• Search form

04.11.2018 | 09:26

Kritika na delu: 57. Oktobarski salon 5/5

Kritika na delu: 57. Oktobarski salon 5/5

57. Oktobarski salon "Čudo kakofonije", Beograd, 15. septembar - 28. oktobar 2018.

5/5 Kritičarka na delu: Vida Knežević, istoričarka umetnosti

Serijal Kritika na delu o 57. Oktobarskom salonu  nastavljamo osvrtom istoričarke umetnosti Vide Knežević koja smatra da je jedina teza koja se eventualno može izvući iz koncepta izložbe “Čudo kakofonije” to da je zapadnoevropski narativ postao globalan i da nema alternative tržišnom modelu funkcionisanja savremene umetnosti.

Prema njenim rečima, kustosi Gunar Kvaran i Danijel Kvaran žele da kažu da izvan zapadnoevropskog poimanja sveta umetnosti ne postoji više ništa, da je to globalni narativ koji je pojeo sve druge narative i - na tragu onog koncepta Fukujaminog poimanja istorije, zapravo govori da nema alternative.

“Alternative svakako ima - to govore mnoge umetničke prakse, i lokalne, i internacionalne, ali one nisu prisutne na ovom Salonu. I ako jesu, njih je pojeo koncept te kakofonije, ali u nekom negativnom smislu, kao neki negativni odraz u ogledalu. Zapravo, on nam ne govori ništa – neutrališe potencijalnost nekog antagonističkog umetničkog pogleda na svet ili na promišljanje koje bar pokušava koncept da nudi”, navela je Vida Knežević.

Kustoski koncept, prema njenom mišljenju, nudi određenu tautološku zakonitost ili konstataciju da je globalni svet pun kakofonije, da je savremeni svet umetnosti čudo kakofonije, pa je samim tim i lokalna umetnička scena kakofona - u smislu raznolikosti, heterogenosti, različitih umetničkih postupaka, pristupa itd.

“Ali, da li nam je bio potreban neki inostrani kustoski kolektiv da nam to kaže? Mislim da bi neko sa lokalne scene, ko je mnogo upućeniji u zbivanja, ali i u potrebe lokalne scene i publike, mogao mnogo bolje da odgovori na pitanja koja ovogodišnji koncept Oktobarskog salona bar nominalno postavlja”, izjavila je Vida Knežević.

Vida Knežević ukazuje i da do tržišnog obrta u umetnosti nije došlo preko noći, već su takve pojave, da se htelo, mogli biti uočene već godinama unazad.

“Neki lokalni akteri su govorili o tome u mnogo navrata, ali zapravo mislim da u ovom slučaju treba da budemo kao scena ili kao pojedinačni akteri samokritični i da se zapitamo u kojoj meri smo prećutali sve te procese koje smo primećivali, u kojoj meri smo bili pasivni i letargični iz ovog ili onog razloga, ali smo zapravo videli da oni dolaze. Tih momenata naglog i nasilnog uključivanja kreativnih industrija, povezivanja umetničkog sektora sa biznis sektorom, privatnih inicijativa u umetnosti, jeste bilo i ranije, ali je eskaliralo ove godine, narocito povodom javnog razgovora u okviru OS, na kojem se na najbrutalniji mogući način govorilo o neophodnosti biznis modela u umetnosti - šta god to značilo, kao i o neophodnosti tržišnih modela poslovanja - šta god to značilo. Mislim da se tu zapravo radi o određenim mistifikacijama koje govore o nejednakim pozicijama na sceni, o onima koji su uključeni i onima koji su isključeni, ne samo u lokalnom kontekstu, nego i u globalnom – kolonijalni odnos centra i periferije”, navela je Vida Knežević.

Na primeru Oktobarskog salona, kako je dodala, može se videti da je kontinuitet neoliberalnih kulturnih politika još iz perioda demokratske vlade do danas zapravo nastavljen.

