Kritika na delu: 29. Memorijal Nadežde Petrović - 2/4
29. Memorijal Nadežde Petrović “Limited”, Umetnička galerija “Nadežda Petrović”, Čačak, 29. septembar – 2. novembar 2018.
2/4 Kritičarka na delu: Maja Ćirić, istoričarka umetnosti
U nastavku serijala Kritika na delu o 29. Memorijalu Nadežde Petrović u Čačku, istoričarka umetnosti i nezavisna kustoskinja Maja Ćirić iznosi stav da izložba “Limited”, čiji su autori-koselektori Uroš Đurić, Mihael Milunović i Vuk Vidor, predstavlja pre svega dijalog sa svetom umetnosti, a ne sa tržištem, te da je njen rezultat zapravo ono što autori možda nisu nameravali – kritika tržišne ekonomije.
“Ovaj Memorijal je memorijal umetnika pre svega. To se jasno vidi. Možemo da govorimo o tome da li se nama njihov izbor dopada ili ne, da li je njihov senzibilitet umetnički nama svojstven ili nije, ali svaki od autora je želeo da ispriča neku priču i to su zaista uradili. I u tom smislu mnogo više flertuju sa svetom umetnosti, nego sa tržištem umetnosti. Mislim da su upali sami u zamku - da su želeli da razreše svoju poziciju, a da su zapravo sanjari i da to tržište jeste nužda njihova, ali da li je i njihova istina? Ovaj Memorijal govori da možda i nije”, navela je Maja Ćirić povodom izložbe koja je osmišljena kao fiktivni sajam umetnosti sa tri galerije sa radovima odabranih umetnika.
Prema mišljenju Maje Ćirić, 29. MNP “Limited”, koji izaziva želju publike da sazna šta je to ograničeno, mnogo je složeniji nego što se pretpostavljalo na osnovu najave.
“Tu imamo tri umetnika koji kolektivno proizvode kustoski čin. Taj kustoski čin nazivaju pobunom umetnika, ali prave jedan neočekivani korak tako što tu pobunu sami ograničavaju izborom umetnika u smislu da će svi koji nisu videli MNP tražiti usmerenost ka tržištu i usmerenost ka kritici praksi kakve su bile do sada. Ali, zapravo, postoji jedna razlika. Nije jasno da li se ovde radi o tri umetnika koji su možda novi preuzetnici ili preduzetnici sanjari ili su u stvari samo ambiciozni sanjari, a uopšte ne preduzetnici. Ja bih rekla da su oni samo ambiciozni sanjari i da su oni taj preduzetnički deo i postavkom, i izborom umetničkih radova, zapravo ograničili”, navela je Maja Ćirić.
Maja Ćirić smatra stoga da autori tog koncepta “najmanje flertuju sa tržištem i najmanje se njemu obraćaju”.
“U jednom trenutku oni deluju kao izvesna tri kralja. Jedan nosi miro, drugi nosi zlato, treći nosi tamjan. To je moja metaforična interpretacija. U postavci Uroša Đurića nalazi se rad Miće Stajčića koji je statua Paje Patka u zlatu. Ima mnogo drugih ironičnih elemenata u samoj postavci i mnogo je složenija od onoga što su autori uspeli da iskomuniciraju kroz saopštenja za štampu”, navela je Maja Ćirić.
Prema njenom mišljenju, jedino drugi tom kataloga izložbe, u kojem su trojica autora koncepta predstavili svoje radove, predstavlja trag potencijalnog generisanja kapitala.
“Imamo situaciju koja pretenduje da bude umetnički sajam, i ona automatski sakriva autore i jedino na taj način flertuje sa neokapitalizmom zato što neokapitalizam ima to svojstvo da uvek sakriva sopstvo i da ga na neki drugi način promoviše. Mesto gde smo mogli tu nameru da pročitamo jeste u drugom tomu kataloga u kojem su autori - Đurić, Milunović i Vidor, napravili svoje portfolije radova i to je jedini možda trag na osnovu kojeg bi oni mogli da generišu dodatni kapital”, ocenila je Maja Ćirić.
