Kritika na delu: Miroslav Sapundžić – Majska izložba grafike, 4/4

Majska izložba grafike 2022, Grafički kolektiv, Beograd, jun – jul 2022.

Kritičar na delu: Miroslav Sapundžić, istoričarka umetnosti – 4/4

Istoričar umetnosti Miroslav Sapundžić u završnoj epizodi serijala Kritika na delu o Majskoj izložbi grafike ukazuje na značaj te manifestacije, kao i samog Grafičkog kolektiva u afirmisanju, ali i u teorijskom promišljanju i kritičkom sagledavanju grafičkog stvaralaštva, kao sastavnog dela scene savremenih vizuelnih umetnosti.

Grafički kolektiv, kako je istakao, značajna je nacionalna kulturna baština i kulturni kapital, ali uslovno rečeno, jer se tu dolazi do osetiljivog područja i terminološki zalazi u prakse kreativnih industrija. Grafički kolektiv počiva, međutim, na potpuno drugačijim premisama od njih, stavljajući “uvek u prvi plan stvaralačke ideale i misiju ispred interesa”.

Podsetivši da je Grafički kolektiv osnovan 1949. godine i da su njegovi osnivači bili pripadnici prve generacije diplomaca sa Akademije likovnih umetnosti, Sapundžić je konstatovao da GK predstavlja upravo one vrednosti koje su utkane u njihove ciljeve i programe koje su razvijali, postavivši incijalne standarde koji su negovani i kasnije preneti na druge generacije umetnika i kustosa koji su delovali u okviru te kuće.

“Jedna od misija Grafičkog kolektiva bila je afirmisanje grafičkog medija, možda nedovoljno poznatog i vrednovanog u širem korpusu vizuelnog stvaralaštva. Grafički kolektiv već u prvoj deceniji nije afirmisao i predstavljao samo grafiku, već i druge oblike stvaralaštva - i skulpturu, slikarstvo, pa i proširene medije, o čemu su pisali mnogi kritičari i bili zapravo deo tih programskih aktivnosti”, naveo je Sapundžić.

Majska izložba grafike predstavlja jednu od najvažnijih programskih stožera ove kuće, čije je prvo izdanje organizovano već početkom 50-ih godina 20. veka, a održan je kontinutet do danas.

“Za mene lično, Grafički kolektiv predstavlja dragoceno iskustvo, budući da sam prvo profesionalno bavljenje savremenom vizuelnom umetnošću doživeo u ovoj kući. U tom smislu Majska izložba grafike predstavlja vrlo značajno mesto, vrstu prozora u savremenu vizuelnu scenu, budući da su mnogi umetnici, bez obzira da li je grafika njihovo prvo profesionalno područje ili ne, učestvovali na ovoj izložbi. Može se reći da se na osnovu Grafičkog kolektiva može pisati istorija umetnosti druge polovine prošlog veka i prvih decenija 21. veka.

“Mnogi umetnici, hiljade stvaralaca bilo je deo ovog programa, mnogi kritičari su delovali u okviru ove kuće i Majske izložbe. Ako pogledamo samo imena žirija za Veliki pečat, ustanovljen 1963. godine, zauista dobar deo scene je prisutan u ovoj tradiciji”, istakao je Sapundžić.

Napominjući da Majska izložba ne prati samo grafičku produkciju, već predstavlja “neku vrstu lakmusa za celokupno viuzelno stvaralaštvo”, Sapundžić je naveo da je to posebno uočljivo kada se uporedi Majska izložba grafike na decenijskom nivou.

“Već možemo sagledati opšte, pa i invidualne stvaralačke paradigme. Prva majska izložba grafika imala je dvadesetak učesnika, ove godine 124 umetnika učestvovalo”, pomenuo je Sapundžić, ukazujući i na širom generacijski raspon učesnika, od kojih je najstariji 1934. godište, a najmlađi 2022. godište.

“Veliki je raspon poetika i izraza, vrlo raznovrsna u tehničkom, medijskom predznaku, ali opet ujednačena i vrlo dobro strukturisana”, rekao je Sapundžić.

Posebno je ukazao i na brojne dodirne tačke grafike sa drugim medijima.