“Radi se o kulturnoj politici koja je neoliberalnog karaktera, koja je usmerena na tržišne politike, na privatne inicijative, na razvoj biznis sektora i na najveći akcenat koji sama premijerka (Ana Brnabić) ističe, a to je stavljanje ovog Salona i ovakvog izložbenog formata u kontekst kreativnih industrija, što je potpuno besmisleno i paradoksalno i nema nikakvog utemeljenog obrazloženja da se na takav način poima jedna izložba savremene umetnosti”, rekla je Vida Knežević.

Stoga se, kako je dodala, postavlja pitanje “zbog čega se u okviru ovog izložbenog formata daje toliki prostor privatnim inicijativama, privatnim kolekcijama, nekim privatnim akterima na sceni, s obzirom na činjenicu da je ovo javna institucija, finansirana javnim budžetom i da nema nikakvog razloga da se toliki budžet na ovaj ili onaj način relocira na neke privatne inicijative zamagljenim putevima tako da javnost zapravo nije upućena na to šta se dešava iza kulisa”.

Da je 57. OS orijentisan ka tržišnim modelima funkcionisanja, kako je dodala, može se videti i na samom načinu reprezentacije izložbe “Čudo kakofonije”.

“Umetnički radovi se ovde predstavljaju kao neki isprazni objekti, kao neka roba koja, ako do sada nema cenu na tržistu, ona će je imati u neko dogledno vreme. I naravno, radi se o umetničkom tržištu koje gradi vrednosti umetničkih radova na nekim spekulativnim odnosima koji samo doprinose razvoju finansijskog kapitala kojeg smo svesni i na primeru nedavnog slučaja Banksija, a zapravo se radi o tome da je onemogućena bilo kakva komunikacija umetničkih radova i publike. Kakve mi imamo informacije o pojedinačnim umetničkim radovima? Da li postoje osnovne didaskalije koje su postale svakodnevna pojava na različitim umetničkim izložbama, koje omogućavaju lakšu komunikativnost umetničkih radova, gde publika ima mogućnost da misli umetnički rad tako da kritički sagledava određene i društvene i političke konstelacije koje određeni rad može i ne mora da ima? Treba pružiti mogućnost publici za takvo iščitavanje. Mi sada imamo samo osnovne informacije i pripadnost ili nepripadnost određenoj privatnoj kolekciji”, dodala je Vida Knežević.

Povodom transformacije Oktobarskog salona u bijenalnu izložbu 2014. godine, ona je podsetila da je tada bilo i predloga da to bude jedne godine manifestacija lokalnog karaktera, a druge godine internacionalnog, a sve zapravo uz obrazloženje o tzv. merama štednje – da Grad Beograd, kao osnivač, nema dovoljan budžet da finansira OS u tako velikom formatu svake godine, a s druge strane da bi se poboljšao kvalitet izložbe…

“To je sve upitno i mi možemo zapravo i na osnovu analize ovog Salona da pokušamo da sagledamo gde se zapravo učinio pomak, a gde su nedostaci u razvoju OS”, zaključila je Vida Knezević, ukazujući da je i u vreme transformacije Oktobarskog salona bilo otpora na lokalnoj sceni.

“Akteri na sceni su i tada sagledavali i ukazivali na različite probleme koji će doći samom transformacijom. Međutim, većina njih je artikulisana na način i  bojazan da će manifestacija da se transformiše u izložbu lokalnog formata, nacionalističkog, tradicionalnog okvira - zbog promene u gradskoj politici i generalno – zbog prelaza sa tzv demokratskih politika na politike čiji je nosilac najveća politička partija danas – Srpska napredna stranka”.

