• Search form

02.08.2018 | 22:39

Kralj Petar Prvi - u slavu Srbije, uz pomoć predsednika

Kralj Petar Prvi - u slavu Srbije, uz pomoć predsednika

Igrani film “Kralj Petar Prvi” reditelja Petra Ristovskog i producenta i glavnog glumca Lazara Ristovskog, koji košta čak 2,3 miliona evra, biće premijerno prikazan u Beogradu 11. novembra, na stogodišnjicu potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu. Priča koja prati bitke na početku rata, povlačenje preko Albanije i događaje na Krfu snimljena je, kako ističe Lazar Ristovski, “u slavu Srbije i patriotskog osećanja srpskog naroda”.

Zasnovan na romanu “Čarape kralja PetraMilovana Vitezovića, koji je i koscenarista sa Vladimirom Ćosićem i Petrom Ristovskim, film “Kralj Petar Prvi” sniman je 110 dana, u produkciji Zilion filma i RTS-a, a paralelno je rađena i televizijska serija šireg vremenskog okvira, koja će biti emitovana 2019. godine u deset epizoda.

Mladi reditelj, sin Lazara Ristovskog i glumice Danice Ristovski, najavio je film kao “istorijsku dramu koja ima elemente ratnog filma”, kao i porodične i socijalne drame i priče o prijateljstvu.

“Svi motivi su preuzeti iz romana, a dodati su i neki novi likovi. Produkcioni zahtevi bili su visoki, a uslovi rada jako teški, jer se često snimalo po mrazu. Morali smo da se prilagođavamo vremenskim uslovima. Imali smo veliku ekipu sa oko 120 članova, uz još blizu 200 statista”, rekao je Petar Ristovski 2. avgusta na konferenciji za novinare u Kući kralja Petra.

Lazar Ristovski rekao je da je to “produkciono sigurno najveći srpski film”, a požalio se na odsustvo podrške “srpskih tajkuna” i zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kao i Ministarstvu odbrane na pomoći.

“Ovaj projekat guram sedam godina, zajedno sa Vitezovićem. Dugo sam tražio sponzore. Bilo je poražavajuće osećanje da jedna takva tema i takav lik kao što je kralj Petar ne nailaze na odziv, naročito kod onih koji imaju para, a to su srpski tajkuni. Niko od njih nije dao ni dinara. Na kraju sam srećan zbog toga, jer oni nisu ni zaslužili da budu tu. Ali ima čovek bez koga ovaj projekta ne bi postojao, a to je predsednik države gospodin Vučić”, rekao je Lazar Ristovski.

Kako je naveo, jednom prilikom je pitao Vučića: “Kako će Srbija da proslavi stogodišnjicu pobede u Prvom svetskom ratu, najsvetliji deo naše istorije -  neće valjda prigodnim recitalom i folklorom?”

“Složili smo se da to ne može tako i on je odlučio da podrži ovaj projekat na svaki način. Ja mu se na tome javno zahvaljujem”, izjavio je Lazar Ristovski.

Prema sinopsisu, kralj Petar Prvi prilikom mučnog povlačenja srpske vojske preko albanskih planina upoznaje Makrenu, majku vojnika Marinka. Nemoćna da pronađe sina u nepreglednim kolonama vojske i naroda koji se povlači, ona zavetuje samog kralja da mu preda par čarapa koje je isplela. Kralj pronalazi smrznutog Marinka prekasno, a Makrena umire na grobu mladog austrijskog vojnika, oplakujući u ime svih majki sve sinove - nevine žrtve rata. Pred smrt, kralj Petar Oslobodilac podiže spomenik Makreni u njenom selu Slovac. Na svojoj samrtnoj postelji ima jednu želju - da mu nazuju par čarapa koje nije uspeo da odnese Marinku.

Snimanje filma je završeno 1. avgusta, a za TV seriju će se snimati još četiri dana.

“Radili smo pri uslovima od minus 20 stepeni na Staroj planini, do plus 30 ovih dana, na mnogim lokacijama u Srbiji, kao i u Grčkoj. Svuda smo sretali ljude koji su govorili – moj deda je ostao na Kajmakčalanu, moj pradeda je bio Solunac… Ježim se kad pričam o tome, a taj deo istorije je bio toliko zaboravljen da zaslužuje ovo što mi sada radimo, bez obzira kome će se film svideti ili ne”, rekao je Lazar Ristovski.

