Kome (ne)treba NSK?

Nacionalni savet za kulturu (NSK) i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije ušli su proteklih dana u otvoreni sukob koji preti da dodatno uspori dugoočekivane reforme u oblasti kulturne politike, odslikavajući ujedno hronične probleme u odnosima te dve institucije, ali i stručne javnosti s jedne i predstavnika političkih struktura s druge strane uopšte. Dok Ministarstvo kulture smatra da je zahtev za plaćanje rada članova NSK neopravdan i prebacuje na to telo odgovornost za nepostojanje Strategije razvoja kulture, članovi NSK se žale da Ministarstvo već godinama ignoriše njihove predloge i da upravo ono ništa ne radi, a kao razloge spora navode i sujetu, nepostojanje dobre volje i zajedništva. Rezigniran situacijom, dramski pisac Dušan Kovačević najavio je odlazak iz NSK.

Kompozitorka Isidora Žebeljan izjavila je “Politici” da je Ministarstvo kulture, još pre nego što je NSK konstituisan, uposlilo tri radne grupe sačinjene od stručnjaka iz raznih oblasti kulture da načine radnu verziju Strategije (pre oko tri godine). Taj materijal na 227 strana sastojao se iz tri dela. NSK je od početka svog rada tražio od Ministarstva radnu verziju tog materijala na 227 strana, ali je tokom čitave prve godine Ministarstvo to odbijalo, a nije ništa činilo da se rad odmakne od te faze. Zatim se Ministarstvo promenilo, a NSK je opet insistirao da se rad na strategiji nastavi i konačno je dobio radnu verziju, sastavio niz primedbi i predloga, da bi saznao da je Ministarstvo na kraju rešilo da uposli sasvim nove ljude za izradu Strategije i počne sve ispočetka. NSK je predlagao da se prečišćena stara verzija uključi u novu, ali taj predlog nije prihvaćen, pa se usredsredio na rad na novoj verziji koju je pisao samo jedan autor - prof. dr Zoran Avramović, državni sekretar u Ministarstvu na čelu s Bratislavom Petkovićem. NSK je na tu verziju davao primedbe i sugestije, a onda se Ministarstvo opet promenilo dolaskom Ivana Tasovca i sada, kako je navela Isidora Žebeljan, sve verovatno počinje opet ispočetka. Kao u priči o klupi i četki.

Prema njenim rečima, zapelo je “oko sujete, dobre volje i zajedništva, kao što je to kod Srba obično slučaj”.

Isidora Žebeljan rekla je i da novac presudan, već su važni gestovi ljudi na vlasti - “ako im je kultura zaista bitna, onda će posećivati značajne manifestacije i potpomagati njihov rad, uticati da se primitivizam uklanja iz medija, zalagati se za saradnju i dijalog, uživati u razmeni mišljenja, kloniti se konflikta, rečju, radovati se svemu dobrom i lepom što nas okružuje i time davati primer izlečenja od pakla mržnje u kojem živimo”.

Isidora Žebeljan je i sama iskusila neodgovarajuću saradnju sa Ministarstvom kulture.

“Za jednu od prvih sednica NSK, pre dve i po godine, napravila sam elaborat o stanju u oblasti srpske umetničke muzike, sa osvrtom na prakse evropskih zemalja, kao i sa konkretnim predlozima, kako da se otpočne sa rešavanjem problema katastrofalnog stanja u kojem se srpska muzička baština nalazi (muzika najvećih srpskih kompozitora je u rasulu i nemoguće ju je svirati - veliki broj dela nije sređen, popisan, štampan, a ni snimljen). Ovaj elaborat je osmišljen tako da radi na zbrinjavanju srpske muzičke baštine i zahteva najminimalnija moguća sredstva za svoje ispunjenje (npr. 800.000-1.000.000 dinara godišnje). Elaborat je poslat ukupno pet puta Ministarstvu kulture, starom i novom sastavu, i Ministarstvo nijednom nije dalo nikakav odgovor”, rekla je međunarodno etablirana kompozitorka, članica SANU.

U okviru SANU i NSK, ona je krajem 2012. pokrenula i inicijativu da se tokom 2014. obeleži 100 godina od smrti Stevana Mokranjca. Napravila je izveštaj na engleskom jeziku, a zaslugom nekoliko požrtvovanih ljudi Mokranjčeva godišnjica je pritom uvrštena na listu Uneska. Isidora Žebeljen rekla je da je napravila i program za obeležavanje Mokranjčeve godišnjice, koji je takođe dostavljen Ministarstvu kulture, i u kojem je prvi put u istoriji srpske muzike planirano da se tokom čitave godine izvedu dela više od 50 srpskih kompozitora.

