Kritika na delu: 30. Memorijal Nadežde Petrović – 2/4
30. Memorijal Nadežde Petrović - Na jug, na jug! Idemo na jug! Čačak, 3. oktobar - 10. novembar 2020.
Kritičar na delu: Miroslav Karić, istoričar umetnosti - 2/4
Istoričar umetnosti Miroslav Karić smatra da će izložba 30. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku “Na jug, na jug! Idemo na jug!”, čija je selektorka dr Sarita Vujković, markirati dešavanja na sceni ove godine, kako formatom, tako i velikim brojem odličnih radova. U nastavku serijala Kritika na delu o 30. MNP, Karić je istakao da je reč o najobimnijoj izložbi u 60-godišnjoj istoriji te manifestacije po broju učesnika i lokacija, a njen značaj nije samo u tome što pruža presek savremene umetničke produkcije u regionu, već i u tome što doprinosi artikulisanju savremenog društveno-političkog konteksta.
Karić je istakao kao posebno važno što je jubilarni Memorijal Nadežde Petrović održan uprkos otežavajućim okolnostima nastalim zbog pandemije virusa korona.
“Jako mi je drago da se u trenutnim okolnostima - u vremenu neizvesnosti, u kojem se mnoge velike manifestacije odlažu za neko sigurnije i srećnije vreme, ipak uspeo da održi jubilarni, 30. Memorijal, kojim se obeležava i 60 godina od njegovog osnivanja, i to u približno željenom formatu”, naveo je Karić, dodajući da se 30. MNP dešava se u godini koja će, kako je navela i selektorka Sarita Vujković, biti zapamćena i po socijalnom distanciranju koje je zapravo nepojmljivo kada je reč o savremenoj umetnosti i kulturi.
Karić je istakao da je pritom reč o verovatno najobimnijem Memorijalu, budući da obuhvata radove 30 umetnika i umetničkih grupa sa prostora bivše Jugoslavije i iz Bugarske.
“Proverio sam – bio je još jedan slučaj sa više od 30 izlagača, ali ovo je svakako jedan od najvećih i najobimnijih i po izboru izlagačkih prostora i lokacijama”, naveo je Karić, dodajući da je posebno dobro što su u izložbu uključeni, pored Umetničke galerije “Nadežda Petrović” i Galerije “Risim”, i prostori drugih institucija kulture u Čačku, ali i javni prostor. “Jako je bitno da se na taj način aktiviraju određeni prostori i mapira grad na drugačiji način - kroz umetničke radove, site specific intervencije”, istakao je Karić, koji je bio član žirija za nagrade na 30. MNP, koje su dobili Mladen Miljanović i Vladimir Perić.
Navodeći da svaki Memorijal Nadežde Petrović predstavlja uvid u savremenu produkciju, kako je to i osnivačkim aktom definisano, Karić je podsetio i da je svaka izložba i u skladu sa koncepcijom selektora, koja je nekada fokusirana na domaću produkciju, nekada se posmatra iz istorijske perspektive u odnosu na nasleđe ili se dovodi u vezu sa internacionalnom umetničkom produkcijom kroz gostovanje stranih umetnika.
Podatak da je do jubilarnog Memorijala učestvovalo više od 600 izlagača govori o značaju te manifestacije, posebno na prostoru bivše Jugoslavije koji je selektorka 30. MNP Sarita Vujković sada kroz koncept izložbe pokušala ponovo da vrati u kontekst.
“Kada govorimo o lokalnom kontekstu i sceni, posebno posle 2000. godine, Memorijal je, pored recimo Oktobarskog salona (u Beogradu), jedna od najreferentnijih manifestacija, gde imamo i presek umetničke produkcije, a vrlo često kroz izbor selektora i inostrane učesnike i remapiranje i povezivanje sa internacionalnim kontekstima”, naveo je Karić.
Povodom koncepta Sarite Vujković fokusiranog na postjugoslovenski prostor i kontekst, Karić je naveo da je zanimljivo ponovo se vratiti regionalnoj priči, a i referentno samom Memorijalu Nadežde Petrović, umetnice koja je zapravo bila pionirka, inspiratorka i organizatorka različitih javnih formi južnoslovenske likovne scene, kao što su kolonije, škola i drugi njeni angažmani.