Pominjući da je kao producent odlučio da poveri posao sinu, istakao je da “tu nije bilo dileme”.

“Znam kako Petar radi, znam čiji gen nosi, znam da je pobednik. Sa velikom radošću, posle puno godina tokom kojih sam mislio da ja to režirm, prepustio sam posao čoveku koji ima dobar i veliki zanat iza sebe, veliku i dobru školu - Fakultet dramskih umetnosti”.

Što se tiče sadržaja filma, Lazar Ristovski je rekao da će, pored scena bitaka, "biti i emotivnog naboja”.

“Ne sme se bežati od emocije, pa ni od patetike, ako je plemenita. Mislim da smo svi mi u filmu i reditelj svojim minucioznim radom sa glumcima postigli upravo to, da je izvukao emociju i da se nismo stideli patetike. Tako se ne stidimo da kažemo da smo ovaj film napravili u slavu Srbije, u slavu jednog patriotskog osećanja srpskog naroda”, rekao je Ristovski.

Što se tiče likova, Petar Ristovski kaže da su tretirani kao obični ljudi.

“Na taj način možemo da ih uzdignemo na kraju do mitoloških dimenzija, što kralju Petru i pripada. Ne znam da je još neki vladar u istoriji sa kompletnom svitom i narodom izašao iz zemlje i uspeo da se vrati u zemlju koju je njegova vojska oslobodila. To je priča biblijskih razmera, a da bismo je u filmu uzdigli na tu dimenziju smatrao sam da treba da pričamo o malim ljudima u okviru velikog istorijskog događaja”, izjavio je Petar Ristovski.

Prema njegovim rečima, ratne scene su prikazane maksimalno realistično, “kao nešto što ne može biti uzvišeno, jer šta ima lepo u tome što jedan čovek kolje drugog, puca u drugog, gde krv lipti na sve strane”.

“Verujem da je svaki ratni film ustvari – antiratni”, naglasio je on.

“U uvodnim scenama prikazujemo Cersku bitku, verodostojno, sa detaljima. Prikazujemo rat koji je pokvaren, zao, nepravedan. Ne ginu ljudi koji su zaslužili da poginu, nego oni koje metak pogodi. Mislim da tim načinom izbegavamo patetiku. Kamera je tu zapravo ratni reporter. Posle toga svaki dijalog koji se u filmu vodi na temu rata biće uverljiv, jer smo pre toga videli to o čemu likovi pričaju”, izjavio je Petar Ristovski.

Lazar Ristovski je rekao da ga raduje što čuje da se na društvenim mrežama mladi ljudi interesuju za ovaj projekat.

“Dakle, mladi su željni da se u njima probudi taj patriotski osećaj koji je u jednom vremenu bio potisnut, čak i negativno karakterisan. Mi želimo ovim fimom da vratimo jedno plemenito patriotsko osećanje kod srpske omladine”, rekao je Lazar Ristovski.

Govoreći o svom glumačkom zadatku, primetio je da se u široj javnosti o kralju Petru zna da je bio dobar, narodni kralj, da ga je narod voleo, ali da se tu više-manje priča završava.

“Igrati samo to ne bi bilo izazov ni za mene, ni za reditelja, ni za gledaoca, tako da smo Petar i ja zajedno tražili i druge stvari koje ga karakterišu. Kralj Petar je pre svega bio ratnik, učestvovao je u devet ratova na prvim linijama fronta. Ali bio je i intelektualac, govorio je četiri jezika, preveo je knjigu ‘O slobodi’ Džona Stjuarta Mila. Pokušavao je da bude dobar otac svojim sinovima, pošto mu je žena rano umrla. Pokušavao je da bude otac nacije. Pomagao je svakome na koga je nailazio. Bio je političar i to vrlo dobar, izlazio je na kraj i sa Nikolom Pašićem. Dakle, jedna vrlo kompleksna ličnost”, rekao je Ristovski.

Ristovski je rekao i da je film “Kralj Petar Prvi” kruna njegove karijere, a “najverovatnije i njen kraj”.

“Posle ovoga, ne znam šta bih i kako radio. Ovo mi je jedan od najtežih projekata. Rekao bih da posle ‘Andergraunda’ nisam naišao na ovakav projekat ni što se tiče produkcije, ni što se tiče - neću da Petra poredim sa (Emirom) Kusturicom, ali jednog velikog zanosa rediteljskog koji je sve nas, pa i mene, posle toliko godina iskustva, nosio na svojim leđima”, zaključio je Lazar Ristovski.

Danica Ristovski igra Makrenu Spasojević, koja u nepreglednoj koloni u povlačenju ne može da nađe sina, vojnika Marinka, te moli kralja Petra da mu preda čarape koje mu je isplela.

“Petar i ja smo dugo razgovarali o Makreni, koja je autentični lik. Posebno nam je bilo važno da za nju nađemo zanimanje, a onda smo ga oplemenili. Petar je odlučio da ona bude narikača, ali ne obična. Ona je žena koja je uzdigla svoj bol, možda i patetiku na neki način kao uzvišeno osećanje. To je oduhovljena emocija od koje se ja kao glumica nikada nisma stidela. Lik je građen kao paradigma žene koja sama prolazi kroz rat, pošto je muža već izgubila u Balkanskim ratovima, strepi nad sinem jedincem”, rekla je Danica Ristovski, opisujući atmosferu na snimanju sa sinom kao najkreativniju koju je ikada doživela.

“Ovo je za mene više od filma, više od života. Ovo je za mene jedan trag u večnosti i prolaznosti”, rekla je Danica Ristovski gotovo zaplakavši.

Milan Kolak, koji igra Marinka Spasojevića, rekao je da tumači jedinog seljaka kome je ikada neki kralj podigao spomenik.  

“Marinko deli sudbinu mnogih seljaka u našem narodu. Ne treba da zaboravimo da su zapravo seljaci bili ti koji su svojim žrtvama sagradili neki temelj ove države. Najsrećniji sam što svojim skromnim umetničkim doprinosom mogu da budem deo te epopeje ovog naroda, izjavio je Kolak.

Radovan Vujović, koji igra vojnika Životu, arhetip srpskog seljaka, žilavog, snalažljivog i vedrog duha, primetio je da su teški uslovi i hladnoća na snimanju pomagali da se postigne uverljivost likova.

“Ti ljudi su takođe bili na velikom mrazu. U tom smislu su nam okolnosti pomogle. Nije bilo potrebe za maštom, rešenja su se sama nudila”, rekao je Vujović i izrazio uverenje da će “ovaj fim biti nešto do sada neviđeno kod nas”.

Aleksandar Vučković, koji igra regenta Aleksandra, rekao je da mu je bio izazov da opravda lik koji nije bio baš omiljen.

“Petar i ja smo probali zajedno da nađemo njegove motive. Trudio sam se da što objektivnije priđem njegovom liku. Čitao sam knjige i gledao video materijale o njemu”, kazao je Vučković, dodajući da je srećan zbog svoje prve velike uloge.

Dečak Ivan Vujić, koji igra malog kaplara Momčila Gavrića, rekao je da su svi u ekipi imali strpljenja sa njim i davali mu savete.

Film montira Andrija Zafranović, a seriju Lazar Predojev. Radnja serije počinje u vreme dolaska kralja Petra na vlast 1903. godine, a završava kao i film sa Krfom.

(SEEcult.org)

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    21.09.2018 | 10:00

    Etnografski muzej u Beogradu, Studentski trg 13, Beograd

    Dan Etnografskog muzeja - 117 godina

    TO SMO MI - NARODNA ZANIMANJA U SRBIJI (Nazrni, pa se vrni) - izložba (20.9.-20.12.2018)

    autori izložbe: muzejski savetnici Dušica Živković, dr Miloš Matić, dr Marko Stojanović, Jelena Tešić-Vuletić

    https://etnografskimuzej.rs

    29.09.2018 | 10:00

    Galerija Matice srpske, Novi Sad

    PERCEPCIJE: ŽENA PO MERI DRUŠTVA? - izložba (28.9.2018.-6.1.2019.)

    ABIGAIL LANE, ANA BEŠLIĆ, ANTHEA HAMILTON, CAMILLA LØW, CELIA HEMPTON, CLARE STRAND, DANICA JOVANOVIĆ, ĐORĐE JOVANOVIĆ, ELIZABETH PRICE, GILLIAN WEARING,  HELEN CHADWICK, IVAN TABAKOVIĆ, KATARINA IVANOVIĆ, LAURA ALDRIDGE, LUBAINA HIMID, LJUBICA CUCA SOKIĆ, MADAME YEVONDE, MILAN KONJOVIĆ, MARKO ZAVIŠIĆ, NADEŽDA PETROVIĆ, PETAR DOBROVIĆ, RACHEL WHITEREAD, SAVA PETROVIĆ, SARAH LUCAS, SAVA ŠUMANOVIĆ, TRACY EMIN, ZORA PETROVIĆ

    organizacija: British Coucnil i Galerija Matice srpske, Novi Sad

    https://www.britishcouncil.rs

    04.10.2018 | 11:00

    Umjetnički paviljon u Zagrebu, Trg Kralja Tomislava 22, Zagreb 

    VLAHO BUKOVAC I ALEXANDRE CABANEL - povijesni susret učenika i učitelja - izložba (3.10.2018-6.1.2019.)