Tu propustljivost grafike potvrđuje, kako je istakao, i nagrađeni rad Nikole Radosavljevića na Majskoj izložbi, budući da zalazi u područje grafike – objekta, i svojom formom, načinom na koji je realizovan, predstavlja pomak u tom smislu. Fokusiran je na tematiku doma, a pokazuje da je građenje, strukturalnost - deo samog grafičkog otiska. “Interesantno da je upravo taj rad nagrađen kada Grafički kolektiv otvara svoj novi dom”, dodao je Sapundžić, ukazujući da taj događaj i nagrađeni rad otvaraju pitanja budućeg života GK.

“Bez svake sumnje sama galerija, fizička svojstva prostora, takođe utiču na buduću stvaralačku energiju, generišu nove programske mogućnosti same kuće. Verujem da će ovaj prostor biti vrlo vitalan i otvoren za mnoge druge oblike stvaralaštva, ne samo za grafiku, te da će samim tim nastaviti ustaljeni koncept i misiju, ali u novom ruhu i obliku. Ovaj prostor omogućava da se ovde realizuje više paralelnih programa, ne samo onih koji su vezani za standardnu izlagačku praku, već i za skupove, promocije i sve ono šro je integralni deo savremene vizuelne scene”, naveo je Sapundžić.

Iako postoji svojevrsna bojazan da je grafika danas hermetična forma, da je pitanje koliko je vidljiva u hiperprodukciji slika u digitalnoj sferi masovnih medija, te da li je deo mejnstrim tokova ili obitava na marginama,  Sapundžić smatra da se, međutim, i po manifestacijama posvećenim grafici kod nas i u svetu – od Ljubljane do Krakova, na kojima je i Grafički kolektiv učestvovao i predstavljao svoj rad, vidi da je grafika ne samo legitiman, nego i vitalan deo savremene vizuelne scene.

Sapundžić ukazuje i na reči teoretičra i autora više izdanja o savremenoj grafičkoj produkciji Ričarda Nojsa, koji je jednostavno izrazio rekavši da je grafika umetnost, a samim tim je i savremena grafika savremena umetnost.

Grafika počiva na istim premisama na kojima su zasnovani i drugi oblici savremene umetnosti, a Grafički kolektiv je u tom kontekstu deo međunarodne mreže grafičke umetnosti i jedan od stožera i kritičkih punktova koji se bavi promišljanjem grafike i na teorijskom nivou i na nivou kritike. Tome u prilog svedoče i skupovi organizovani tokom proteklih godina i decenija u GK, kao što je međunarodni simpozijum 2002. ili poslednji “Grafika na/iza ivice” 2020/21, istakao je Sapundžić.

Ističući da je važan segment delovanja Grafičkog kolektiva i kolekcija grafika, osnovana još 50-ih godina sa idejom da postane budući nacionalni kabinet grafike – prema želji osnivača te kuće, Sapundžić je naglasio da novi prostor GK nastoji da ralizuje tu ideju, odnosno da održi tu misiju osnivaca.

“Rekonstrukcija ovog prostora bi trebalo da omogući da se ovde predstavi zbirka GK koja broji više od 4.000 grafičkih listova, što je zaista na nivou ozbiljnih muzejskih fundusa. Do sada, zbog ograničenih mogućnosti, ta dela su bila izlagana posebnim povodima, ili zahvaljujući kustoskim autorskim izborima, kao što je bilo 2019. godine na jubilarnoj izložbi GK u Galeriji SANU”, dodao je Sapundžić.

Što se tiče položaja grafike na umetničkom tržištu, Sapundžić je ocenio da kolekcionari ili određene kuće, galerije koje imaju tržišni predznak, uključuju grafiku u akvizicije ako se umetnik koji je u njihovom fokusu bavio i grafičkim stvaralaštvom.

“Nemam utisak da postoji kuća bliska idejama Grafičkog kolektiva koja programski afirmiše nasleđe grafičke umetnosti i savremeno stvaralaštvo u tom domenu”, dodao je Sapundžić.

*U prvoj epizodi Kritike na delu o Majskoj izložbi grafike kritičarka na delu bila je prof. dr Irina Subotić, u drugoj epizodi dr Vladimir Milanović, docent na FLU u Beogradu, a u trećoj - istoričarka umetnosti Snežana Stamenković.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2022. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2022.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije