29. Memorijal Nadežde Petrović “Limited”, Umetnička galerija “Nadežda Petrović”, Čačak, 29. septembar – 2. novembar 2018.
1/4 Kritičar na delu: Radonja Leposavić, istoričar umetnosti
Serijal Kritika na delu o 29. Memorijalu Nadežde Petrović u Čačku počinjemo osvrtom istoričara umetnosti Radonje Leposavića koji smatra da su na izložbi “Limited” predstavljeni prvoklasni radovi 12 umetnika, ali da su autori-koselektori Uroš Đurić, Mihael Milunović i Vuk Vidor formom fiktivnog sajma umetnosti sa tri galerije promašili metu rukavice koju su hteli da bace u lice društva kritikom lošeg položaja umetnika.
Navodeći da ga je izložba “Limited” iznenadila po nekoliko osnova, Leposavić je ocenio da bi se mogla nazvati svojevrsnom trećom ekstenzijom čuvenog rada Raše Todosijevića “Edinburška izjava” o tome ko sve profitira od umetnosti, za razliku od samih umetnika.
Leposavić se setio Todosijevićevog rada “Edinburška izjava” slušajući Đurića na zatvaranju 29. Memorijala Nadežde Petrović, kada je pomenuo beogradski Studentski kulturni centar 70-ih, Marinu Abramović koja je napravila u međuvremenu svetsku slavu, kao i kustose koji su u to vreme radili sa umetnicima koji danas predstavljaju konceptualnu umetnost na ovim prostorima...
“Slušajući Uroša Đurića, koji je govorio vrlo nadahnuto o samoj izložbi ‘Limited’, hvaleći je pre svega, kao i postupak trojice selektora, setio sam se Raše Todosijevića i njegovog rada iz 1975. godine – Edinburške izjave, koju je doduse počeo da piše 1973, kada je ta mala grupa konceptualaca bila u Edinburgu. Raša je 1973. počeo u Edinburgu da misli o tome ko su sve to ljudi koji profitiraju od umetnosti, a ko pošteno zarađuje. I kada se pogleda ta njegova izjava – knjiga zapravo od 14 i više strana, mislim da nikoga nije zaboravio, a svakako ni kustose. Postoji ekstenzija te njegove izjave koju je Milica Tomić predstavila na Pančevačkom bijenalu 2012. godine, kada je dodala još neke osobe koje Raša nije zaboravio, nego je u njegovo vreme bio drugačiji umetnički i društveni sistem uopšte, pa te osobe nisu ni mogle da budu tu sadržane. Recimo, tu su političari koji profitiraju od toga što se fotografišu sa umetnicima ili ispred umetničkih dela. Meni nije jasno kako oni to profitraju, jer kod onih koji znaju ko su umetnici neće se time dobiti ništa, a kod onih koji ne znaju, verovatno sama ta fotografija ne znači bog zna šta, ali recimo da Milica Tomić, koja je jednom nogom stalno u Evropi, ima možda pogled koji je vezan za iskustva koja nisu naša”, rekao je Leposavić, objašnjavajući zašto bi izložbu “Limited” 29. MNP nazvao trećom ekstenzijom “Edinburške izjave”.
Leposavić u tom kontekstu skreće pažnju na zanimljivo vođenje koje je sa trojicom autora-selektora izložbe “Limited” snimio SEEcult.org, u kojem Đurić posebno ukazuje da su svi koji su radili na 29. Memorijalu Nadežde Petrović plaćeni, osim samih umetnika.
“Uroš Đurić govori kako su umetnici na ovoj izložbi prošli – on kaže da su svi autobusi plaćeni, da su večere na kojima su bili plaćeni, da je plaćen katalog, da su plaćeni ljudi koji su radili na izložbi, na kraju ih je i pohvalio, ali da jedini koji nisu plaćeni su umetnici. I to je jedna zanimljivost koja otvara i jedno drugo pitanje. Dakle, njih trojica umetnika – Vuk Vidor, Mihael Milunović i Uroš Đurić, pojavljuju se kao umetnici-selektori. To je uloga koja ne bi trebalo da njima stoji. Oni su tu ulogu preuzeli, aproprisali od onoga što bi bio kustos. Tu se mogu mnoga pitanja postaviti. Da li to znači, pošto se možemo složiti sa Urošem da je situacija katastrofalna kada je reč o položaju u našem društvu, da se time može reći da su za loš položaj umetnika krivi kustosi? To svakako ne bi bilo dobro i istinito”, naveo je Leposavić.
Milunović Modern: Milan Hrnjazović, Davor Dukić, Petar Mirković i Aleksandar Todorović
Prema mišljenju Leposavića, ne može se tačno razabrati šta su bile namere trojice autora-selektora 29. MNP.
Navodeći da su u pravu kada konstatatuju da su “umetnici zapostavljeni, da za njih niko ne zna, da je neverovatno šta oni stvaraju u uslovima koji su nikakvi”, Leposavić napominje da je to, međutim, opšte mesto kada je reč o autorskim projektima bilo kakve vrste.
“Ako napišete neki tekst koji će se prevoditi i biti objavljen u nekoj knjizi, prevodilac će obavezno dobiti honorar, a vi kao autor eventualno ako ostane nešto”, naveo je Leposavić, ocenjujući da je izložba “Limited” značajna zbog pitanja koja postavlja, ali da je rukavica bačena time u lice društva pogrešno usmerena.
“U tom smislu, izložba je značajnija možda nego što se može reći da je dobra… Umetnici su izvanredni, ali je pitanje do koje je mere to i izložba. Dakle, mislim da promašuje ta rukavica bačena u lice društva onoga kome treba da bude upućena”, naveo je Leposavić.
Đurić Contemporary: Aleksandar Dimitrijević, Milorad Stajčić, Aleksandar Jestrović Jamesdin i Marko Marković
Leposavić smatra i da trojica umetnika-selektora padaju u neku vrstu zablude kada iskazuju toliko poverenje tržištu, i to tržištu koje bi bilo organizovano na način na koji je organizovano u Evropi, poput sajma umetnosti Art Bazel.
“Pa taj Art Fair Bazel je pod morem kritika, i u Zapadnoj Evropi, i kod nas. A kod nas sad postoji tendencija da se umetnost na ovaj način izlagana u trima galerijama – dakle svaki od autora je vlasnik uslovno rečeno jedne od te tri galerije, da se podigne na nivo sajma. Mislim da se tu pravi greška kakva se pravila 80-ih godina pre nego što smo ušli u tzv. kapitalizam. Tada nam se kapitalizam činio drugačijim, boljim. Ljudi su mislili da će u kapitalizmu najzad pravi ljudi doći na prava mesta, da će se obogatiti oni koji treba da se obogate zato što su ljudi koji rade. Kada se 90-ih počelo pomaljati kako izgleda ta nomenklatura tog novog kapitalizma, mnogi su vrlo brzo odustali od toga”, naveo je Leposavić.
Sajmovi umetnosti stoga, prema mišljenju Leposavića, nisu rešenje.
“Mislim da, kada dobijemo sajmove umetnosti, da ćemo imati duboko razočaranje. Ne svi, ali recimo ova trojica umetnika”, ocenio je Leposavić, smatrajući da jesu tačno konstatovali da se nešto komeša na sceni - kada je reč o tržištu umetnosti, ali da nije sve dobro uočeno.
“Odlično se konstatovalo da se sada, kada je reč o tržištu umetnosti, da se nešto dešava, nešto se komeša, nešto se meša. Neka dešavanja su tu. Nije slučjano i Pančevačko bijenale, i Oktobarski salon, i Memorijal Nadežde Petrović toliko vezan za pitanja o tržištu, ali mislim da je tu nešto što nije dovoljno uočeno – dolazi do sraza između privatnih galerija i državnog ili, kako bi se reklo – javnog, našeg kapitala, našeg novca koji kao poreski obveznici svi dajemo u budžet. To je jedno zamešateljstvo napravljeno koje ne vodi ka dobrom”, naveo je Leposavić.
Vidor Project: Marko Velk, Marta Jovanović, Ivana Bašić i Đorđe Ozbolt
Prema mišljenju Leposavića, mnoge kritike koje su upućene Oktobarskom salonu eventualno bi mogle da se upute i izložbi “Limited” 29. Memorijala Nadežde Petrović koju je, s druge strane, pohvalio kao priliku da se vide odlični radovi 12 umetnika.
“Ponavljam da su su umetnička dela prvoklasna i da je ovo dobro kao mesto gde možemo da vidimo radove 12 umetnika, uz sve ograde – malo je žena… ali je pitanje da li je to izloženo bas u pravoj formi izložbe”, naveo je Leposavić u prvoj od četiri epizode KND o 29. MNP.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2018. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2018.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
(SEEcult.org)