Kroz široko postavljen koncept izložbe 30. MNP, koji ima kao glavnu priču postjugoslovensku situaciju i region, artikulisan je i niz tematskih celina, koje se odnose na savremene društveno-političke kontekste i dešavanja, naveo je Karić, dodajući da pritom pre svega misli na radove u javnom prostoru, koji jako dobro korespondiraju i prave relaciju sa kontekstima mesta na kojima su izloženi, kao i celinu u Međuopštinskom istorijskom arhivu. “Te dve celine najviše se izdvojile po povezanosti sa mestom gde su izloženi, a u tekstu Sarite Vujković u katalogu upravo je i potencirano to – sami identiteti prostora i zašto su te sve lokacije izabrane za ovu priliku”, naveo je Karić.
Karić je istakao i da je, istorijski gledano, Memorijal ne samo pratio sve što je bilo relevantno na umetničkoj sceni, kada je reč o tekućim fenomenima u umetnosti, već i u širem društvu. Naročito posle 2000. godine Memorijal je bio fokusiran tematski i problemski na određeni društveno-politički kontekst, doprinoseći osvešćivanju dela društva koje je poslednje tri decenije provelo u turbulencijama.
“Memorijal nije samo u tom smislu pravio progrese, već se zapravo konstanto i iznutra transformisao – od početnih revijalnih izložbi, preko tematsko-problemskih do izložbi koje su, kao poslednjih nekoliko izdanja, zapravo šire - to više nije samo izložba, već podrazumeva i uključivanje različitih lokacija, proširenje diskurzivnog programa, predavanja, radionica… Svakim izdanjem (Memorijal) pravi taj korak napred”, ocenio je Karić.
Napominjući da nije video prethodni Memorijal, već je samo posredno stekao utisak o njemu kao o pokušaju satire o tome šta je umetnički sistem, koje su instance u umetničkom sistemu ili, kako su autori rekli, neka traumatska mesta za njih same, Karić je naveo da, iako nije siguran da su imali nameru za oštru kritiku, smatra da su zapravo “prelomili nešto što su nove situacije u poslednjih desetak godina i teme koje se tiču funkcionisanja samih institucija i okretanje kulturne politike ka kreativnim industrijama i tržišnoj priči, kao i ekspanzija privatnih, komercijalnih galerija. “Sve su to nova mesta, novi fenomeni…”, rekao je Karić.
“Prethodni Memorijal jeste bio takav da je progovorilo o svemu što su aktuelna gibanja, što danas imamo kao posledice kada razmišljamo o tome – način na koji funkcionišu institucije, partizacija koja se ne stišava, kreativne industrije koje dominiraju… “, naveo je Karić, koji pronalazi vezu između 30. MNP i 25. izdanja te manifestacije 2010. godine, na kojoj je učestvovao kao deo kustoskog tima. Memorijal je tada pre svega bio prilika da se njegov prostor i kontekst iskoriste kao eksperiment. Svi radovi manje-više su bili namenski rađeni za MNP, ali nisu bili orijentisani ka visokim produkcijama, već su predstavljali intervencije u kontekstu. Pored Umetničke galerije i Galerije “Risim”, 25. MNP realizovan je takođe u Arhivu, kao i u Čačanskoj gimnziji, u parku, na autobuskoj stanici... podsetio je Karić.
Svaki Memorijal Nadežde Petrović, kako je Karić naglasio, donosi ne samo osvrt na trenutnu situaciju i aktuelnu produkciju, već “baš ciljano ide na određene problematike scene i to je glavni značaj, kada govorimo o ovoj manifestaciji koja se ne završava samo na Čačku, već doprinosi decentralizciji naše kulturne mape uopšte”, zaključio je Karić, konstatujući da bi bilo dobro da je takvih mesta više.
“U ovoj godini kada Oktobarski salon neće biti održan, već se prebacuje na sledeću godinu, jedna ovakva tematska izložba itekako doiprinosi dinamici scene”, naglasio je Karić.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2020. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2020.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)