*U prvoj epizodi serijala KND o 57. Oktobarskom salonu kritičar na delu bio je prof. dr Ješa Denegri, u drugoj istoričarka umetnosti Nela Tonković, u trećoj prof. dr Nikola Šuica, istoričar umetnosti, a u četvrtoj teoretičarka umetnosti Nina Mihaljinac, docentkinja na FDU.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2018. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2018.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

(SEEcult.org)

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    21.09.2018 | 10:00

    Etnografski muzej u Beogradu, Studentski trg 13, Beograd

    Dan Etnografskog muzeja - 117 godina

    TO SMO MI - NARODNA ZANIMANJA U SRBIJI (Nazrni, pa se vrni) - izložba (20.9.-20.12.2018)

    autori izložbe: muzejski savetnici Dušica Živković, dr Miloš Matić, dr Marko Stojanović, Jelena Tešić-Vuletić

    https://etnografskimuzej.rs

    21.09.2018 | 16:00

    Laufer galerija, Svetozara Radića 4, Beograd

    BOOGIE: SOMETHING ELSE - izložba (20.9.-15.12.2018.)

    https://lauferart.com

    28.09.2018 | 10:00

    Galerija umjetnina, kralja Tomislava 15, Split

    VJEKOSLAV NAKIĆ: FILMOVI (27.9.-2.12.2018.) (30 min)
     

    SLOBODA (1966.)

    TETRAEDAR (1967.)

    L'ABANDON (1967.)

    POSLIJE POTOPA (1967.)

    kustosica: Sunčica Fradelić
    organizacija: Galerija umjetnina i Kino klub Split

    https://www.galum.hr

    28.09.2018 | 12:00

    Hestia Art Residency & Exhibitions Bureau, Toplicin venac 14/9/IV, Beograd

    Umetnički par diSTRUKTURA: Milica Milićević (1979) i Milan Bosnić (1969): WE from in betWEen - izložba (27.9.-9.12.2018.)

    http://distruktura.com

    29.09.2018 | 10:00

    Galerija Matice srpske, Novi Sad

    PERCEPCIJE: ŽENA PO MERI DRUŠTVA? - izložba (28.9.2018.-6.1.2019.)

    ABIGAIL LANE, ANA BEŠLIĆ, ANTHEA HAMILTON, CAMILLA LØW, CELIA HEMPTON, CLARE STRAND, DANICA JOVANOVIĆ, ĐORĐE JOVANOVIĆ, ELIZABETH PRICE, GILLIAN WEARING,  HELEN CHADWICK, IVAN TABAKOVIĆ, KATARINA IVANOVIĆ, LAURA ALDRIDGE, LUBAINA HIMID, LJUBICA CUCA SOKIĆ, MADAME YEVONDE, MILAN KONJOVIĆ, MARKO ZAVIŠIĆ, NADEŽDA PETROVIĆ, PETAR DOBROVIĆ, RACHEL WHITEREAD, SAVA PETROVIĆ, SARAH LUCAS, SAVA ŠUMANOVIĆ, TRACY EMIN, ZORA PETROVIĆ

    organizacija: British Coucnil i Galerija Matice srpske, Novi Sad

    https://www.britishcouncil.rs

    04.10.2018 | 11:00

    Umjetnički paviljon u Zagrebu, Trg Kralja Tomislava 22, Zagreb 

    VLAHO BUKOVAC I ALEXANDRE CABANEL - povijesni susret učenika i učitelja - izložba (3.10.2018-6.1.2019.)

    http://www.umjetnicki-paviljon.hr

    05.10.2018 | 11:00

    Galerija Klovićevi dvori, Jezuitski trg 4, Zagreb

    NEVENKA ARBANAS - RETROSPEKTIVA (4.10.-18.11.2018.)

    http://gkd.hr

Zoran Popovic,Fosne s plavim, crvenim i zutim straftama
Video
04.11.2018 | 09:26

Kritika na delu: 57. Oktobarski salon 5/5

57. Oktobarski salon "Čudo kakofonije", Beograd, 15. septembar - 28. oktobar 2018.

5/5 Kritičarka na delu: Vida Knežević, istoričarka umetnosti