Ukazujući na hepening Jamesdina na otvaranju izložbe “Limited” (pečenje kobasice na roštilju), okrenuta platna ispod znaka “Limited” na engleskom – što znači ograničeni smo, ne prelazimo granicu, ne preskačemo rampu, Maja Ćirić smatra da vrlo šaljiv ulazak u celu postavku, u kojoj ograničenja deluju na figurativnom nivou, dovode publiku u situaciju da se pita “da li su oni zaista preduzetnici, gde će stići, da li je ‘Limited’ citat na Art Bazel ‘Unlimited’ - najveći i najznačajniji sajam umetnosti, pa sad oni ograničavaju sebe na jednu malu, uslovno rečeno provincijalnu sredinu, pa su i time ograničeni…”
Maja Ćirić smatra da je odgovor na ta pitanja negativan i da su autori-koselektori izložbe “Limited” pre svega delovali kao umetnici.
Trauma o kojoj pričaju – trauma umetnika u današnjem svetu, odnosno pozicija žrtve sa koje su krenuli u pravljenju izložbe, ostala je nerazrešena, jer su sami sebe ograničili postavkom koju su osmislili.
“Zašto? Zato što – ako posmatramo telo i šta se sa telom dešava u svakoj od tri galerije, a oni su figurativno orijentisani slikari pre svega – videćemo da ima dosta dance macabre, da ima dosta mraka, da telo nije došlo do autorealizacije… Naprotiv, ono zaista dokazuje da je ograničeno. Oni su dali jednu interpretaciju svoje scene. Oni su sanjari. Zašto? Ako ćete da se bavite tržištem, onda postoje načini kako ćete se baviti tržištem, a s obzirom na to kako su se pozabavili telom kao subjektom u okviru svojih postavki, meni deluje da oni nisu želeli da budu mnogo ozbiljno shvaćeni u tom poduhvatu tržišta, i čak su uradili ono što nisu nameravali čini mi se, a to je da naprave kritiku tržišne ekonomije”, ocenila je Maja Ćirić.
Izložba, prema njenom mišljenju, postavlja i ključno pitanje za umetnike danas – šta je merilo uspeha?
“Da li je merilo uspeha broj prodatih platana? Ja mislim da svaki autor – neka me isprave ako grešim, ali to je moja slobodna interpretacija – da oni ipak više teže večnosti nego samoj prodaji… Oni žele da naprave tržišnu ekonomiju naspram večnosti, a ne tržišnu ekonomiju naspram povišenog bankarskog računa. Zato sam rekla sanjari. Oni žele da dođu do svetog grala na neki način, čini mi se. Možda su imali sasvim drugačije namere i možda ih je publika zato ovde osudila zato što su se borili za tržište, ali ja mislim da oni uopšte ne veruju u tržište ovako kako su postavku napravili. Drugo je pitanje šta će oni da rade sa tim. Da li su iskoristili Memorijal Nadežde Petrović kao materijal koji će dalje promovisati u svetu iz čega će se kasnije razviti njihovi projekti galerije ili je ovo samo jedan imaginarni pokušaj ostvaren u okviru i u kontekstu Memorijala. To je bitno pitanje. Po meni bi konflikt interesa usledio ako bi oni ono što su prezentovali u Čačku dalje promovisali na umetničkim sajmovima u svetu. Onda bih rekla da umetnička sloboda prestaje, da konflikt interesa postoji i da je zapravo Memorijal Nadežde Petrović instrumentalizovan u svrhu lične promocije”, navela je Maja Ćirić.
Maja Ćirić ukazuje da se i sam način konstituisanja autorskog tima ne uklapa u koncept neoliberalnog kapitalizma, već je nasleđe socijalizma.
“To je društveni socijalistički gest – kako zajedno da delujemo. To je kolektivno autorstvo, koje je mnogo bliže onome što je nekada bilo nego onome što sledi sada”, navela je Maja Ćirić.
Ocenjujući i da je 29. MNO humaniji nego što se očekuje, Maja Ćirić konstatovala je da izložba, međutim, ne daje nadu.
“Kada posmatramo šta se sa čovečjom figurom dešava u okviru svih tih prostora, nema baš mnogo nade. I onda se pitam da li su oni zaista na strani kapitala. Pa ne, njihov dijalog zapravo jeste dijalog više sa umetničkim delima i sa drugim umetnicima nego sa društveno-političkom realnošću i neoliberalnim kapitalizmom, bez obzira što oni imaju pretenziju da razreše to, ali mislim da nisu uspeli da to urade”, zaključila je Maja Ćirić.
*U prvoj od 4 epizode KND o 29. Memorijalu Nadežde Petrović govori istoričar umetnosti Radonja Leposavić.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2018. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2018.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
(SEEcult.org)
