Kritika na delu: 30. Memorijal Nadežde Petrović – 3/4
30. Memorijal Nadežde Petrović - Na jug, na jug! Idemo na jug! Čačak, 3. oktobar - 10. novembar 2020.
Kritičarka na delu: Biljana Grković, istoričarka umetnosti i muzejski savetnik - 3/4
Istoričarka umetnosti Biljana Grković smatra da 30. Memorijal Nadežde Petrović u Čačku odražava umetničko delo, ali i društveni i politički angažman slavne slikarke kojoj je posvećen, a posebno njenu ideju okupljanja i saradnje umetnika sa južnoslovenskog prostora, što je i osnova koncepta selektorke Sarite Vujković. U trećem nastavku serijala Kritika na delu o izložbi 30. MNP “Na jug, na jug! Idemo na jug!”, Biljana Grković posebno ističe dobru usklađenost radova odabranih umetnika sa prostorom u kojem su izloženi, kako galerijskim, tako i javnim.
Budući da je prošlo 60 godina od osnivanja Memorijala Nadežde Petrović, Biljana Grkovović konstatuje da je selektorki prilikom koncipiranja 30. MNP očigledno u fokusu bio i broj 30 – koliko umetnika i umetničkih grupa i učestvuje, jer je to odraz kontinuiteta, ali i izraz poštovanja i sećanja na Nadeždu Petrović, odnosno njeno umetničko delo i ličnost.
Kroz izložbu 30. MNP, prema njenim rečima, iščitava se umetničko, društveno i političko angažovanje Nadežde Petrović - od njenih prvih zalaganja za okupljanje umetnika, preko učešća u radu udruženja Lada i u Kolu srpskih sestara, do organizovanja prve Jugoslovenske kolonije u Sićevu 1905. godine.
“Kroz sve te aktivnosti provlači se ideja okupljanja južnoslovenskih kultura i umetnika”, istakla je Biljana Grković, koja smatra da se čitavo angažovanje Nadežde Petrović – sve do tragične smrti kao bolničarke u valjevskoj bolnici – iščitava u selektorskom pristupu, koji izborom umetnika i radova promišlja na različite načine temu prostora - geografskog, javnog, ličnog, prostora koji baštini kulturu i istoriju… Vezu sa delom Nadežde Petrović predstavljaju i teme migracija, kretanja, granica… sve do položaja i uloge žene u umetnosti, ali i preispitivanja umetnosti i samog umetničkog dela.
Budući da je izložba 30. MNP organizovana na 11 lokacija, Biljana Grković navodi kao posebno dobro to što Grad Čačak još ima potencijal da ponudi obilje galerijskog, ali javnog prostora, i to u vreme kada mnogi gradovi u Srbiji ostaju bez prostora za izlaganje, a kada javni prostori postaju nedostuopni za naknadne intervencije, jer se “u njih unose i učitavaju danas mnoga druga značenja sa obiljem skulptura i koječega”.
Biljana Grković posebno ističe i usklađenost same postavke i selektorkin izbor umetnika i radova, među kojima se takođe uspostavlja specifična nit.
U Umetničkoj galeriji Nadežde Petrović, prema njenom mišljenju, dominiraju dva rada koja se odnose na ulogu žene - performans Gorgo Lale Raščić, izveden na otvaranju 30. MNP, koji svojom dramatikom donosi isčitavanje uloge žene u svakom pogledu, i nasuprot njemu po izvedbi, ali ne i po dramatici - rad Šuma Katarine Alempijević – suptilna mreža koja poropituje ženski pristup u umetnosti, ali i ženski princip i njeno unutrašnje, ali i naše preispitivanje.
Logično u tom galerijskom prostoru, kako je dodala, spada i rad grupe Irwin Was ist Kunst: konceptualna umetnost?, kao preispitivanje samog umetničkog dela.
Biljana Grković smatra da je odlično iskorišćen i rustičan prostor Međuopštinskog istorijskog arhiva, gde je izdvojila radove grupe diSTRUKTURA i Igora Grubića. Takođe, u Domu kulture izložena je vrlo specifična grupa radova, koji otvaraju set potpuno drugih tema, korespondirajući i sa prostorom same zgrade iz socijalističkog perioda, sa čuvenim čačanskim fikusom koji tu raste decenijama. I sama zgrada daje radovima na značaju i uspostavljanju novih konotacija i tema. Dodatni set pitanja, kako je istakla Biljana Grković, otvaraju i radovi u Galeriji “Risim”, a tiču se migracija, kretanja, utočišta, slobode kretanja.
Pominjući u tom kontekstu posebno radove Jelene Tomašević i Vesne Perunović, Biljana Grković napominje da ima još niz radova značajnih umetnika i u svim ostalim prostorima 30. Memorijala.
Prema njenim rečima, kroz sve radove – bilo u zatvorenom, bilo na otvorenom javnom prostoru, pro vlači se nit koja spaja prošlost i sadašnjost, manifestujući ideju saradnje na kojoj se insistira. U tom pogledu Biljana Brković je izdvojila i radove Jusufa Hadžifejzovića i Mladena Miljanovića u Konaku gospodara Jovana Obrenovića.
Kao posebno zanimljive u selektorskom pristupu, Biljana Grković je izdvojila i radove koji su producirani specifično za 30. MNP, pre svega “Šator Vidovdanski hram” Radoše Antonijevića, koji sam po sebi otvara mnoštvo tema, anticipirajući na neki način selektorkin pristup u prošlost i sadašnjost.
“Čitava izložba i svaki prostor je jedna ne samo postavka za sebe, već i izožba unutar izložbe. Mnoštvo tema koje se otvaraju kroz ove radove proističu upravo iz takvog selektorskog pristupa koji je insistirao na različitosti i okupljanju umetnika koji snažnim delima, kao i u njihovoj relaciji sa drugim radovima, otvaraju set novih pitanja i problema”, navela je Biljana Grković.
Ističući važnost istorizovanja Memorijala Nadežde Petrović, Biljana Grković je naglasila da je ta izložba uvek “otvarala mesto za kritiku tako neophodnu u srpskoj javnosti i kulturi”. “Memorijal Nadežde Petrović danas zaista predstavlja ne samo umetnički, nego i kritičarski punkt u Srbiji van centra”, konstatovala je Biljana Grković.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2020. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2020.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)