“Iako se 2014. godina primakla, Ministarstvo za kulturu nije dalo nikakav odgovor, niti je ikakvim potezom reagovalo na činjenicu da je ovaj jubilej uvršten na listu važnih datuma Uneska, a do sada nije preduzelo nikakav korak da se ova godišnjica obeleži”, rekla je Isidora Žebeljan, dodajući da su i drugi članovi NSK pisali elaborate, analize, izveštaje i predloge na koje nije bilo odgovora.

I član NSK Dušan Kovačević, čuveni dramski pisac i scenarista, naveo je za “Politiku” da su članovi NSK ispisali stranice i stranice predloga, sastajali se i trošili vreme, a na to se niko iz Ministarstva nije osvrnuo.

Kovačević je rekao da je zato odlučio da napusti NSK, jer ima osećaj da to telo radi kao neka ilegalna grupa i da su njegovi članovi neki hajduci pa istrčavaju i prepadaju.

“Meni nije stalo da u ovim godinama izigravam hajduka!”, naveo je Kovačević, koji je ocenio i da niko nije zainteresovan za probleme kulture u Srbiji.

Povodom zamerki Ministarstva kulture na predlog dopuna Zakona o kulturi, kojim je bila predviđena naknada za članove NSK, ali je u međuvremenu povučen iz skupštinske procedure na predlog vlade, odnosno Ministarstva kulture, Kovačević je naveo da jeste bitan novac, jer “zašto bi čovek iz Novog Pazara ili Subotice dolazio u Beograd o svom trošku da razgovara o problemima koji se tiču kulture?!”

Ministar Ivan Tasovac je na nedavnoj sednici Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije rekao da je bio veoma razočaran predlogom dopuna Zakona o kulturi koji se odnosio samo na apanažu za članove NSK i opredeljivanje novih 14,2 miliona dinara za tu stavku.

Navodeći da stiče utisak da bi stanje u kulturi procvetalo kada bi bilo novca za sve kulturne lobije, stvaraoce i radnike, Tasovac je rekao da je to, međutim, lažan utisak i da bi sa deset puta više novca u ovim uslovima, bilo samo deset puta zadovoljnijih kulturnih poslenika, ali da to ne bi obezbedilo i deset puta bolje stanje u kulturi.

“Ne poričem da je nedostatak novca ozbiljan problem naše kulture, uostalom u predlogu novog budžeta za kulturu opredeljeno je više sredstava nego ranijih godina. Ali to nije jedini, pa čak se usuđujem da kažem ni najveći problem. Pamet staje kada vidite gde se sve odliva novac poreskih obveznika. Pojedina ministarstva već su počela sa čišćenjem tih niša u koje se bez kontrole odliva novac, i to čini i Ministarstvo kulture”, rekao je Tasovac, dodajući da ne misli da je NSK jedna od tih niša, ali smatra da NSK mora u sebi da pronađe dodatne motive za rad.

“Da je Savet na svoje 23 održane sednice za ove dve i po godine, koliko radi, sa jednakim elanom kao po pitanju apanaža pristupio pitanjima od javnog interesa u kulturi, mi bismo danas imali bar predlog strategije u oblasti kulture, koju, nažalost, nemamo. Da su članovi Saveta, umesto pitanjima o svom statusu, punili srpske medije predlozima o strukturnim reformama u kulturi, ne bi danas Srbija imala 61 instituciju od nacionalnog značaja u kulturi, kojima su proglašavane i privatne firme i menadžerske organizacije, i ne bi finansirala daleko veći broj manifestacija i festivala nego što imamo dana u godini. Ta praksa, kojom treba od novca poreskih obveznika zadovoljiti svakoga ko ima bilo kakav uticaj u javnosti, taj višegodišnji trijumf lobija nad javnim interesom u kulturi mora se prekinuti jednom zauvek. Ako je cena toga sukob Ministarstva i Saveta, mislim da je ta cena mala”, rekao je Tasovac.

I bivši državni sekretar Ministarstva kulture Zoran Avramović protiv je uvođenja naknade za rad članova NSK.

Prema njegovom mišljenju, materijalno-statusni položaj članova NSK-a, kao i drugih saveta, treba shvatiti kao najsnažniji izraz duha vremena koji se izražava rečima “juriš na novac”.

Napominjući da spor NSK i Ministarstva kulture nije sukob bivše i sadašnje vlasti, niti predstavlja raščišćavanje sa politikom prethodnog Ministarstva na čelu s Petkovićem, Avramović je ocenio za "Politiku" da je problem to što se “brkaju nadležnosti što iz nepoznavanja propisa, što zbog političkih opredeljenja u formulisanju predloga, mišljenja i sugestija, što zbog uže strukovnih interesa umetničkih grupa”.

