Kraj jubileja Milanskog edikta

Praizvedbom opere “In hoc signo” (Pod ovim znakom) 8. oktobra u Narodnom pozorištu u Beogradu, u prisustvu drzzavnih i verskih zvaničnika, završena je proslava 17 vekova Milanskog edikta koju su proteklih godinu dana organizovali Vlada Srbije i Srpska pravoslavna crkva.

Završnoj manifestaciji u okviru obelezzavanja jubileja Milanskog edikta prisustvovao je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom Dragicom, uz pojedine ministre, patrijarha srpskog Irineja i zvaničnike drugih verskih zajednica, kao i predstavnike diplomatskog kora.

Operu “In hoc signo”, na muziku don Marka Frizine, prema libretu i u režiji Dejana Miladinovića, izveli su solisti, Orkestar, Hor i Balet Narodnog pozorišta u Beogradu, pod dirigentskim vođstvom Dejana Savića.

Solistički ansambl predvodili su Marko Kalajanović (Konstantin Veliki), Nataša Jović Trivić (Helena, majka Konstantinova) i Suzana Šuvaković Savić (Fausta, druga žena Konstantinova).

U podeli su i: Nenad Jakovljević, Janko Sinadinović, Vuk Zekić, Darko Đorđević, Dragoljub Bajić, Aleksandar Dojković, Nenad Čiča, Ljubodrag Begović, Ljubica Vraneš, Danilo Stošić, Pavle Žarkov…

To je prvi slučaj u istoriji opere da je za scenu u Srbiji namenjena svetska premijera dela jednog stranog kompozitora, a dogodio se tako što je apostolski nuncijat iz Srbije uputio libreto na evaluaciju don Marku Frizini, muzičkom direktoru Papskog lateranskog hora, koji je izrazio želju da baš on i napiše muziku za “In hoc signo”.

Reditelj Miladinović prethodno je za libreto dobio blagoslov patrijarha srpskog Irineja i beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara.

Miladinović je uradio i montažu video odlomaka, a sa Mirašom Vuksanovićem bio je zadužen i za scenografiju, dok je Petru Antonoviću poverena video produkcija, a Miroslavu Pavloviču i Bogdanu Čurguzu obrada video materijala.

Konstantin Kostjukov je postavio koreografiju baleta, a Horom je dirigovao Đorđe Stanković.

Pored kostima iz fundusa Narodnog pozorišta u Beogradu, u predstavi su korišćeni i ustupljeni kostimi iz Makedonske Opere i Baleta iz Skoplja i Opere Hrvatskog narodnog kazališta iz Osijeka.

Miladinović je posle predstave izrazio zadovoljstvo reakcijom publike.

“San je, napokon, postao stvarnost…”, rekao je Miladinović, prenelo je Narodno pozorište na svom sajtu. Miladinović je dodao da je i don Marko Frizina prezadovoljan premijerom.

Obeležavanje Milanskog edikta počelo je zvanično 17. januara u Narodnom pozorištu u Nišu koncertom duhovne muzike Hora Sretenjskog manastira iz Rusije.

U Nišu je i održana centralna proslava 17 vekova Milanskog edikta, jer je to rodni grad rimskog cara Konstantina Velikog (272-337), koji je zaslužan za proglašenje verske ravnopravnosti i prestanak trovekovnog gonjenja hrišćana.

Obeležavanje Milanskog edikta izazvalo je kontroverzne reakcije u javnosti, posebno zbog visine troškova produkcije, i to u godini kada je za kulturu izdvojeno svega 0,6 odsto drzzavnog budžeta.

Okvirni budžet proslave Milanskog edikta, kako je rečeno na početku godine, bio je 340 miliona dinara, a dodatnih 120 miliona predviđeno je za arheološko nalazište Medijana.

Savetnik predsednika Srbije i rukovodilac programa obeležavanja Milanskog edikta Radoslav Pavlović izjavio je RTS-u, međutim, da je utrošeno manje od sto miliona dinara.

"Sam program koštao je nešto manje od 100 miliona dinara. Da bi ljudi mogli da razumeju koja je to cifra, treba da kažemo da su tri dana Nišvila, koji svakako treba da postoji, koštali 30 miliona dinara, a Exita 33,5 miliona. Deset meseci Edikta, izložbe, predstave, opere, koštale su nešto malo više nego šest dana ovih događaja", rekao je Pavlović, koji je i predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta.

*Foto: Narodno pozorište

(SEEcult.org)