podseća, prema navodima izdavača, na pripovetke Edgara Alana Poa ili ponekad na filmove Vima Vendersa.

Emilios Solomu je istoričar i arheolog, a bavio se i novinarstvom. Piše romane i kratke priče. Dobitnik je Kiparske nagrade za književnost 2007, a za roman “Dnevnik jednog neverstva” dobio je Evropsku nagradu za književnost 2013. godine.

Roman “Smrt vozi audi” danskog autora Kristijana Bang Fosa predstavlja intenzivnu i kreativnu priču o dva mlada čoveka koje je sudbina neobično spojila. Asgar, ostao bez posla i devojke, utonuo u depresiju i alkoholizam, postaje pomoćnik teško bolesnom Valdemaru. Njihovo čudnovato prijateljstvo odvodi ih na put kroz Evropu, do Maroka, do čudotvorca i iscelitelja, za koga Valdemar misli da bi mogao da mu pomogne. Ironijski prikaz putovanja koje je trebalo da ih odvede do izlečenja pretvara se u trku, u borbu na samoj granici smrti koja se konačno pojavljuje u crnom audiju.

Smrt vozi audi” je duhoviti “roman na putu”, koji opisuje beznadežne živote izgubljene generacije koja se bori protiv sistema i birokratije, oličenog u likovima iz Opštine; koja želi da pobegne u bolje sutra, da putuje i proživi kvalitetan život uprkos bolesti; koja je spremna da rizikuje sve zarad mrvice nade. Asgar i Valdemar su tipični predstavnici upravo takve generacije – melanholični, letargični, prepušteni, pobeđeni; ali ujedno i optimistični i hrabri, veseli i neopterećeni, spremni da u malim, svakodnevnim stvarima pronađu razlog za smeh, spremni da uzmu život u svoje ruke, ma kako se taj život završio.

Roman zato i balansira upravo između humora, satire i teatralne ozbiljnosti. Autor pokazuje da se u najtežim i najtužnijim životnim situacijama moramo i smejati, da čak ni smrt nije toliko velika da može da pobedi život.

To je treći roman Fosa, a za njega je dobio Evropsku nagradu za književnost 2013. godine.

U okviru projekta “Trans-Evropa: književno putovanje kontinentom”, Heliks je objavio i roman “Priča o Jonu” islandskog autora Ofeigura Sigurdsona, priču o istorijskoj ličnosti iz 18. veka, poreklom sa Islanda.

Jon je bio čuveni “vatreni sveštenik” koji je, prema predanju, molitvom zaustavio bujicu lave iz eruptiranog vulkana. Roman prati Jona u mladim danima, kada je bio optužen za ubistvo prvog muža svoje supruge Torun. Nakon što je proteran, kreće na putovanje na jug, ka području na kojem divlja vulkan Katla. Nastanjuje se u pećini i tu se priprema za ženin dolazak. Vreme provodi pišući ženi, te je roman izgrađen u epistolarnoj formi i sastavljen 27 Jonovih pisama.

Jon preispituje ljubav, identitet, veru, gubitak voljenih, moralne kapacitete ličnosti i u tim promišljanjima provodi svoje čekanje.

Sigurdson je objavio više zbirki pesama i dva romana, a za roman “Priča o Jonu” dobio je Evropsku nagradu za književnost 2011. godine.

(SEEcult.org)

digitalizacija, ubsm
Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.