“Svi članovi Saveta su zaposleni. Neki primaju dve plate. Ova nadoknada bila bi treći izvor primanja. Činjenica da Savet savetuje, a ne donosi odluke, opravdava zalaganje za volonterski rad članova Saveta”, rekao je Avramović.

Prema njegovom mišljenju, prigovore i druge strane treba uzeti ozbiljno, a njihov spor posledica je dubljih problema - “brkaju se nadležnosti što iz nepoznavanja propisa, što zbog političkih opredeljenja u formulisanju predloga, mišljenja i sugestija, što zbog uže strukovnih interesa umetničkih grupa”.

Avramović je rekao da nadležnosti NSK-a i Ministarstva nisu precizno određene Zakonom o kulturi, pa se postupak donošenja odluka i sugestije prepliću.

“Primera radi, kada NSK zahteva od Ministarstva da neku pojavu, zapravo izjavu o umetničkim ostvarenjima osudi ili kada nastoji da gotovo odlučuje o istaknutim umetnicima ili da stvara ili izradi Strategiju kulturnog razvoja, sve su to jasne indikacije da NSK širi prostor svoje nadležnosti u pravcu odlučivanja. Ako se žali član NSK-a da elaborat o stanju srpske kulturne baštine nije prihvaćen od Ministarstva to znači da Ministarstvo ima pravo da odluči negativno o tom elaboratu. S druge strane i Ministarstvo kulture napušta svoju nadležnost odlučivanja kada optužuje NSK da nema predloga Strategije razvoja kulture. Ministarstvo kulture je odgovorno za izradu strategije, a NSK učestvuje svojim savetima”, naveo je Avramović.

Nacionalni savet za kulturu konstituisan je u julu 2011. godine, čime je bio ispunjen jedan od preduslova za sprovođenje Zakona o kulturi, usvojenog 2009. Zadatak NSK je da analizira i daje mišljenje o stanju u kulturi u Srbiji, kao i da daje sugestije za kreiranje kulturne politike i predloge za razvoj i unapređenje kulturnih delatnosti.

NSK je niz puta istupao javno u vezi sa problemima u oblasti kulture.

Početkom 2013. godine NSK je sa sada već nepostojećim Savetom za kulturu gradonačelnika Beograda izneo niz zahteva nadležnima, koji su se odnosili na finansiranje kulture, primenu zakona, potrebu što hitnijeg usvajanja Nacionalne strategije i rešavanja drugih aktuelnih problema. Izmedju ostalog, NSK je u julu ponovio zabrinutost zbog ozbiljnih problema kulture, pozivajući Ministarstvo kulture da odgovori na niz pitanja postavljenih proteklih meseci u javnosti, kao i da ubrza rad na izradi Strategije razvoja kulture i rešavanju drugih nagomilanih problema.

Ministar Tasovac je posetio NSK po stupanju na dužnost u septembru, na poziv tog tela, a tada je izrazio i nadu u dobru saradnju. Sada je zamerio članovima NSK zbog toga što sa Ministarstvom ne komuniciraju putem dopisa, a odgovoreno mu je da je rad NSK javan i da zato šalje saopštenja za javnost, a ne dopise.

NSK je od jeseni 2012. godine, na poziv tadašnjeg Ministarstva kulture, održavao sednice u zgradi Ministarstva u Vlajkovićevoj 3, ali je iz Ministarstva kulture dobio nedavno pismo o potrebi da se vrati „u sistem zakonodavne vlasti, u suštinskom, logističkom i operativnom smislu“, uz ocenu da je "posledica izmeštenosti Saveta iz njegovog izvorišta, odnosno sistema zakonodavne vlasti" i dovela do blokade izrade Strategije razvoja kulture.

Članovi NSK izabrani su na mandat od pet godina iz redova istaknutih umetnika i stručnjaka u kulturi - na predlog vlade, kao i iz redova zaposlenih u ustanovama kulture - na predlog ustanova kulture čiji su osnivači Republika, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Uz Isidoru Žebeljan i Dušana Kovačevića, članovi NSK su i akademici Miro Vuksanović i Dušan Otašević, reditelji Goran Paskaljević, Žarko Dragojević, Karolj Viček i Egon Savin, kompozitorka Ivana Stefanović, slikar Mileta Prodanović, prevodilac Duško Paunković (predsednik), scenograf Aleksandar Denić, bibliotekarka  Vesna Injac-Malbaša, producent Miroslav Mogorović, Slobodan Vujović (AKUD), arhitekta Marina Nešković i istoričar umetnosti Milica Todorović, a izabrani su u parlamentu u mandatu od pet godina. Do sada su ostavku na članstvo podneli politikolog Muhedin Fijuljanin i profesorka primenjene umetnosti Gordana Komad-Arsenijević.

(SEEcult.org)