    http://www.umjetnicki-paviljon.hr

    06.10.2018 | 10:00

    Kibla, Maribor

    Kibla portal, Valvasorjeva 40, Maribor

    OSEBNO / PERSONAL - mednarodna skupinska razstava (5.10.-29.12.2018.)

    Jozef Suchoža (Slovaška), Nataša Prosenc Stearns (Slovenija/ZDA), Jože Slaček in Jiri Kočica (Slovenija), Jure Fingušt (Slovenija), Janez Kardelj (Slovenija), Maruša Šuštar (Slovenija), Tadej Vaukman (Slovenija), Maša Jazbec (Slovenija), Artists&Poor's (Slovenija), Radovan Kunić (Hrvaška), Boštjan Novak (Slovenija), Dragica Čadež (Slovenija), Anka Krašna (Slovenija), Selma Selman (BH/ZDA), Nikita Shalenny (Ukrajina/UA), Nataša Berk, Vlado Repnik, Simon Macuh, Petra Kapš (Slovenija), Tincuta Heinzel in Hillevi Munthe, kuratorici - Poskusi, napake, preizkušnje in napake: Attempts, Failures, Trials and Errors: Teresa Almeida (Portugalska / ZK / Švedska), Beam (Nizozemska), Shih Wei Chieh (Tajvan), Kate Sicchio (ZDA) & Camille Baker (Kanada / ZK), Renata Gaui (Brazilija / ZDA), Maria Paulina Gutiérrez (Kolumbija), Tincuta Heinzel (Romunija/Nemčija/ZK), Shary Kock (Nizozemska), Aline Martinez Santos (Brazilija/Nemčija), Afroditi Psarra (Grčija/ZDA), Annette Schmid & Veerle Pennock (Nemčija/Nizozemska), Zoran Popovici (Romunija), Natacha Roussel (Francija/Belgija), Vitalii Shupliak (Ukrajina/Poljska), Giulia Tomasello (Italija/ZK), Pauline Vierne (Francija/Nemčija), ZEST Collective (Romunija), Ebru Kurbak (Turčija/Avstrija), Mili John Tharakan (Indija/ZK), Rebecca Stewart (ZDA/ZK)

    http://www.kibla.org

    13.10.2018 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad

    ILIJA ŠOŠKIĆ: AKCIONE FORME - retrospektivna izložba (12.10.-24.12.2018.)

    kustosi izložbe: Zoran Erić (Muzej savremene umetnosti Beograd) i Nebojša Milenković (Muzej savremene umetnosti Vojvodine)

    organizacija: Muzej savremene umetnosti Beograd i Muzej savremene umetnosti Vojvodine

    http://www.msuv.org

    14.10.2018 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Beograd

    ILIJA ŠOŠKIĆ: AKCIONE FORME - retrospektivna izložba (13.10.-24.12.2018.)

    kustosi izložbe: Zoran Erić (Muzej savremene umetnosti Beograd) i Nebojša Milenković (Muzej savremene umetnosti Vojvodine)

    organizacija: Muzej savremene umetnosti Beograd i Muzej savremene umetnosti Vojvodine

    http://www.msub.org.rs

    16.10.2018 | 10:00

    Muzej Paje Jovanovića, Kralja Milana 21/IV, Beograd

    POGLED IZBLIZA. ATELJE PAJE JOVANOVIĆA - izložba (15.10.2018.-26.1.2019.) povodom 115 godina od osnivanja Muzeja grada Beograda

    autor izložbe: Isidora Savić, kustoskinja Muzeja grada Beograda

    http://www.mgb.org.rs

Video
10.12.2018 | 17:42

VOĐENJE: Dan vredan veka - 1. decembar 1918.

Autorsko vođenje kroz izložbu Muzeja Jugoslavije Dan vredan veka - 1.